Piše: Ljubica R. Kubura
Zašto si to trpela? Da li je moguće da si to dozvolila? Ja to sebi nikad ne bih dozvolila! Zašto nisi zvala policiju? Strašno! Sramno!
Mnogo pitanja, mnogo osuda, ali malo pomoći. A statistike su poražavajuće- svakih deset dana u Srbiji bude ubijena jedna žena, svaka druga žena trpi psihičko nasilje, a svaka treća fizičko. Pošto sam već pisala na ovu temu u tekstu u kojem sam govorila o svojoj prijateljici koja je prošla kroz pakao psihičkog i fizičkog nasilja, mnogi su mi naknadno zamerili što se nisam pozabavila upozorenjem, kako prepoznati nasilnika. Odmah ću vam reći - nema tu formule.
To može da bude i ugledan član društva, miran, povučen čovek, lider u svojoj profesiji, filantrop, pa gledali ste filmove? I žena koja trpi nasilje može biti isto tako naizgled jaka, nezavisna, za koju to „nikada ne biste rekli“. Ali, nema većih zabluda od „ljubavnih“, ni većeg zatvora od straha.
Videla sam se pre izvesnog vremena na kafi sa prijateljicom Emilijom Ivančajić, direktorkom fondacije koja pomaže bolesnoj i ugroženoj deci. Pričale smo o svemu i svačemu, a onda mi je otkrila da je njena drugarica Kriti Šarma kreirala mašinu koja komunicira sa ženama koje su preživele psiho-fizičko nasilje.
Nisam bila iznenađena kada mi je objasnila da je nakon opsežnog istraživanja zaključeno da bi se žene pre poverile mašini nego drugom čoveku. Mašina će vam, nakon „čašice razgovora“, pružiti svu neophodnu podršku i preporučiti kako da se izmestite iz toksične sredine. Mašina nikada neće reći „meni se to nikada ne bi desilo“, mašina ne osuđuje, mašina se ne sveti i sve što joj kažete, ostaće između vas.
Vladeta Jerotić je govorio: „Muškarci su se uvek plašili žena. Zato su bili nasilni“. Žene koje trpe nasilje, takođe su uplašene, ali uprkos toj činjenici, uvek postavljamo ono kliše pitanje, zašto ostaju uz nasilnika? Razlozi su mnogobrojni- žena je često izmanipulisana pa misli da je sama kriva za nasilje, ekonomski je zavisna, stidi se onoga što će ljudi misliti, emotivno je zavisna, veruje da će biti bolje i da će se stvari promeniti. A neće. Nikada!
Postoje razni oblici i tipovi nasilja, nažalost nemoguće je da se pozabavim svakim. Ali evo vam jedan primer: „Gaslighting”- forma psihološke manipulacije koja ima za cilj da žrtvu natera da sumnja u svoju percepciju i zdrav razum, tako što nasilnik koristi različite taktike pokušavajući da destabilizuje žrtvu i da ospori njena uverenja. Izložiću vam nekoliko načina na koji se sprovodi ova vrsta nasilja:
¶ Nasilnik laže žrtvu i umesto da se zbog toga oseća posramljeno, on čini da žrtva sumnja u sopstvenu viziju situacije i želi da učini sve da se ona oseća krivom.
¶ Nasilnik ima potrebu da promeni žrtvu. Način na koji se oblači, ponaša, možda čak i njen kompletan izgled, jer želi da se žrtva uklopi u njegovu fantaziju. Ukoliko ga ne posluša, nasilnik može vrlo lako da je ubedi u činjenicu „da nije dovoljno dobra“. On se često verbalno obračunava sa njom tako što je vređa, najčešće kroz šale.
¶ Nasilnik želi u potpunosti da kontroliše žrtvu i da ima kompletnu moć nad njom. Da bi to postigao, odvaja je od prijatelja, porodice, svih onih koji bi mogli da joj ukažu na problem. Njegov krajnji cilj je da učini da žrtva postane u potpunosti zavisna od njega. Ovakav vid ponašanja može da dovede do nervnog sloma žrtve, a ponekad i do njenog samoubistva.
Ono što je sigurno, nasilnik će vas uvek uveravati da vas voli. Uvek ćete vi biti krivi za svaki njegov postupak. Oslobodite se krivice, popričajte sa nekim. SOS telefon za žene koje su preživele nasilje je 0800 100 007, poziv je besplatan. Nemojte da vas je sramota, nemojte da se plašite.
Pokušavam ovih dana da zakažem intervju sa Kriti Šarmom, kako bismo popričale o njenom projektu i kako bih je pitala kojom rečenicom mašina teši žene koje su prošle kroz pakao nasilja i da li im možda kaže onim glasom robota: „Šamar ne znači volim te“.
PROČITAJE I:
JOŠ KOLUMNI LJUBICE R. KUBURE MOŽETE PRONAĆI OVDE
KOLUMNISTI:
Komentari