Razgovarao: Milojko Božović / Foto: Goran Ratković
Posao dizajnera knjiga usled upliva veštake inteligencije u budućnosti može da nestane, ali su trenutni kriterijumi takvi da je ljudska inteligencija u prednosti. Upliv veštačke inteligencije u dizajn novina može da dovede do toga da polovina ne liči ni na šta, a da u drugoj polovini novine liče jedne na drugu kao jaje jajetu.
Verovatno ljudi ne kupuju knjige i novine samo zato što lepo izgledaju, ali mnogima je i to važno makar na podsvesnom nivou. Jedan od poslednjih mohikanaca inteligentnog dizajna novina (koji na štetu novina više ne radi taj posao) i jedan od vodećih srpskih dizajnera knjiga, Goran Ratković, ispravno će reći "da se knjige pamte po onome što je napisano u njima".
Goran Ratkovic dobitnik je Nagrade ULUPUDS-a na 65. Međunarodnom sajmu knjiga za kompletnu opremu knjige
Ipak, njegova likovna rešenja nekih izdanja "Službenog glasnika", gde je zaposlen, izdvajaju se po originalnosti i kvalitetu što je prepoznato od žirija na nekoliko poslednjih sajmova knjiga. Primenjeni minimalizan koji prati ideju pisca i urednika, ali daje svoju sliku koju bi i pametni pisci i urednici dodali da imaju likovni talenat, možda je glavna odlika Ratkovićevog rada u medijima i izdavaštvu. On prvo čita i razume pa onda ilustruje.
U ovom razgovoru čija je glavna tema uticaj veštačke inteligencije (VI) na kulturu i medije, neminovno se dotičemo uspona i slavnog propadanja novina iz kojih je, kako kaže, učio da čita i kojima je posvetio dobar deo života.
Goran Ratković
Priču započinjemo pitanjem koliko su ti najnoviji "alati budućnosti" prisutni u dizajniranju knjiga?
Ako se samo letimično baci pogled na poprilično veliku ponudu takozvanih online generatora knjiga na internetu, koje njihovi kreatori ili prodavci predstavljaju kao digitalne alate koji rade uz pomoć veštačke inteligencije, onda nije neopravdano pretpostaviti da postoji izvestan broj stalnih ili povremenih korisnika tih generatora. Koliki je taj broj za mene je još uvek nepoznanica - ističe Ratković koji je u periodu od 2012-2018. stajao iza mnogih svima dobro znanih naslovnih strana magazina u izdanju Ringijer grupe, a posebno NIN-a, koautor je i nekoliko udžbenika likovne kulture za osnovnu školu, bio je predavač na predmetu dizjana, a na samim počecima oprobao se i u karikaturi radeći u "Ošišanom ježu".
Da li vi koristite veštačku inteligenciju u svom svakodnevnom poslu?
Neki od digitalnih dizajnerskih i grafičkih alata koje koristim u poslu već se u mnogim funkcijama oslanjaju na asistenciju veštačke inteligencije. Najnovije verzije Adobe Photoshop-a su dobar primer za to. Kao dugogodišnji i iskusan korisnik tih alata, mogu da kažem da su neke funkcije na taj način značajno poboljšane, a neke, ipak, nisu.
Naslovna strana romana "Maks" Markusa Ortsa, dizajn Goran Ratković
Iako ste mi u pripremi za ovaj razgovor rekli da ste sumnjičavi prema ChatGPT i ostalim čet botovima, sigurno ste upoznati kako funkcionišu, da li možete da nam kažete u čemu su korisni, a gde potencijalno mogu da nanesu štetu?
Zbog prirode mog posla, čet bot mi nije od neke praktične koristi, jer je to, kako ja to razumem, konverzacijska platforma i podrška u oblastima koji se oslanjaju na jezik i pisano izražavanje. Ja se u izražavanju koristim likovno-grafičkim tehnikama, koristim simbolički jezik. Možda bi u početnoj fazi kreativne pripreme dizajna mogla da se potraži izvesna pomoć nekog čet bota. Za sada, bolje rezultate daje stara dobra pretraga preko Gugla, a još uvek nije beskorisna ni poneka knjiga sa police u dnevnoj sobi.
Ne sumnjam da je u nekim drugim poslovima upotreba čet bota mnogo efikasnija. Nisam siguran koliko je stvarno korisna. Opasnost nekritičkog korišćenja čet bota vidim u još uvek velikoj nepouzdanosti podataka koje nam servira. Smatram da bi, recimo, novinari ili studenti morali biti prilično oprezni što se toga tiče.
Da li postoji mogućnost da će u bliskoj budućnosti zanimanje dizajner, art ili likovni urednik knjiga, kako ga god zvali, postati višak u izdavačkim kućama i da ga zameniti VI?
Postoji. Spomenuo sam već da su nam na raspolaganju razni online generatori sa podrškom veštačke inteligencije i u toj činjenici je smeštena ta mogućnost. Ali, to što imate mogućnost da nešto uradite ne znači nužno da ćete to uraditi kako treba.
Sve dok se kriterijumi za dobre rezultate u nekoj oblasti ne promene, nema opasnosti od zamene. A kriterijumi se vremenom menjaju.
Naslovna strana romana "Čagin" Jevgenija Germanoviča Vodolazkina, dizajn Goran Ratković
Dugo ste radili u novinama, konkretno kao prelamač, šef preloma i art direktor, veliki ste ljubitelj onoga što se nekada zbirno zvalo „štampa“, pratili ste mnoge inostrane novine. Koliko danas čitate ili bar listate štampana izdanja naših medija?
Moram priznati da mi se sada događa da i ne primetim da sam prošao pored kioska sa štampom. Nekada je to bilo nezamislivo. Kao mali, učio sam da čitam uz pomoć novina. I stripova. Kada posetim oca, osamdesetogodišnjaka, zateknem na stolu primerke dnevnih novina koje on i dalje čita. Tada ne propustim priliku da ih makar prelistam.
Moram da primetim da je većina rubrika u današnjim novinama praktično – nepotrebna. One su već odavno zamenjene odgovarajućim aplikacijama koje imamo u svom telefonu: za sport, muziku, estradu, horoskop, recepte, vremensku prognozu, događaje u svetu, crnu hroniku, kućne ljubimce, automobile, devizni kurs, cene nekretnina...
Mislim da klasične dnevne novine mogu da računaju na svoje sve malobrojnije čitaoce dok još postoji generacija mog oca i generacija-dve pre njegove. Oni još uvek pristaju da čitaju vesti o događajima koji su se desili – juče! Kada te generacije budu nestale, nestaće i novine kakve danas poznajemo.
Čini se da je to duga silazna putanja kojoj se ne nazire kraj i da se prelomu, čast izuzecima, ne pridaje veliki značaj. Da li upliv veštačke inteligencije može nešto da promeni?
Kada kažete prelom, verovatno mislite na vizuelni izgled štampanih novina. Nisam siguran da veštačka inteligencija tu nešto može da popravi stvar. Veštačku inteligenciju uvek angažujemo nekim pitanjima ili uputstvima. Dakle, kakva uputstva budu bila, takav će biti i rezultat.
U tom slučaju, upliv veštačke inteligencije u vizuelno oblikovanje novina može da dovede do dve stvari: da polovina novina ne liči ni na šta, a da u drugoj polovini novine liče jedne na drugu kao jaje jajetu.
U redakcijama (i kod nas) koje su uvele čet botove, možete od njih da naručite fotografiju postavljajući im najviše dva zahteva: Hoću psa te i te rase na plaži ili kraj reke ili na trotoaru... I to ćete dobiti. Šta mislite o tome?
To znači da pored fenomena lažnih vesti imamo i fenomen lažnih fotografija.
Naslovna strana romana "Džon B. Malkovič" Svetislava Basare, dizajn Goran Ratković
Zanimljivo da „ozbiljniji“ mediji koji koriste ChatGPT, ili svoje čet bot verzije veštačke inteligencije, upozoravaju zaposlene da postoji mogućnost dobijanja netačnih informacija i povrede autorskih prava, pozivaju ih da ne emituju bez provere, što jasno ukazuje da se radi o nesavršenom proizvodu koji je, ipak, pušten u opticaj. Kako to komentarišete?
I struja je opasna po život, pa se ipak koristi. Potrebne su samo neke mere opreza i znanje sa čim imamo posla. Korist koju imamo od struje je veća od njene potencijalne opasnosti. Potrebno je samo da u nekom trenutku procenimo da li je korist od veštačke inteligencije isto tako dovoljno velika. Ako jeste, onda vredi izložiti se i nekom riziku.
Ne zaboravimo samo da veštačka inteligencija radi na struju. Ako se ispostavi da je veštačka inteligencija obična igrarija, glupo je trošiti dragocenu struju na nju.
Bavili ste se i novinskom karikaturom, da li zaista VI može da crta i karikature umesto čoveka?
Ako karikaturu shvatamo samo kao zabavan crtež, odgovor je da može. Međutim, ako karikaturu shvatamo i kao likovno-grafičku formu komentara ili kritike nekog sociološkog ili političkog događaja, dakle ako očekujemo da bude društveno angažovana, onda je odgovor da ne može.
Naslovna strana knjige "Afrika" Rastka Petrovića, dizajn Goran Ratković
Šta je prema vašem mišljenju najbolje što je ikada izašlo u domenu dizajna i preloma novina, bilo kod nas ili u svetu a pre ove naše ere veštačke inteligencije? Koja je to naslovna, ili duplerica, ili tema?
Dizajn uopšte, pa i dizajn novina, uvek je izraz neke epohe. A epohe se smenjuju. Ono što je u nekom trenutku važilo za dobar dizajn, danas deluje prevaziđeno. Dizajn ipak nije umetnost, pa da odoleva zubu vremena.
Ako nešto moram da izdvojim, i to u odnosu na sva dnevna ili periodična štampana izdanja na prostoru takozvane bivše SFRJ, bio bi to časopis Student. Mislim da je, svojevremeno, i redizajn dnevnih novina Politika bio dobro izveden. Šteta što se to nije održalo dugo.
Posebno mi je upečatljiva jedna naslovna strana magazina Time, koju je kreirao Mirko Ilić, pre više od trideset godina. Pre desetak godina voleo sam da prelistavam Libération i razmišljam o tome kako kod nas nikad neće biti moguće promovisati takav dizajn novina.
A koju knjigu pamtite po dobrom dizajnu?
Loše napisanoj knjizi ne može da pomogne dobar dizajn, kao što loš dizajn ne može da vas spreči da pročitate dobru knjigu. Knjige se pamte po onome što je napisano u njima.
Na koji svoj proizvod ste najponosniji?
Mislim da ima nekoliko knjiga koje imaju nešto malo mog kvalitetnog dizajna. Neke od njih su i nagrađivane. Na poslednja dva Sajma knjiga, na primer...
Ako već govorimo o novinama, drag mi je dugogodišnji boravak u NIN-u i jedan neobično izveden projekat kulturnog dodatka za Blic pod nazivom Pop&Kultura.
Ono što na kraju pitam sve sagovornike na ovu temu: Da li vas plaši veštačka inteligencija?
Sve dok postoji dugme na kome piše OFF, ne plašim se.
Autor naslovne strane Pop&Kulture: Goran Ratković
Prilog je deo medijskog projekta "Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije u kulturi i medijima" (Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media), magazina Kaleidoskop media, koji se realizuje tokom 2024. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.kaleidoskop-media.com
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, već isključivo autora.
PROČITAJTE JOŠ NEKE OD PRILOGA IZ OVOG SERIJALA:
MAJA UZELAC, INTERVJU: CVETA VI OLIGARHIJA KOJA VLADA PODANICIMA
ZORAN POPOVIĆ, INTERVJU: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA - POMOĆ ILI APOKALIPSA KOJA STIŽE?
MEĐUNARODNA PERSPEKTIVA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA
IZAZOVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA: ŠTA KAŽU MEDIJSKI RADNICI U SRBIJI
PAVLE ZLATIĆ: MEDIJSKI INTEGRITET U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DEHUMANIZOVATI KULTURU?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari