moja kafica
moja kafica
kolumne/29.10.2016.

Draga Saveta, jesam li postao žensko?

  • Guliver/GettyImages
Autor fotografije:
Piše: Mihailo Medenica

Draga Saveta, zovem se Mihailo Medenica, za nešto manje od mesec dana punim 41 godinu, otac sam dve predivne ćerke, relativno podnošljiv muž i osoba koja pati od krize identiteta, mada sam se lično nadao krizi srednjih godina i tome slično, jer ako već mora da se krizira nekako mi ova druga zvuči i deluje gotivnije.
Naime, sve je počelo naivno, gotovo kao igrarija kada sam jedne nedelje, posle ručka, odlučio da se za fantastičnu klopu odužim ženi pranjem sudova, mada je nekada uspevalo i sa seksom ali posle decenije i po braka zahvalnija mi je kad se dohvatim suđera i sudopere nego nje na sudoperi!
Ok, oprao, ništa strašno, bilo pa prošlo, al ne lezi vraže- svakim su danom ručkovi bivali sve bolji, a ja sve umešniji s "ferijem" i spužvicom, počevši vremenom čak i da pevušim dok blago povijen hodočastim nad slavinom i pod kuhinjiskim elementima.
Shvatam ja da se gospođa Medenica opustila i očigledno dobrim delom prepustila meni taj deo posla, ali ne shvatam zašto sam toliko počeo da uživam u tome, pa čak i da ne podnosim da sudovi odstoje kojih desetinu minuta posle klope, već sam počeo da kidišem na sudoperu bataljujući i onu tako divnu rutinu- pljuge posle klope dok gladim stomačinu i pokušavam da udahnem?!
Mislim, jesam li postao žensko, reci mi iskreno, jer je u međuvremenu počelo da me zanima i ribanje kupatila, a ne libim se da izađem pred komšije u gaćama na terasu i raširim ili rasprostrem veš, kako se već ta rabota pravilno imenuje?!
Nije šala, ozbiljno sam počeo da razmišljam o bagu koji se dogodio u ovoj nekada grubo tesanoj glavudži Srbina iz Crne Gore koji se kašike hvatao samo kad mora da zakuva kafu jer su ćere još male za tako što, a supruga nije vazda na "usluzi", mada sam naučen da žene tretiram s najvećim poštovanjem, pride što imam žensku čeljad pa ne bih voleo da naiđu na kakve bizgove u životu!
Hoću da kažem, odnosno da te pitam, jel to kriza identiteta, ona famozna podela kućnih poslova, ili je sve plod te čuvene emancipacije žena koja je, što se mene lično tiče, dovela do toga da imaju više prava koja ih sputavaju negoli kuraže da se iskažu u životu, a nas, dlakaviji i ne baš uvek jači pol- da se zanesemo pa piškimo sedeći?!
Naizgled problem bez problema, ali ja se ozbiljno razmišljam šta se to događa sa mnom, jer sam povrh svega počeo hanumi da naručujem koji deterdžent da mi kupi kad odlazi u nedeljnu naviku, a ćerkama je počelo da se omiče: "Mama", kad mi se obraćaju?!
Nije li, priznaj, ravnopravnost polova dovela do toga da suštinski nikad nisu bili inferiorniji u međusobnim odnosima, a toliko veštački, prenapregnuto i isfolirano tobož uvažavani jedni od drugih, uz prećutno ali nikad izraženije rivalstvo koje ide do granica nipodaštavanja?!
Možda ovo, naizgled, nema baš nikakve veze sa mojom opsesijom sudoperom, ali ima!
Ne kažem da je meni, kao međedu, mesto na kauču dok se supruga slama i presavija ko pritka, ali sasvim se sigurno nešto dogodilo što će vremenom pogubno uticati na muško- ženske odnose!
Zašto?! Pa, zato što vidim da koliko god njoj bilo drago što sam se ja dohvatio posla, zbog kojeg bi me se odrekli preci koji su od kućnih poslova priznavali samo pravljenje dece u pauzama ratovanja, primećujem da joj nedostaje ona stara seljačina koja je za sobom ostavljala svinjac i danima obećavala da će usisati tepih!
Nije da pati do suza, ali provali se koliko god joj prija promena u mom ponašanju ne prija joj što polako počinje da živi sa ružnijom verzijom same sebe, svega mi!
Priznajmo, koliko god žene vapile za jednakosti toliko im nedostaju one stare dobre balkanske sirovine koje nisu bile bahate, što glupo i bezrazložno važi za Balkance, već su ženu tretirali ženom!
Ne, nisu je tretirali manje vrednnom, koliko god sirovm oku delovalo tako, već su se na neki svoj, čudan i nezgrapan način, vazda trudili da je "diskrimiacijom" zaštite i sačuvaju!

Voleli su grublje i s mnogo manje reči, ali ubedljivije, iskrenije, muževnije, bre, robusnije i neštedimice!
Dabome da u tu kategoriju ne svrstavam balvane i siledžije, nisu to predstavnici tipičnih Balkanaca, ali ruku na srce čini mi se da su žene bile srećnije dok su nam ruke bile hrapavije i grublje, a srca mekša i duše šire!
Rečju, osećam, bre, kad je zagrlim da u tom stisku nema one stare siline koja ne lomi koske već srce (al ne od tuge), bez obzira što su mi šake danas mekše od dečijih i mirišu na aloe veru (taj "feri" najvolije obožavam, što se ono kaže)!
Pomogaj, aman, Saveta, šta da radim?!
Da bataljujem sudoperu i lupim rukom o sto, ili da lupim rukom o sto što mi je neko umastio polituru koju samo što sam izglancao?!
Jesam li manje muško što sam više u ulozi žene, ili sam, pak, muževniji kad naslažem posuđe da se suši, pa se strovalim na kauč uz ono: "Jao, ne mogu više, ubiše me leđa?!"
Ne šalim se, realan problem, jer vidim da i deci ne ide baš da pohvataju šta je čiji deo posla, a do juče sam iskreno verovao u podelu poslova na muške i ženske, barem što se kućevnih tiče?!
Ponavljam, super je to što ni deset minuta po ručku ili večeri ne ostanu tragovi od njih, ali nekako mi se, ponavljam, čini da je bilo bolje dok su nam kuhinjski elementi služili još nečemu osim za nalakćivanje dok pravim pauzu između dve ture posuđa?
Veruj mi, počeo sam da osećam fantomske bolove u stomaku jednom mesečno, očekujući da dobijem (nemoj da me pitaš šta, dobro znaš na šta mislim)!
Evo, dok kucam ove redove zastanem pa pogledam put kuhinje uživajući u vidiku- sija ko da su mi dve pralje bile na nadnici, a prstići samo klize po tastaturi zahvaljujući pomenutoj aloe veri!
Reci, der, gde prestaje ravnopravnost a počinje zamena identiteta, jer nešto se otelo kontroli, bogami!
U iščekivanju odgovora odoh da skuvam posleponoćnu kafu i naravno- operem džezvu dok je još vruća, kad odstoji teže se riba...
Stavi me među prioritete, Saveta, svega ti, burma mi uveliko spada od vode i deterdženta, a juče sam se umesto u prsatu prodavačicu zagledao u pakovanje raznobojnih suđera od šest komada!
Reci, nisam li se time ogrešio o to devojče, pa ne nosi ih tako ponosno da bi mušterije Adamovog pola zagledavali u spužve, već u te "petice", mada sam izmanevrisao i pazario dve limenke piva, a u sledećoj, kod Ljilje, komšinice koja radi u nečemu nalik prodavnici- truleks krpu i ono sredstvo za odmašćivanje...

Pročitajte još:

Ana Radmilović - Svi ima da budu gospođe!


POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
nk
25.10.2016.

Samo napred super ste!!!!

reklama box