Blaž Vurnik: Nasleđe dostupno svima

Razgovarao: Guido Van Helgen / Foto: Privatna arhiva

Tokom Remix Comix strip konferencije koja će biti održana od 28. do 30. oktobra u Distriktu u Novom Sadu, jedan od govornika biće dr Blaž Vurnik iz Ljubljane. Za njega su stripovi i nasleđe, teme ove konferencije, povezane u svakodnevnom radu muzejskog kustosa za savremenu istoriju, kao i strip scenariste.

Dr Blaž Vurnik

Zajedno sa Zoranom Smiljanićem kreirao je “Sećanja i snove Kristine B.” o mladoj devojci koja odrasta u vreme fašizma, u Sloveniji. Razgovaramo sa Blažom Vurnikom o tome kako se nasleđe može koristiti u stripu, i obrnuto. 

Vi ste istoričar i kustos. Kako ste počeli da pišete scenarija za stripove?

Oduvek sam voleo da čitam stripove. Čak je bilo moguće i odrastati uz stripove i njima ispuniti slobodno vreme, koje danas mladi ljudi provode na društvenim mrežama. Kao muzejski kustos, imao sam priliku da razgovaram s mnogo ljudi koji su ili pravili istoriju, ili je iskusili u svom životu. Često sam se pitao šta da radim sa svim tim pričama, svedočanstvima, na koji način da ih prenesem dalje. Naravno, postoje načini kako da se sve to objavi u okvirima istoričarske profesije. Ali želeo sam više od toga. Zbog toga sam radio na scenariju za “Sećanja i snove Kristine B. – Ljubljana 1941-1945”.

Na koji način stripovi mogu da doprinesu boljem razumevanju i preoblikovanju evropskih nasleđa?

Stripovi su odličan medij za prenošenje priča. Zajedno sa centralnom pričom moguće je dodati brojne kontekste, materijalne ili vizualne. Nasleđe je uvek sačinjeno od konteksta: kulturnog, političkog, društvenog, ekonomskog, i drugih. Prenošenjem priča kroz strip, širimo svest o ulozi i značaju nasleđa novoj publici i posetiocima muzeja. Stripovi su postali deo evropskog nasleđa i nesumnjivo doprinose svesti o značaju nasleđa i istorije.

Šta vas je inspirisalo u svetu stripa, kao pisca scenarija?

Radovi mnogih autora su imali veliki uticaj na moje znanje o tome kolika je snaga stripa u prenošenju priča. Izdvojio bih Joe Saccoa, a u Sloveniji Zorana Smiljanića i Tomaža Lavriča. Iako su sve ovo različiti radovi u smislu izbora i načina predstavljanja sadržaja, zajednička im je izuzetna koegzistencija narativa i crteža. Osetio sam da mogu i sam da dam doprinos na polju sadržaja.

Šta možemo očekivati od vašeg seminara o stripu i pričama o slovenačkom nasleđu?

Predstaviću tri stripa Zorana Smiljanića na kojima sam ja radio, a koje je objavio Muzej grada Ljubljane. Poslednja dva su objavljena u koprodukciji sa Stripburgerom iz Ljubljane. Govoriću o tome kako sam predstavio nasleđe i istorijske okolnosti u svojim scenarijima, kakva znanja i veštine muzeji mogu da ponude u tom smislu, i u kom smeru je dobro tragati za sinergijama između različitih učesnika. Govoriću i o tome šta je, po mom mišljenju, važno u saradnji između scenariste i crtača.

Dugo ste radili u muzejima, kustosirali izložbe o 20. veku. Kakvu ulogu, po vašem mišljenju, imaju muzeji u javnoj percepciji nasleđa, kako u Sloveniji tako i Evropi?

Muzeji su čuvari nasleđa. Ranije su bili više samodovoljni i zatvoreni u sebe. Ljudi su dolazili da u njima vide prelepe i neobične stvari. Tokom poslednjih decenija, dosta su se promenile muzejske strategije. Pre svega, muzeji su se otvorili i počeli intenzivno da tragaju za svojim mestom u modernom društvu. Postali su deo industrije opuštanja. Uključeni su u formalne i neformalne oblike obrazovanja. Prema novoj definiciji koju je ove godine usvojio Internacionalni savet Muzeja (ICOM), čak je sadržana i reč “uživanje”. Muzeji deluju kao partneri Univerziteta i istraživačkih instituta, organizuju festivale. Nasleđe je postalo dostupno svima, ne samo eliti. Rezultat toga je način na koji društvo doživljava nasleđe, kao i ono što je naučilo iz lekcija koje nasleđe nudi.

Kakva su vaša očekivanja od predstojeće konferencije u Novom Sadu, koji je ove godine evropska prestonica kulture?

Ovakvi susreti uvek su dobra prilika da vidimo šta se dešava na određenom polju, šta je novo, ko su ljudi dobro upućeni u određenu temu. Možemo da saznamo puno toga novog, kako da budemo bolji u našem radu. Možda i da stvorimo nova partnerstva. To takođe očekujem od predstojeće konferencije.

PROČITAJTE I:

REMIX COMIX: KULTURNO NASLEĐE KROZ STRIP

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE