moja kafica
moja kafica
kolumne/25.01.2017.

Godišnjica braka iz muškog ugla

  • Oksana Toskić
Autor fotografije:
Piše: Mihailo Medenica

Zaista ne razumem čemu tolika fama oko godišnjice/godišnjica braka, bez razlike što bezmalo svaku zaboravim ili se dockan setim?!
Ne pravdam sebe, daleko od toga, ali jednostavno datumu kao takvom ne pridajem naročit značaj, jer iskreno mislim da slava ljubavi, braka, čega god nije u takvoj simbolici, no...
Mogu ja da mislim šta hoću i da se vajkam do sudnjega dana kod hanume to ne pije vodu, pa nije ni ovog jutra kada sam na njeno upitno: "Znaš li koji je danas dan" 20 minuta dumao i pobraja sve moguće i potencijalne svetkovine osim naše.
Ona, jednostavno, mari na to i nemam ništa protiv, naprotiv, ali jesam li zaista, kako obično volite da nas opišete: "muška nemarna stoka" ukoliko tog/ovog dana obaspem suprugu naročitom pažnjom a ostalih 364 (minus 8. mart i njen rođendan) budem zaista muška nemarna stoka?!
Ok, tog datuma smo se pre 14 godina zakleli jedno drugom na ljubav i vernost dok nas smrt ili stambeni kredit ne rastave, ali to je tek forma, suština je, valjda, sve ono što je prethodilo tome i ovo što nas deceniju i po skoro drži skupa- ljubav, poštovanje i zajedništvo, zar ne?!
Mislim, otićići ću pokajnički po ružu i nešto pride uz nju, nije sporno, možda se gospoja Medenica i oraspoloži u međuvremenu, ali opet će biti isto i naredne godine kao i toliko prethodnih...
Kako ženama objasniti da nam prioriteti nisu uvek isti, barem što se tih formalnosti tiče, što svakako ne znači da manje marimo za naše dame?!
Ko će i kada definisati muško- ženske odnose, al` na način kako se to čini u priručnicima za belu tehniku, recimo, pa da se lepo svi vodimo istim upustvima i postupamo šablonski, ako je već forma važnija od suštine..?
I ne, nije ovo vajkanje muškarca koji je pogrešio, jer ne smatram greškom to što u danima jednim drugima nalik čovek previdi datum, ali ne previđa osobu s kojom se tog datuma zavetovao godinama...
Rečju, volimo se, poštujemo, pomažemo, tu smo jedno za drugo u muci u radosti, vetrovi nas nisu slomili i čemu onda tolika dževa zbog povetarca koji dan pretvori u noćnu moru?!
Ako je dokaz ljubavi poklončina onda u redu, nikad je neću dokazivati tako, baš kao što ne smatram tolikom jeresi zaboraviti da zorom promrmljaš: "Srećna nam godišnjica, draga", razmišljajući pritom o ko zna čemu stotom?!
Duduk sam, bre, za te pipave muško- ženske odnose, barem što se forme tiče!
Suština je nešto drugo, u njoj plivam sasvim uspešno ne mareći za datume već dane i godine.
Može li i treba li onda jedan dan da uništi ili baci senku na sve?!
Može li nehajnost prema običaju da potre sav trud prema uobičajenom, a godine su mi svedok da ništa od obećanog, tog 25. januara 2003. nisam ni zaboravio niti pogazio?!
Ne razumem čemu tolika fama i ostajem pri svojem da je forma banalna naspram suštine!
Hoće li cvet promeniti i dokazati šta?!
Ako hoće opleviću cvećaru pa da sutra mogu ko čovek da se raskomotim u definiciji: "nemarna muška svinja", jer ispoštovao sam dan, ne moram i godinu!
Muke božje, vala, s vama ženama, žive nam i zdrave bile doveka!
Nalik Lauševićevim rečima, nešto modifikovanim za ovu zgodu: "Godina prođe- dan nikako..."
Odoh po ružu, da ako se usput prostrem na ledu pa mi se barem pola oprosti, mada bi veovatnije bilo: "nemarna muška svinjo, ni po ružu nisi mogao da odeš ko čovek..."!
Ko, bre, izmisli kalendar- oca mu očinjeg, što se na mojim brdima kaže...

Pročitajte još:

Mihailo Medenica: Ko je ubio novinarstvo?

 

 


POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
Žix
20.02.2017.

I? Jesi li se isčupao?

reklama box