kolumne/21.01.2024.

Sve podseća na sreću

  • Promo/Film Nedelja
Autor fotografije:

Piše: Ljubica Kubura 

 

Mnogi danas nastoje da se izjasne kao Beograđani, jer je to očito postala identitetska matrica koja zamenjuje brojna druga neugodna izjašnjavanja. A i biti Beograđanin izgleda je oduvek značilo pripadati svetu naizgled daleko većem od onog koji sažima tradicionalna svest o životu.

Kada se spomene Beograd, pred očima zaljubljenih često se ukazuje Dorćol sa njegovim urbanim šmekom i zasebnim srcem koje kuca, ako pitate Dorćolce, samo među njima koji su tamo odvajkada.

Film “Nedelja” predstavlja baš to- priču o autohtonom Dorćolu osamdesetih godina koji živi u nekom svom ritmu koji je dosta nalikovao kasnijim pesmama njegovog u filmu opevanog heroja: “Niz reku života plovim, kao talas bez svoga cilja”.

U ovom filmu, sećanje na Džeja, dorćolskog Džej(msa) Brauna, nemoguće je bez uspomena na vreme i mesto koje je sazdalo njegov “pesak u glasu” i tu drevnu tugu koji čovek izabran od sudbine nosi u sebi kao relikviju koja mu, kao i svaka vrednost, na kraju presuđuje.

Pisac Đorđe Matić je u jednom televizijskom intervjuu rekao kako samo provincijalne kulture poput naše mogu da potcene pojavu kao što je Džej Ramadanovski.

Momo Kapor je u jednoj davnašnoj emisiji recitovao stihove drevne ljubavne pesme: “Ugasila si me kao zadnju cigaretu, zgazila si me kao da sam list na vetru, a ja naivan mislio sam da me voliš i da sam ti preko potreban”. Nakon toga Kapor je uskliknuo- “Pa zar to nije divno”.

I jeste. Ali provincijalna svest smatra da je u ovom slučaju reč o samo još jednom filmu koji glorifikuje narodne pevače i njihovu kriminalnu prošlost.

Nema filma bez loših momaka, to je i u ovom slučaju dokazano, kao što nema ni života bez dobra i zla koji su isprepletani kao neodvojivi delovi iste celine. Kako bismo uostalom, stekli znanje o svetu, kada ne bismo imali sve protivrečnosti koje poput sitnih delova sažimaju sve ono što naposletku postoji i u samom čoveku kao ogledalu tog istog sveta.

Glumci su izabrani pažljivo i dobro. Znam da se od mene očekuje da iznesem i određene zamerke, koje svakog kritičara, pa i laika poput mene, izdižu iznad situacije i čine objektivnim. Mogu da iznesem jedino tuđe opažanje- “film nema kraj”.

Kako bi to bilo lepo, pomislila sam, nakon što sam čula ovu opasku- da ni film ni život nemaju kraj. I da sve bude onako morbidno lepo kao u zagušljivoj kafani kada vam se tuge i davnašnje sreće pod violinom znojavog svirača sažmu u stih: “živote ženo bez morala, kako te samo nije stid”…


PROČITAJTE I:

"EPITAF ZA GLUMCA" LJUBICE KUBURE


KOLUMNE LJUBICE KUBURE PRONAĐITE OVDE


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box