Život ljudi sa oštećenim sluhom u Srbiji

Piše: Teodora Vidaković / Foto: RDNE Stock project

Oštećenje sluha predstavlja jedan od najčešćih senzornih hendikepa, a osobe sa oštećenim sluhom suočavaju se sa brojnim izazovima u svakodnevnom životu.

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, ova populacija se susreće sa poteškoćama u obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj inkluziji i pristupačnosti. U ovom članku istražićemo glavne izazove sa kojima se suočavaju osobe sa oštećenim sluhom u Srbiji i potencijalna rešenja za poboljšanje njihovog kvaliteta života. 

Dijagnostika i medicinska podrška

Jedan od ključnih faktora koji utiče na kvalitet života osoba sa oštećenim sluhom jeste pravovremena dijagnoza i adekvatna medicinska podrška.

U mnogim slučajevima, dijagnostika i merenje sluha kod dece se odrade previše kasno, što može značajno uticati na razvoj deteta. Stoga je neophodno unaprediti sistem skrininga i dijagnostike kako bi se osiguralo da deca sa oštećenim sluhom dobiju potrebnu podršku u najranijem uzrastu.

Pored toga, pristup medicinskim tretmanima i slušnim pomagalima takođe igra ključnu ulogu.

Implanti za slušanje i slušni aparati mogu značajno poboljšati sposobnost komunikacije i interakcije sa okolinom. Međutim, kvalitetniji aparati za sluh često su skupi, što može predstavljati prepreku za porodice sa nižim primanjima.

Na sreću, država pokriva deo ovih troškova, te je vrednost naloga po pravilniku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) 27.500,00 dinara za odrasle pojedince, koji sebi mogu kupiti jedan slušni aparat uz ova pomoćna novčana sredstva. Deca, s druge strane, mogu dobiti najviše dva aparata ukoliko je potrebno da ih nose obostrano. Pomoć fonda za aparate za decu iznosi 33.000,00 dinara po uređaju.

Važno je istaći da postoje i uslovi koje lice sa oštećenjem sluha kao podnosilac zahteva mora da ispunjava: za penzionere i nezaposlene da je oštećenje minimalno na 70 dB, a za zaposlene da je minimalno na 45 dB. 

Prilagođeno obrazovanje - ključno za pravilan razvoj deteta s oštećenjem sluha

Obrazovanje je ključni faktor za osnaživanje osoba sa oštećenim sluhom i njihovo aktivno učešće u društvu.

U Srbiji, postoje različiti pristupi obrazovanju za decu sa oštećenim sluhom, uključujući specijalne škole, integrativne ili inkluzivne programe. Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti i izazove.

Specijalne škole pružaju posebno prilagođeno obrazovanje za decu sa oštećenim sluhom. Međutim, ove škole često vode segregaciji i stigmatizaciji, što može uticati na samopouzdanje i socijalnu inkluziju deteta, odnosno dovesti do težeg prilagođavanje društvu i pronalaženja posla po završetku škole.

Inkluzivni pristup, s druge strane, ima za cilj uključivanje dece sa oštećenim sluhom u redovne škole uz pružanje podrške i posebno prilagođenih nastavnih metoda. Međutim, nedostatak obučenih nastavnika i prilagođenih resursa često otežava efikasnu primenu ovog pristupa.

Važno je ulagati u edukaciju nastavnika kako bi se unapredile njihove veštine u radu sa decom sa oštećenim sluhom. Takođe, potrebno je osigurati da redovne škole budu adekvatno prilagođene kako bi osobe sa oštećenim sluhom mogle nesmetano pratiti nastavu i učestvovati u aktivnostima. 

Socijalna inkluzija i zapošljavanje

Osobe sa oštećenim sluhom u Srbiji se suočavaju sa različitim izazovima kada je reč o socijalnoj inkluziji i zapošljavanju.

Predrasude i nedostatak svesti o ovoj populaciji često dovode do diskriminacije na radnom mestu ili u društvu uopšte. Zbog toga, mnoge osobe sa oštećenim sluhom nailaze na poteškoće prilikom pronalaženja posla, što može dovesti do ekonomske i socijalne marginalizacije.

Da bi se poboljšala socijalna inkluzija, potrebno je kontinuirano raditi na podizanju svesti o oštećenju sluha i promovisati pozitivan i inkluzivan odnos prema osobama sa oštećenim sluhom. Takođe, država i poslodavci treba da pruže veću podršku kroz subvencije, prilagođavanje radnih mesta i pružanje prilika za obuku i razvoj veština. 

Pristupačnost i tehnologija

Pristupačnost informacija i usluga je od ključnog značaja za osobe sa oštećenim sluhom.

Nedostatak prevodilaca za znakovni jezik u javnim institucijama, bolnicama ili pristupu medijima može ozbiljno ometati komunikaciju i pristup informacijama. Potrebno je obezbediti veći broj prevodilaca i prilagoditi informacije za osobe sa oštećenim sluhom kako bi im bile dostupne na različitim jezicima, uključujući i znakovni jezik.

Tehnologija može igrati ključnu ulogu u olakšavanju života osoba sa oštećenim sluhom. Različiti softveri i aplikacije danas omogućavaju prevođenje govora u tekst ili znakovni jezik, što značajno olakšava komunikaciju u različitim situacijama.

Na žalost, u Srbiji ih još uvek nema dovoljno, te bi ove tehnološke inovacije trebalo promovisati što više i obezbediti da budu dostupne što većem broju ljudi sa oštećenim sluhom.

Život ljudi sa oštećenim sluhom u Srbiji može biti izuzetno izazovan zbog još uvek nedovoljno razvijene svesti o poteškoćama sa kojima se oni suočavaju.

Pred nama je još uvek dug put ka stvaranju inkluzivnog društva koje pruža podršku i poštovanje prema svim svojim članovima, bez obzira na njihove različitosti. Ovo zahteva zajedničke napore države, organizacija civilnog društva, poslodavaca i šire javnosti kako bi se stvorili bolji uslovi za život osoba sa oštećenim sluhom u Srbiji.

PROČITAJTE I:

ZDRAVSTVENE POSLEDICE ZAGAĐENJA VAZDUHA

PELIKANI NA DUNAVU POSLE 100 GODINA

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE