Piše: Gordana Tadić / Foto: Pixabay
Mladi u Srbiji imaju interesovanje za umetnost i kulturne programe, ali im se to definitivno ne nudi na način i pristup svojstven njihovim godinama. Vrlo je uopšten, ali i netačan zaključak da je era interneta donela veliko ubrzanje, a da mladi isključivo žele da se informišu na jedan klik, i to samo o “lakim” sadržajima. Ovo je pokazalo istraživanje našeg magazina, kroz projekat “Iz drugog ugla”.
U želji da saznamo šta misle, znaju i žele mladi od 15 do 25 godina koncipirali smo projekat u sferi vizuelnih umetnosti. Cilj je bio da savremenu umetnost i muzejske i galerijske kolekcije približimo mladoj, ali i najširoj publici kroz podsticaj razvoja kulturnih potreba i navika.
U prethodnih devet priloga smo na sistematski način prikazali kolekcije Muzeja Terra u Kikindi, Palate Srbija i MUZEJA ZEPTER u Beogradu. Svaki od ova tri muzejska prostora pokrili smo sa tri priloga, a naši vodiči, pored kustosa su bili učenici i studenti.
Na taj način je 16 mladih ljudi dobilo priliku da shvati da im je kultura na dohvat ruke i da kao što sa lakoćom odlaze u kafić ili na žurku mogu otići u muzeje, galerije, koje su tu “pored njih”. Ponosni smo na činjenicu da su ovi mladi ljudi posle snimanja priloga sa našom novinarskom ekipom iskazali veliko interesovanje za ovaj, veoma važan, segment života i da je potpuno jasno da ubuduće pored muzeja neće samo prolaziti kao pored lepih građevina u koje odlaze neki drugi ljudi.
U cilju detabuizacije uvreženog mišljenja da umetnost pripada umetnicima, pored vođenja tri grupe mladih u tri navedena muzeja anketirali smo 122 učenika i studenta u ovom uzrastu i došli do saznanja da niko od njih nije rekao da je za umetnost nezainteresovan!
Ovo je značajna poruka za Ministarstvo kulture i Ministarstvo obrazovanja, ali i Javni medijski servis RTS i sve ostale medije. Mladi žele da vide, osete i žive umetnost i kulturu, ali im to treba i dati.
Naša anketa sadržala je 17 pitanja. Pogledajmo neke odgovore kroz tabelarni, ali i opisni prikaz.
Na pitanje: Da li bi voleo da više saznaš i da se informišeš o savremenoj umetnosti i umetnicima, čak 91,3 odsto mladih je iskazalo tu želju.
Na pitanje: Da li se u tvojoj porodici razgovara o umetnosti samo 8,7 odsto mladih je odgovorilo negativno. Ostatak odgovora je skoro identičan, pa polovina njih sa roditeljima o umetnosti razgovara, a polovina ponekad.
Gornja tabela pokazuje da trećina mladih nikada ne čita tekstove vezane za umetnost. Osnažuje činjenica da većina njih ima interesovanje.
Društvene mreže mogle bi da maksimalizuju ponudu sadržaja iz kulture i umetnosti mladima. O tome govori gornja tabela iz koje je jasno da samo 4,4 odsto njih ne reaguje na ponudu ovakvih sadržaja na društvenim mrežama. Čak 65,2 odsto mladih na te sadržaje klikne ako im se random ponude. Ovo je snažna poruka za muzeje, galerije i medije.
U donjoj tabeli pogledajte na koji način bi mladi želeli da se informišu o umetnosti.
Jasno je da mladima treba nuditi što više kvalitetnih video sadržaja sa fokusom na društvene mreže.
Donja tabela donosi analizu koje društvene mreže naši ispitanici najviše koriste.
Instagram i YouTube imaju apsolutni primat u ovoj starosnoj dobi od čak 91,3 odsto u zbiru. Raduje činjenica da naši ispitanici ne koriste diskutabilni i rizični Tik Tok.
Donje tabele govore nam kada su i sa kim mladi poslednji put bili na nekoj izložbi.
U nastavku teksta izdvojićemo najzanimljivije odgovore iz ankete koju smo sproveli. Odgovori su citirani, tj preneti u izvornom obliku, bez novinarske i uredničke intervencije.
Šta je za tebe savremena umetnost?
圆 Veoma veliki broj različitih ideja i tehnika na jedom mestu.
圆 Način da se na neki novi način iskažu osećanja.
圆 Muzika, slikarstvo.
圆 Umetnost koja se prilagođava sadašnjem vremenu, odnosno umetnost koja je nekako bliža mladima.
圆 Moda,odeća…
圆 Sve što čovek stvori osećanjima.
圆 Umetnost 21. veka.
圆 Lepota.
圆 Pristupanje predstavljanju prizora na drugačiji (moderan) način.
圆 Umetnost koja nudi nov pogled na ono što se smatra umetničkim delima, umetnost koja pomera ustaljene granice i otvara nove mogućnosti za stvaranje.
圆 Moderna.
圆 Umetnost koja se stvara u sadašnjem trenutku.
圆 Za mene je savremena umetnost apstraktna, ali takođe i predstavlja današnjicu, društvo, probleme i život današnjice, uz drugačije i ponekad neshvatljive ili zbunjujuće pristupe.
圆 Savremena umetnost je umetnost. Neću da objašnjavam.
圆 Umetnost koja se stvara u ovom periodu.
圆 Nešto što podrazumeva korišćenje savremenih tehnologija npr. kompjutera.
圆 Umetnost nastala posle Drugog svetskog rata opisana svojim ponekad nekonvencionalnim tehnikama i perspektivama.
圆 Ona predstavlja vrstu umetnosti koja je meni i mojoj gerenaciji bliža, pa je tako mogu bolje i lakše razumeti od možda neke druge grane umetnosti.
圆 Predstavlja umetnički pravac koji se dešava u sadašnjosti, ali bitnija karakteristika jeste da predstavlja neku alternativu naspram 'main stream' scene.
圆 Sve što se stvara u savremeno doba.
Šta si doživeo gledajući umetnički rad koji ti se najviše svideo?
圆 Zaintrigirao me je.
圆 Pa ne znam bas da opišem.
圆 Realizaciju sadašnjeg vremena.
圆 Uživao sam.
圆 Probudio je u meni razna osećanja, dosta nedoumica, ali i neke nove ideje o samom delu. Što sam ga vise posmatrao stvarale su se nove ideje koje su kroz to razmišljanje bile sve bliže u stvari onome što je umetnik hteo da prikaže.
圆 Ljubav.
圆 Užitak.
圆 Osećaj tuge i izgubljenosti.
圆 Tugu.
圆 Dobila sam želju da češće posećujem izložbe jer sam shvatila koliko dobar utisak umetnost ostavlja na mene i moje raspoloženje.
圆 Ekvilibrijum.
圆 Prijatnost.
圆 Doživela sam naglu inspiraciju, a i neku vrstu ispunjenosti.
圆 Shvatio sam neke stvari koje su mi bile nejasne pre. Subjektivno jako. Neopisivo rečima. Zato i postoje slike.
圆 Oduševljenje.
圆 Zaintrigiranost.
圆 Želju da novcem kupim umetničko delo.
圆 Najviše mir i lepotu u tisini.
圆 Unutrašnji kontakt sa umetnikom.
Nabroj nekoliko domaćih i nekoliko stranih umetnika.
圆 Jovan Blat, Pikaso, Rembrant, Milan Konjović.
圆 Marina Abramović.
圆 Paja Jovanović, Van Gog, Da Vinči
圆 Đura Jakšić, Pikaso, Ticijan, Donatelo, Desanka Maksimović, Emir Kusturica, Robert De Niro…
圆 Vincent Van Gogh, Monet, Leonardo, da Vinci, Coco Chanel, Jean Paul Gautier, Dior, Marina Abramović.
圆 Kojić, Miloš Biković, Pikaso, Buso, Kusturica...
圆 Vinsent van Gog, Edgar Dega, Pablo Pikaso, Paja Jovanović, Nadežda Petrović, Đura Jakšić.
圆 Miloš Biković, Tom Hardy, Leonardo Da Vinči.
圆 Ljuba Popović, Mića Popović, Miloš Šobajić, Mone, Rembrant, Van Gog.
圆 Modiljani, Sutan, Matis, Van Gog, Ljuba Popović, Paja Jovanović, Nadežda Petrović.
圆 Vladimir Veličković, Nadežda Petrović, Karavađo, George Roux.
圆 Cane, Prljavo kazalište, Axl Rose, Elton John.
圆 Paja Jovanović, Uroš Predić, Van Gog.
圆 Nedeljko Gvozdenović, Marko Ristić, Paja Jovanović, Pablo Pikaso, Leonardo da Vinči, Klod Mone…
圆 Marina Abramović, Paja Jovanović, Kanye West, June Marieezy poznatija kao ((( O ))) itd. Sad nisu svi savremeni umetnici, ali poslednja dva što sam naveo prave iskrene poteze u stvaralaštvu što ih izdvaja od mnogih komercijalnih. Gospodin West pogotovo.
圆 Marina Abramović, Fatimah Hossaini.
圆 Marija Knežević.
圆 Marina Abramović, Milan Tucović.
圆 Marina Abramović, Uroš Predić, Pablo Pikaso, Salvador Dali.
圆 Petar Lubarda, Kosta Bogdanović, Paul Klee, Rubljov.
Da li bi voleo da posetiš neke muzeje i galerije i ako je odgovor potvrdan navedi gde bi voleo da odeš i šta da vidiš?
圆 Volela bih, neke svetske muzeje.
圆 Mnogo bih voleo da posetim Guelj iako je park.
圆 Velike galerije i muzeje po inostranstvu.
圆 Da, Narodni muzej.
圆 Voleo bih da posetim dosta muzeja u inostranstvu kao što su na primer Luvr u Parizu, Madam Tiso muzej voštanih figura u Britaniji, Logor Aušvic, itd.
圆 Louvre Muzej mode u Francuskoj.
圆 Galerija voštanih figura.
圆 Moma.
圆 Luvr.
圆 Voleo bih da posetim muzeje u drugim zemljama (države na zapadu).
圆 Firenca.
圆 Ufici galerija i galerija akademije u Firenci, Ermitaž, Metropoliten muzej...
圆 Volela bih da posetim muzej Luvr, kako zbog samog muzeja, tako i zbog kolekcije umetničkih dela koje poseduje.
圆 Da. Voleo bih da posetim Van Gogov muzej i njegova dela.
圆 Muzej savremenih umetnosti, Narodni muzej u Beogradu, a naravno i Luvr u Parizu.
圆 Voleo bih sve muzeje da posetim.
圆 Multimedijalnu izložbu Van Goga.
圆 Volela bih, ali nemam nista u planu.
圆 Hteo bih da odem u Britanski muzej, Metropolitan muzej i Muzej Van Goga. U prva dva najviše arheološku posetu, a u trećem ništa specifično.
圆 Da, muzeje savremene umetnosti u svetskim metropolama, muzeje u Parizu, Engleskoj, Holandiji, Rusiji, muzej Tretjakov u Sent Peterburgu (gde su izložena najveća dela Andreja Rubljova), muzeje pri riznicama manastira na Svetoj Gori, u Jerusalimu, na Sinaju.
Iz analize koju je sproveo istraživački tim magazina Kaleidoskop media izvodi se jasan zaključak - Republika Srbija i njena nadležna ministarstva bi pod hitno morali da odrede jasnu strategiju u oblasti kulture, a da pored edukacije od najranijeg uzrasta decu aktivno uključe u kulturne programe.
Kulturni centar Kaleidoskop i magazin Kaleidoskop media u 2021. godini predstavljaju projekat "Iz drugog ugla”. Reportaže, analize, istraživanja i video prilozi, koje emitujemo tokom novembra i decembra, deo su projekta sa ciljem da se kroz originalan medijski pristup približe kolekcije savremene umetnosti mladim ljudima, a koji su stavljeni u ulogu kritičara. Preuzimanjem ove uloge, predstavnici mladih od 15 do 25 godina daju primer aktivnog učešća u kulturnim programima, sa ciljem detabuizacije kreativnog čina i postizanja dubljeg razumevanja modernog i savremenog stvaralaštva kroz neformalnu diskusiju.
Tekst je deo projekta “Iz drugog ugla” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PROČITAJTE I:
PALATA SRBIJA: BUKVAR SAVREMENE UMETNOSTI
MUZEJ TERRA: SAVREMENOST IZNIKLA IZ TRADICIJE
MUZEJ ZEPTER: RASKOŠ SAVREMENOG ARTA U SRCU BEOGRADA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Saradnici na projektu "Iz drugog ugla":
Gordana Tadić, glavna urednica, novinarka
Dragana Nikoletić, novinarka
Sonja Kamenković, video, fotografija
Milica Piletić, montažerka
Luka Novaković, fotografija
Komentari