moja kafica
moja kafica
kolumne/19.10.2016.

Nije vam ljubav kladionica

  • Oksana Toskić
Autor fotografije:

Piše: Mihailo Medenica

Kako "slika govori više od 1.000 reči", iz priložene je sasvim jasno da sam u trenutku kada je Bog delio lepotu verovatno bio u redu za frizuru!
Ne, nije ovo lament čoveka na pragu pete decenije života nad sudbinom kletom što se grubo poigrala crtama mog lica, naprotiv, sledeće je po sredi, što naš narod kaže, da prostite: "Ne jebe lep, već uporan!“
Živa istina, jer ako mi je nešto išlo u životu to su vinjak i devojke, često ruku pod ruku, jer ako mi nečeg nije manjkalo - to je upornost koja se graničila s virusom sezonske prehlade!
A, čemu sve ovo?! Dobro, delimično da se pohvalim kako i mi ružnjikavi možemo da se pohvalimo ljubavnim uspesima, ali ponajviše zbog fakta kojeg smo svi svesni, sudaramo se s njim svakodnevno i vazda se isto pitamo: "Dobro, bre, šta radi ova današnja omladina, s obzirom na to da ništa ne radi po ljubavnom pitanju?!"
Ne mislim na sve, dakako, ali na pozamašan deo koji daaaane provodi samujući i smarajući se ko Velja Ilić u pozorištu!
Konkretno, podstakao me je razgovor sa prijateljem, izvrsnim tipom za kojim su svojevremeno ludele klinke po novobeogradskim blokovima, a koji je danas otac prelepog momka od 19 godina i koji pritom aposlutno ne zna šta bi s njima?!
Dakle, ćale koji je svojevremeno saobraćao daleko bolje negoli GSP danas ima problem, barem ga on tako definiše, s klincem koji mu nije ni nalik!
Zapravo, to i nije tako loše, jer samo su sreća i dobri Bog sačuvali njegovog "matorog" da ne strada od ljubomornih muževa ili kakve venerične bolesti, al' da je mali smotan- jeste!
To nas vraća na gorepomenuti fakat: vratili smo se bezmalo u vreme sela i prela kada su devojke sedele nasuprot momcima, čekajući da im neki priđe, očijukajući usput kad ne vidi nana...
Prosto je žalosno videti toliko prelepog mladog sveta samotnog i besciljnog, kako "uživaju" u takvim glupostima i tričarijama da je to porazno, jer ne znam u čemu se može više i lepše uživati nego u ljubavi?!
No, odoh predaleko!
Elem, pozovemo mi njegovog klinca da svrati do kafića u kojem smo sedeli, uz dogovor da ćale zapali posle desetak minuta, nekim poslom kao, a da ja, nalik kakvom ljubavnom guruu lečka porazgovaram s, moram opet da naglasim, bajkovito lepim, ali nesrećnim dečkićem!
I bi tako, ostasmo nad dvojica ko "starac i more", barem sam se tako osetio iako mi je tek ili već 40, a njemu ni upola toliko, a njemu to more besmisla!
Bacim onako, usput, rovca: "Kako ljubav", srčući dragi mi espreso otkad me je dušman od kardiologa "razveo" s vinjakom, i očekivani odgovor: "Nikako, sve su iste!"
Ne znam za gluplje obrazloženje od tog da su sve iste, ili da smo, pak, svi isti, kako mlade dame vole da ustvrde, pa se malko ozlojeđeno brecnem: "Pa jesu, kad nemate herca da im priđete, ko tetke ste, bre, deco!"
E, tu se mali uskopistio pa počeo da mi lelemudi kako on sa ekipom izazi svakog vikenda i kako se redovno vraćaju gajbama u istom sastavu, jer, avaj: "Sve su iste...!"
- Ne, mali, nije da ih pravdam, ali vi ste svi isti, odnosno, bezmudi, da se ne naljutiš! Jesi li uopšte pokušao da priđeš nekoj, nekima, pa da lepo dokažeš tu glupu tvrdnju- presekoh ga ko "džip na Slaviji", a mališa glavu dole, verujem moleći boga da se ćale vrati što pre, kako bi prekinuli ovu "agoniju", ali jok...
Sve se zapravo svodi na to da je od ortaka koji su popili poneku korpu čuo tu idiotsku frazu: "Sve su iste", pa je prihvatio kao Oče naš za opravdanje da ništa ne pokuša!
Zaista, za svojih 19 godina nije stisao petlju da priđe ni jednoj devojčici čekajući da neka od njih to učini, a dešavalo se, čujem, i da devojčica napravi prvi korak, ali on se povuče čuvajući se za neku koja neće biti ni jednoj nalik!
Sve je to lepo, care, ali dok ne "popaseš" nekoliko "korpi" nećeš ni naleteti na pravu, a to da su sve iste izbij sebi iz glave, jer svaka od njih sanja o istom što i ti- da joj neko PRIĐE, bre!
Mislim, mogao bih da elaboriram i femkanje devojaka koje, čekajući princa na belom konju, ne dočekaju ni konja, ali u ovom slučaju krivim muški rod koji je negde usput izgubio i kičmu i ono pet prstiju ispod pupka...
Na sve to me pita: "Ok, i da priđem nekoj šta da joj kažem?!", ko da ide na pregovore u Brisel, aman?!
- A, da probaš sa ćao za početak, pa da pregrmiš i malo neprijatne tišine do njenog odgovora, ali samo da ne odustaješ- telalim, al kao da govorim banderi, mada bi i ona posle nekog vremena zasijala.
Jbt, prilazio sam ribama koje su, po onom glupom kriteriju, tri lige iznad moje i imao uspeha, baš zbog toga što sam prilazio!
Otkači me, pa šta, idemo dalje, jer: "Ko se dima ne nadimi- taj se vatre ne ogreje" (valjda s godinama bežimo u poslovice, pa tako i ja?!)!
Nervira me taj pogled koji očekuje da čuje nešto spektakularno, neku drevnu tajnu koja se prenosi s kolena na koleno o tako jednostavnoj, a predivnoj stvari- ljubavi!
Niko, bre, ne prilazi nikome! Ko šerijat, svega mi! U kafiću ribe za stolovima s jedne, a momci s druge strane, a pogledi su sasvim jasni no džaba!
Ne znam šta više da kažem malom, ne znam uopšte kako da definišem taj problem, ili da ponudim univerzalni "lek" za njega osim- priđi, pokušaj, na nama je vazda bilo i verujem da doveka i treba da bude da načinimo taj prvi korak!
Nek je i traljav, nek nam se obije o glavu, ali prema mojim shvatanjima muškarac jeste taj koji uz izvesne manire, njemu svojstven šmek i "žvaku" mora da odlepi dupe sa stolice i zakorači!
Tiha voda breg roni, bre (eto me opet u poslovici) ali zaista jeste tako, s tim što to ne znači da budeš navalentan buzdovan, već uporan šmeker, a šmeker ne znači ni lep, niti s nekom posebnom pričom, već sa stavom i ponekom prosstoproširenom!
Najlepšu devojku sam, kunem vam se, smuvao na glupost- poslao sam piće za nju i drugarice uz ceduljicu: "Treba mi samo dva minuta razgovora s tobom, a potom smo suđeni jedno drugom!"
Prišla mi je posle minut, ali ne opčinjena porukom, već da mi skrene pažnju da se dva minuta ne pišu s tačkom, i tako je pravopisna greška dovela do ljubavi koja nije opstala za ceo život, ali će se pamtiti čitav vek!
Isrpičao sam mu i to, i jedini odgovor na čitavu priču bio je: "Ja bih se ubio da se tako izblamiram!"
Vidiš, ja nisam, savladao sam pravopis u međuvremenu, a i njeno srce, i..?
Baš mu ništa nije doprlo iz dupeta u glavu, a žao mi je, svega mi, jer je lepo i dobro biće, ali tunjavo, brate, tunjavo do zla boga!
Batalite me onih gluposti da baš svaka zaviruje u novčanik i marku patika, more je devojaka koje to ni malo ne interesuje, već samo žele da čuju tako neku glupost, al odvaljenu samo za njih i zbog njih!
Ništa mi nije žalije nego kad tako, sedeći s ekipom već ćelavih i istrošenih ortaka, gledamo stolove oko nas i brojimo koliko ih sedi samo i čeka?!
Šta se to dogodilo u međuvremenu, pojma nemam, zaista?!
Ništa bolje nisu bile ni godine u kojima sam praznih džepova, uglavnom, imao viška kičme i onog drugog!
Tad su možda i više jurile za parajlijama, ali su jednako gotivile i nas "klošarčiće" s petljom da im priđemo i ne ponudimo ništa više od nekoliko reći iz koje bi potekle rečenice, iz rečenica smeh, a smeh se završavao onime što parajlije ne mogu da kupe- poljupcem!
Ne znam zašto pišem o ovome i što me to toliko tangira, ali me tangira, jer nema ničeg tužnijeg od usamljenih i zamišljenih devojaka i klinaca koji se kuraže da je tu sledeće veče i nova prilika!
Jeste, ali tako noć po noć i prođe mladost, momci, od nje niste okusili baš ništa ukoliko niste voleli, patili, ispijali na iskap zbog pesme koja boli i nadali se novoj ljubavi!
Nije važan kvantitet, naravno, proseravanja vajnih "prevrtača" su priče za malu decu, ali srce je tu i da treperi od ljubavi i da bude slomljeno, jednako!
Sve je to život, a život bez ljubavi je tek puko životarenje!
Nije, klinci, poraz popiti "korpu"- poraz je plašiti se da je ne popiješ i večito ići na siguricu!
Nije vam ljubav kladionica, nema tu dojava i sigurnih prolaza!
Dižite, bre, ta dupeta sa stolica i pravac baš ka onoj za koju ste sigurni da je daleko izvan vaše lige, i pokušajte sa onom drevnom mudrošću: "Ćao!"
Posle se snalazite, jer nije uspeo samo onaj koji nije probao, verujte čoveku problematičnih crta lica na reč!

P. S. Možda je glupa fora, ali baš zbog toga je idealna i imala je svojih zlatnih dana: "Izvini, možda sam te pomešao s nekom, ali tako me podsećaš na moju buduću devojku..."
Fora iz blokova, učili smo je od starijih, o kontraindikacijama i merama opreza ne savetujte se ni sa lekarom, niti sa farmaceutom, slušajte samo sebe!

P. P. S. Voleo bih da kažem da je mali upio nešto od svega što sam mu napričao, ali klinci izgleda znaju sve pa ne vole savete! Zato valjda i samuju, čekajući da im konobar uz piće donese i cedujicu s pravopisnom greškom, ali...

Čitajte još:
Ana Radmilović  
Teofil Pančić   
Mihailo Medenica   
Dragoljub Draža Petrović   
Milica Piletić
Nikola Dragomirović

POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box