Uspomene idu loše uz Džonija Štulića

Piše: Ljubica R. Kubura / Foto: Dragan Medaković

Sećam se samo da je bio petak i da sam na telefonu videla mejl od izvesnog Petra Popovića. Naslov je glasio: „Molba za knjigu“. Nakon toga je vrlo konkretno i sažeto napisano: „Poštovana, prosto voleo bih da imam Vašu knjigu. Neka mi je izdavač pošalje, platiću pouzećem“. Iznenadila sam se da mi neko piše i to na privatnu imejl adresu, kako bi tražio moju knjigu, koja je tada tek izašla iz štampe.

Sedela sam u jednoj kafani na Dorćolu i pila crveno vino sa prijateljem koji je bio ubeđen da iza pomenutog mejla stoji moj bivši momak, sa kojim sam u tom trenutku, prekinula tek pre neku nedelju. „To je sigurno on. Pazi kad je napravio lažni mejl pod pseudonimom Petar Popović. Ima li običnijeg imena od tog? Pa da se makar malo potrudio“, rekao je, a potom smo se oboje složili da je ipak dobro da sam raskinula i nazdravili novim počecima.

Te noći dugo nisam mogla da zaspim i zahvaljivala sam Bogu, što nijedna moja priča nikada nije bila inspirisana bivšim ljubavima.

Isti prijatelj je tih dana neumorno pokušavao da plasira promotivni tekst o „Beogradskom akvarelu“ u Blicu. Zvao je jednu poznanicu koja radi u toj medijskoj kući i zamolio je da napišu koji red o meni. Svakodnevno je proveravao da li su nešto napisali i guglao je moje ime, uz obavezni dodatak- Blic.

Danima ništa nije izlazilo, dok jednom nije pobedonosno uzviknuo, nakon što sam mu se javila na telefon: „OBJAVILI SU“. „Ali, ne mogu da otvorim članak, traže da se plati“, razočarano je dodao. Na kraju je pobesneo i uplatio pare koje su tražene (hvala Bogu na dobrim prijateljima) i tada smo shvatili da ipak nije reč o nekakvom promo tekstu ili nečemu sličnom.

Čuveni Petar Peca Popović, čovek čije sam tekstove čitala sa neizmernim divljenjem, čije sam priče o Zdravku Čoliću i nekadašnjoj rok sceni slušala sa knedlom u grlu, uvek spremna da zaplačem, napisao je predivne stvari o mojoj zbirci na sajtu Blic premiuma. Tada me je obuzela neka čudna sreća i neverovatno ushićenje. A onda sam se setila da sam te noći sanjala kako letim avionom. To sam mu odmah i napisala:

Poštovani gospodine Popoviću,

U subotu sam se probudila srećna, jer sam sanjala kako letim, preko velikog okeana, ka obalama Škotske. Kad sanjam da letim, dogodi mi se gotovo uvek neka lepa stvar. Iako u poslednje vreme ne verujem mnogo u snove“.

Odgovor je vrlo brzo usledio:

Poštovana Ljubice,

Dokusurili ste me obalama Škotske. Namerno? Tamo sam odrastao, imam jedan grb, nekoliko grobova i kvadratnu stopu na čarobnom ostrvu Ajla (Isle od Islay). Proputovao sam od Edinburga, Dandija, Abardina, sve do Setlandskih ostrva, pa na zapad do Mula, Obena, Jure, Ijle do Glazgova. Verovatno više neću stići na preostalih nekoliko destilerija viskija, ali kada Vi sletite učinićete to i u moje ime”.

Kasnije mi je objasnio da voli da čita knjige koje na neki način pripovedaju o Beogradu.

Kakva je to posvećenost i ljubav, pomislila sam tada.

Ovih dana bi trebalo da izađe novo izdanje zbirke. Na koricama će biti naslikana Saborna crkva pored koje svakog dana prođem barem nekoliko puta i one tople reči Petra Popovića, sa sajta Blic premium.

Ceo ovaj tekst vam pišem, dok u pozadini peva Azra (“Ako znaš bilo što”), o kojoj je bezbroj puta govorio Popović, u svojim čestim lamentiranjima nad sadašnjim užasima koje doživljavaju naša muzika i kultura. Petar Popović, u čijem je dvorištu kuće na Topčiderskom brdu dogovoren čuveni koncert Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme. Petar Popović koji se pojavljuje na svim analognim snimcima nekog prošlog vremena, kada je muzika bila ozbiljna stvar, a život oslobođen svih banalnosti nekulture.

“A Vi šta god da pišete imate tu dozu kaldrme i asfalta okupane Savom i Dunavom i sušene Košavom”, rekao mi je. I od tada kao da letim do te Škotske svakog dana, plačući što se u životu na kraju, sve zove juče.

“Ne znam što da radim sa sobom,

na što misli da bacim,

eto stvaram polako pjesmu o tebi…”

PROČITAJTE I:

"BEOGRADSKI AKVAREL" LJUBICE KUBURE

KOLUMNE LJUBICE KUBURE PRONAĐITE OVDE

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE