Piše: Dragana Nikoletić / Foto: Gordana Tadić / Pixabay
Iako je dvodecenijska rekonstrukcija Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, sa sve posledičnom nemogućnošću pristupa njihovim kolekcijama, ostavila primetan trag u interesovanju publike prema savremenom stvaralaštvu, ovo nije nepopravljivo. Posebno kod mladih naraštaja, neogrezlih u rutinu posao-kuća-televizija.
Dovoljno je pokloniti im malo pažnje, da se u njima probudi urođena potreba da istražuju i shvate ono što su videli, prema zaključcima projekta Iz drugog ugla portala Kaleidoskop media.
Ipak se ovo u stvarnosti malo kad dešava. Na ruku radoznalosti mladih za ono šo im je najbliže (kako je u našoj anketi rekao jedan ispitanik) ne ide ni činjenica da u većini stalnih muzejskih postavki Srbije nema dovoljno mesta za savremenu produkciju. Jer, nadležni je ne doživljavaju krucijalno značajnom, već se koncentrišu na istorizaciju postavki, tako zapravo ne pričajući priču o kontinuitetu umetničke misli.
Odmaže i fakat da su kustosi najčešće ograničeni na iznošenje podataka o delima i, eventualno, obrazlaganje konteksta njihovog nastanka, dok je interakcija sa publikom često stavljena po strani. Ne uvek, srećom, jer i kustosi i publika imaju jaku želju da razmene utiske i informacije.
Čak i kada su upriličena stručna vođenja kroz postavku, što je sve više institucionalna praksa, mladi su najčešće isključeni, jer nema previše inicijative za njihov organizovani dolazak na izložbe. Pri pojedinačnim posetama, oni se snebivaju usled generacijske neprijatnosti i straha da „ne ispadnu glupi u društvu“.
„Sa mlađim osnovnoškolcima je lakše uspostaviti kontakt, jer još nemaju ovu vrstu kočnica“, mišljenje je mnogih istoričara umetnosti.
Nastava likovne kulture srednjoškolcima je neretko dosadna, osuđena na manjak angažmana nastavnog kadra, zatrpanog administrativnim poslovima, što im oduzima snagu da se posvete kreativnom predavanju. Takvom da podstakne umetničke afinitete kod slušalaca.
Ni roditelji u većini slučajeva nisu od pomoći u formiranju kulturnih navika, i sami preopterećeni borbom za egzistenciju, ali i bez razvijene potrebe da slobodno vreme ulože u obilaske izložbi.
Okrenutim on-line formi informisanja, na usluzi mladima često nisu ni web-prezentacije izlagačkih ustanova kulture, listom bez interaktivnih alatki koje bi davale više podataka o eksponatima i celini postavke. I neretko nedostojne samih izložbi.
O uzgoju duha omladine kao da niko ne brine, bar kad je savremena umetnost u pitanju. Sistemski nije rešeno da se obodri njima imanentna znatiželja. Ovaj eksperiment magazina Kaleidoskop media dokazao je da su plodovi takvog truda od neprocenjive vrednosti.
Birajući put upoznavanja mladih od 15 do 25 godina sa suštinom savremenog arta, odabrali smo tri prostora koja prate napredak vizuelnih tendencija. Palatu Srbija, gde je predstavljen otklon od socrelističkog stila prodorom domaćeg stvaralaštva u uzbudljive sfere novih internacionalnih pravaca. I gde se kao zvezde iskazuju Petar Lubarda, Milan Konjović, Đorđe Andrejević Kun, Lazar Vujaklija i mnogi drugi.
Palata Srbija
MUZEJ ZEPTER već korenspondira i sa narednim generacijama umetnika, obuhvatajući kao uvod u svoju zbirku i predstavnike prvih modernih tokova, pa se ova i prethodna kolekcija delom dodiruju. Jedino što iza prvog stoji država, a iza drugog privatna težnja da se savremena umetnost sačuva. Konkretno – stvaralaštvo Decembarske grupe, Enformelista Mediale.., kao i savremenih eminentnih slikara i vajara, ali i studenata umetničkih fakulteta, kao podmlatka kreativnog delanja.
MUZEJ ZEPTER
Muzej Terra ima drugačiji pristup, sabirajući produkte istoimenog Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti velikog formata u Kikindi. I prezentujući ih u bivšoj konjušnjici kikidske kasarne, sada hipermodernom izlagačkom prostoru, što objedinjuje razne vrste savremenosti - arhitekstonsku, vezanu za dizajn postavki, kao i samih eksponata.
Muzej TERRA, Kikinda
I među opitnim grupama bilo je razlike: Palatu Federacije posetila je grupa đaka trećeg razreda VIII beogradske gimnazije, sa smera informatike. Njima ni osnovni izbor zanimanja nije išao u prilog razvitku interesovanja za savremene umetničke trendove, pa su opet uspeli da Iz drugog ugla protumače viđeno.
Učenici Osme beogradske gimnazije
MUZEJ ZEPTER posetila je umetnički nastrojena klijentela, studenti Akademije tehničkih strukovnih studija i dve gimnazijalke, iz porodica gde se likovna kultura poštuje. Već tu je bila primetna hrabrija inicijativa da se zapitkuje i samostalno nudi odgovor.
Učenice Četrnaeste beogradske gimnazije i studenti Akademije tehničkih strukovnih studija
U Kikindski Muzej Terra su otišli učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“, i to dva puta, zahvaljujući našoj greški u organizaciji. U drugom navratu, oni su već bili na zavidnom nivou baratanja pojmovima iz oblasti savremenog arta. I znali da dokuče šta su autori skulptura hteli da poruče, istovremeno se boreći za slobodu tumačenja.
Učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ iz Kikinde
Slobodnih asocijacija, međutim, nije falilo ni na prvom punktu, kako je savladan (neprimeren) strah od „neprimerenih“ komentara.
Bilo je i pijeteta, zašto je naša ogledna grupa zazirala da kroči na podne mozaike i raskošne tepihe, premda im je korišćenje predodređena sudbina.
Usudili su se i da se našale, poredeći muzičku fontanu na platou ispred velelepnog zdanja Palate Srbija na Novom Beogradu, sa onom na Slaviji, napravljenom 60 godina kasnije.
Poželeli su i da pipnu sfernu skulpturu Slavka Tiheca, izvedenu u drvetu savijenom na pari. Osokoljeni prijatnošću dodira, pipkali su i drvene rozete u makedonskom Salonu, nežno milujući filigranski reljef.
Nisu prezali da uzdahnu u Sali Jugoslavija, suočeni sa svojevremeno najvećim lusterom na svetu, prečnika 18 metara, kao i kupolom koja se nad njim nadvija.
Ali, sve ih najviše intrigira kabinet Josipa Broza Tita, jer rastu u atmosferi zadojenoj politikom.
Do mere da na školski zadatak oblikovanja skulpture od paljene žice i aluminijumske folije, , jedan od njih (Boris ???) izabere da umesto predložene životinje napravi bistu doživotnog SFRJ predsednika. Poseta Palati učinila je da izradu ubrza, napojen najboljim delima tog istorijskog razdoblja.
MUZEJ ZEPTER na prečac biva osvojen od studentarije i nešto mlađih posetilaca, sakupljenih oko našeg projekta i ornih da „razvale“ sa pitanjima. Šta više, oni se nadmeću u domišljatosti u komunikaciji sa kustoskinjom Jelenom Popović.
I nije ih „blam“ da priznaju da nisu prepoznali neku vrstu umetničkog materijala, ili do kraja „provalili“ nečiju poentu. Čak deluje da ih sopstvene greške inspirišu, jer vode u filozofske dubine onog što se mahom samo okom posmatra.
Začudo, pokazuju znake stidljivosti kad su erotski motivi u pitanja, ali samo u početku, i u slučaju izrazite eksplicitnosti. Suptilniji umetnički pristup, pak, izdvaja favorita Gladna i agresivna Vere Stanković.
Nosi ih bunt Miće Popovića, dok na pitanje Was is kunst Raše Todosijeviča, prikazanog na platnu Uroša Đurića, postaju zapitani i nad prirodom umetnika.
I, premda ih ogromna kolekcija u jednom trenutku zamori, iz tog stanja ipak uspeva da ih trgne neki novi rad.
Ipak, u interakciji prednjače mladi Kikinđani, verovatno jer već imaju rutinu, a Muzej doživljavaju bliskim. Štaviše, kikindski gimnazijalci već su poprimili autoritet kustosa, uvereni u sopstvenu moć percepcije. I dokučivanja.
Poneko je tako vešt da direktnu poruku autora neke od skulptura pretoči u diplomatskiju formu iskaza, a da ne isklizne iz suštine rada. S druge strane, prepoznavanje energije sabijene u rad vajara, sad im je zajednička karakteristika.
I ne propuštaju da im i jedan detalj izmakne logici.
Nešto dobijaju i sami kustosi od te razmene. Pa Branislav Mihajlov, kustos kolekcije Palate Srbije kaže:
„Bilo je zanimljivo iskustvo videti mlade ljude kako reaguju na njima nepoznate pravce u savremenoj jugoslovenskoj umetnosti kroz prizmu njihovih životnih iskustava, posebno medijskog okruženja koje evidentno utiče na njih kao i vrednosti koje su poneli iz svojih porodica.“
„Kako je obilazak tekao, tako su se mladi posetioci oslobađali tih stečenih iskustava i počinjali da posmatraju umetnička dela 'iz sebe', iz zone sopstvene čiste impresije, doživljaja u trenutku u kojem se nalaze.“
„Ovo je za rezultat imalo intenzivniju vezu sa njima nepoznatom umetnošću, ali i ambijentom u kojem se zbirka nalazi. Kako sami govore, poneli su snažne utiske iz posete Palati Srbija što ohrabruje da se ovakva vrsta uvođenja mladih u svet kulture i umetnosti nastavi“, zaključuje Mihajlov.
I dodaje da „mladi ljudi traže određenu vrstu strpljenja i planskog procesa koji se odnosi na redosled plasmana sadržaja u odnosu na njima više ili manje poznate forme umetničkog izraza“. Navedeno smatra nesumnjivim putem da ovakvi projekti daju najbolje rezultate.
Jelena Popović, kustoskinja MUZEJ-a ZEPTER, takođe misli da je vođenje grupe mladih kroz stalnu postavku, u okviru projekta Iz drugog ugla, „bilo veoma zanimljivo i prijatno iskustvo“.
„Rad sa mladima uvek je zanimljiv i spontan, jer nikad ne znam kako će da reaguju na neko umetničko delo“, Popović objašnjava.
Tako je bilo i ovaj put. „Neka dela su grupu mladih iznenadila a pojedina im nisu bila jasna. Bila sam tu da im ih pojasni, ili navedem da delo bolje razumeju“, nastavlja kustoskinja.
„Bilo mi je drago da vidim ushićenje u njihovim očima i čujem kako je određeno delo delovalo na njih, jer je spontana reakcija, bez predubeđenja ili predznanja, vrlo važna. Ona pokazuje da su se mladi opustili u muzeju i nagoveštava da će bez ustezanja nastaviti da posećuju izložbe“, kaže Jelena Popović.
I naglašava da je „ovaj vid vođenja odličan da se kod mladih razvije afinitet prema savremenoj umetnosti“.
Verica Nemet iz Muzeja Terra naš zajednički projekat vidi ovako: „Počelo je od jednog priloga, kako mi je prvo predstavljeno, a preraslo u tri različite priče (reportaža, video-prilog i informativno predstavljanje kolekcije, prim.nov) koje svedoče o jednoj lepoj razmeni ekipe Kaleidoskop media, učenika i profesora Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i domaćina Centra Terra“.
„Zajednički rad, prisutan u svim fazama pripreme i realizovanja teme, usloviće ishod dotaknute i ispričane suštine“, ona zaokružuje.
Premda je eksperimentalni uzorak mali, teško da se zaključak istraživanja ne bi odnosio i na najširu populaciju, za koju bi bila nadležna država. U moći da kulturnom strategijom obuhvati uvid u interesovanja naše budućnosti, i da mladima približi predmet interesovanja ili omladinu usmeri na dobar put.
Kulturni centar Kaleidoskop i magazin Kaleidoskop media u 2021. godini predstavljaju projekat "Iz drugog ugla”. Reportaže, analize, istraživanja i video prilozi, koje emitujemo tokom novembra i decembra, deo su projekta sa ciljem da se kroz originalan medijski pristup približe kolekcije savremene umetnosti mladim ljudima, a koji su stavljeni u ulogu kritičara. Preuzimanjem ove uloge, predstavnici mladih od 15 do 25 godina daju primer aktivnog učešća u kulturnim programima, sa ciljem detabuizacije kreativnog čina i postizanja dubljeg razumevanja modernog i savremenog stvaralaštva kroz neformalnu diskusiju.
Tekst je deo projekta “Iz drugog ugla” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PROČITAJTE I:
PALATA SRBIJA: BUKVAR SAVREMENE UMETNOSTI
MUZEJ TERRA: SAVREMENOST IZNIKLA IZ TRADICIJE
MUZEJ ZEPTER: RASKOŠ SAVREMENOG ARTA U SRCU BEOGRADA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Saradnici na projektu "Iz drugog ugla":
Gordana Tadić, glavna urednica, novinarka
Dragana Nikoletić, novinarka
Sonja Kamenković, video, fotografija
Milica Piletić, montažerka
Luka Novaković, fotografija
Komentari