moja kafica
moja kafica
kolumne/19.10.2016.

Zagore, hvala za sve!

  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Oksana Toskić
Autor fotografije:

Piše: Mihailo Medenica

Petkom veče obično zateferičem s nešto starijom ekipom, u blokovskoj birtiji u kojoj smo se, sad već davnih dana, upoznali i vremenom nekako zbližili zajedničkim interesovanjima o sitnicama koje uglavnom ne interesuju nikoga.
Fenomenalni likovi, daleko stariji od mene ali je divno biti u njihovom društvu i "mlatiti praznu slamu" uz vinjak uglavnom i neopisivo retku, bledunjavu kafu, iako sam toliko puta ponovio Čakiju da ću platiti dve samo da mi skuva jednu valjanu, ali mari Čaki za to koliko i za činjenicu da mu je šlic na pantalonama uglavnom otkopčan...
Elem, i ovog smo petka tako, ko uz vinjak, ko uz onu tugu od kafe, polemisali, i to žustro bogami, o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, a nije fudbal naravno, već o ličnostima koje su ponajviše uticale na nas u mladosti.
Mislim, oni su polemisali, njih trojica, ja sam kao najmlađi čekao svoj red da kažem koju, slušajući ih kako se razapinju od ruskih klasika do sovjetskog klasicizma oličenog u sabranim delima čika Josifa Visarionoviča, širem "čitalaštvu" poznatijeg kao Staljin!
Fino su se, bogme, pokačili čineći, što se mene tiče, najgluplju stvar na svetu - pokušati da ubediš nekog u ispravnost svog, odnosno, jalovost njegovog mišljenja, tačnije - principa!
Izbegavam takve polemike, znam u šta verujem, koga volim koga poštujem, kojim ću putem i ne vučem nikog za rukav za mnom.
Dakle, došao je red i na mene da se izjasnim koja je to ličnost presudno uticala na mene, i naravno očekivalo se da kao student književnosti zablistam presecajući vrpcu kakvom umnom pesničkom glavom (jer podanik sam poezije zaista), ali ne, samo sam presekao, onako odsečno- Zagor!
Voleo bih da mogu da vam opišem scenu, taj muk, zaprepašćenje, razočarenje, nevericu, trenutak kada se Lazi najedanput nije žurilo do ćenife mada je zbog polemike trpeo duže od pola sata, ali ne mogu, zaista!
Da, Zagor, presekao sam i tako je!
Načitao sam se knjiga onoliko, i volim ih, ali sam odrastao na stripu, opismenio se na njemu, nekako i stasao uz te plemenite heroje loše hartije od koje su se crnile jagodice, i ponajviše baš na "Don Kihotu" iz Darkvuda, čoveku posvećenom ispravljanju krivih Drina i miru u svetu, baš kao i današnje misice!
Bože, otkad nisam pročitao strip! Otkad nisam video klince da ih kupuju, da ih grozničavo pakuju među knjige da se ne izgužvaju korice dok ne stignu kući iz škole, da prepričavaju prethodnu epizodu dumajući šta će se dogoditi u sledećoj, ili šta bi voleli da se dogodi?!
Vidim matorce da ih kupuju. Moji ispisnici i stariji, ali klinci ne, i iskreno mi je žao zbog toga!
Ničeg nevinijeg a tako suštinskog kao strip!
Znao sam satima, kad sklopim korice, da premotavam epizodu u glavi, da razmišljam o Zagorovim postucima, nepravdi protiv koje se izborio, prostim i ni malo pretencioznim poukama kojima je mirio indijanska plemena i došljake na zapad sa starosedocima, razmišljajući da li bih postupio isto?!
Možda sada zvuči glupo, možda vrtite glavom verujući da su vinjak i duvanska isparenja učinila više za ovaj tekst od potrebe da se zahvalim jednom divnom čoveku kojem sam beskrajno verovao želeći da budem baš kao i on kada odrastem.
Dobro, ne da sa tomahavkom jezdim lijanama s drveta na drvo uz urlik kao posle nekoliko dana opstipacije, već onako, da zaista toliko volim ljude da sam uvek i po cenu svega spreman da im pomognem!
Da, to je bio strip, upravo nas je takvim stvarima učio, bez obzira na sve one mračne likove koji su tutnjali njima, svi smo želeli da budemo baš kao ove mišićave dobrice još boljih namera!
Jeste, Zagor je definitivno i bez takmaca ponajviše uticao na mene u mladosti, i verujem generacije vršnjaka, jer odrastati uz strip nije bilo ni dekadentno niti pogrešno, naprotiv, presrećan bih bio kada bi moje klinke danas s istom strašću čekale tih 14 dana do novog broja trudeći se da u međuvremenu ne iznevere Zagora (ili koga od ostalih heroja) kako bi imale obraza da otvore korice i pogledaju mu u oči.
Volim za sebe da mislim kako jesam umnogome kao on! Barem što se onog čovekoljubnog i pravičnosti podanoj crti tiče, pa makar Laza obavio to šta ima tu, kraj stola, u saksiji veštačkog cveća...
Nisu to bila srećna vremena, kako se danas svakojaki vajkaju, već smo ih sami činili takvima uživajući i živeći za sitnice kakva je, recimo, bio strip!
Fućkalo se i meni i drugarima za nove patike, naročito za model i marku (do onih godina kada opasna frizura nije postala službena u blokovima i ljuta faca obavezni deo "autfita", ali...) živeli smo od, i za te divne sitnice, a neko kaza: "Sitnice čine savršenstvo, ali savršenstvo nije sitnica!"
Daleko sam ja, razume se, od kakvog savršenstva, ali smo težili tome i ne znajući da činimo to, što i jeste nekako najispravnije, odrastajući uz taj patinasti papir i opor miris štamparskog olova!
Suviše su veliki i apstraktni ruski klasici (koje toliko volim) i suviše mizerne te istorijske političke kvaziveličine da bih na nekoga od njih upro prstom kao na zvezdu vodilju, a opet, Zagor, dalji i apstraktniji od svih toliko je bio življi i nalik nekim dobrim ljudima koji su tabanali istim ulicama moga detinjstva, da mi se čini kao sasvim realno i valjano da se upravo njemu zahvalim za divne dane koji su prerasli u neke divne i plemenite godine koje smo uspeli da sačuvamo u sebi, jatakujući im kroz ona vihorna i sumanuta vremena kada su razni likovi bez vrata i mozga postali idoli klincima kojima je do stripa bilo jedino ako mogu da ga podmetnu pod guzicu dok gluvare po kraju i izigravaju spermatozodi krimose!
Možda vama zaista zvuči glupo, ali meni posle toliko godina više nego logično i potrebno da se, evo, na ovaj način zahvalim Zagoru za sve!
Duše sa sekirom- klanjam ti se do zemlje!
Ko zna šta bi postalo od generacija i generacija da nije postojalo tebe, jer živeo si daleko više van stripa negoli u njemu!
Ko ga je voleo znaće o čemu pišem, ko nije- žao mi je što ste ostali uskraćeni za godine "prijateljstva" sa takvim likom!
Zagor- te- nej, duh koji hoda, ali zaista, u svima koji na čoveka gledaju s visine samo onda kad mu pružaju ruku da ustane!
Strip nas je naučio tome!
Ta tako mala- velika stvar!
Stane u džep- stane u srce!
Šta bih dao da se mimoiđem s klincem koji ne gleda kud hoda zagledan u strip umesto u mobilni i nove uradke jalovih internet "zvezdica" i mučenih starleta?!
Sve bi njih Zagor doveo u red ja vam kažem!
Kakvu bi domaćicu napravio od Stanije, Soraje i sličnih u samo dve reči, no...

Čitajte još:
Ana Radmilović  
Teofil Pančić   
Mihailo Medenica   
Dragoljub Draža Petrović   
Milica Piletić




POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box