kolumne/1.02.2017.

Bolje biti bogat nego siromašan?

  • Guliver/GettyImages
  • Guliver/GettyImages
Autor fotografije:
Piše: Mihailo Medenica

Na pitanje šta bi volela da bude kad poraste mlađa ćerkica je kao iz topa odgovorila: "Bogata"!
Pretrnuo sam! Nije mi na malo nasmejao spontani odgovor sedmogodišnjeg deteta, provučen kroz onaj osmeh kojim me vazda razoružava.

Na tren se taj isti osmeh pretvorio u grimasu, meni nepoznatu, gotovo da sam se uplašio rođenog deteta učinivši mi se da ga i ne poznajem.
- Kako bogata, jubavi...- procedio sam, nadajući se ipak misli na ono što i nju i starju godinama učimo supruga i ja: bogat znanjem, dobrotom, čovečnošću, duhom...kako god osim materijalno, ali ne, baš tako je mislila- bogata u najbanalnijem značenju te rogobatne i strahotne reči, i ništa više!
Verujte, do pre jutro sam sedeo, palio jednu na drugu cigaretu i razmišljao gde sam, gde smo, pogrešili, jer nisam od onih kojima je za svako zlo krivo društvo, škola, horoskop, podzemne vode, neko treći ali nikad i nikako ja, no...
Ni sna, niti odgovora... 
Dete se jednostavno prepustilo stihiji koja nosi strašnije od bujice i poprima razmere kataklizme, bez preterivanja!
Stihije koja melje već u tim godinama kada bi još trebalo da veruju u magiju Deda Mraza a ne "uspeh" Tijane Ajfon, ali strahujem da im je ovo drugo nekako na dohvat ruke, a sistem ih uči da nema potrebe izdići se kako bi dohvatio nešto, već je dovoljno i saviti se...
Prestravljen sam, da, jer se kao roditelj zaista trudim da nju i sestru joj naučim samo jednoj stvari koja će im u životu doneti sve: biti dobar čovek i ništa više!
Nisam čak ni od onih koji insistiraju na odličnom uspehu u školi, naprotiv, pre sam da odmognu sebi ako će pomoći drugom, jer samo će tako shvatiti onu : "Tvoje je zaista samo ono što si dao"!
No, jedno je telalenje kod kuće, jedno su duge šetnje i beskrajni razgovori o tome šta je čovek i čime se uzdigao iznad ostlih životinja, a drugo poražavajuća realnost: "Želim da imam mobilni kao moja drugarica"!
Na stranu to šta će detetu od sedam godina mobilni, u školi, vredan nekoliko stotina evra, pogubnije od te "banalne" sitinice jeste fakat da se već u toj dobi kalibrišu da ne budu "čopor" već jedno drugome vuk!
Najgore od svega jeste to što malo kome smeta kalup u kojem nam se deca  premeću u "plitku vodu", pravdajući najvećom glupošću, barem što se mene tiče: "Neka, bolje tako, bolje će proći u životu"!
Pa, kako će to bolje proći?! Kakav je to uopšte život ako protrči u prizemnom iživljavanju nad životom i jurcanju sopstvenog repa?!
Ne želim da tako "bolje prođe" makar se dobrano pomučila za sve što će steći za njenog vakta!

Loš sam roditelj?! Neka sam i najgori, ali od srca ne želim da bira prečice, bogaze, prtine i kratice kroz život, već da ga oseti i voli onakvog kakav jeste- pun uspona i padova!
Mislim da joj time želim najbolje!
Znam da joj želim najbolje, jer i imati i nemati jeste život, a sreća je u tako malim- velikim stvarima, nalik ovom sunčanom danu pa neka je i hladno ko Sibir, ali pre ću se poradovati da me probudi neki izbegao sunčev zrak u moju sobu negoli "fensi" zvono nekakve naprave skuplje od nečijeg dvomesečnog pregalništva!
Ne krivim dete, znam da joj je lakše pokidati nego ubrati, znam da i vidi i oseća da češće nemamo nego što imamo, znam da detinje misli da joj pripada sve ono što neki imaju a ona ne, ali ne želim da bude "bogata"!

Ne na način na koji poima bogastvo, mada jeste još premala da razvrsta prioritete u prelepoj glavici, ali opet dovoljno odrasla da neke stvari shvata i prihvata kao deo življenja!
Ne krivim ni društvo, za vaspitavanje dece odgovorni smo isključivo mi, roditelji, s tim što društvo, tačnije nakardni sistem, čini sve da kao zidanje Skadra uruši svaku ciglu koju za dana utemeljimo u potomke nudeći im "rešenje" za lak i sladak život, kao u reklamama za čudotvorne kreme koje leče sve od prostate, ćelavosti, do šuljeva i tumora.
Ako znate- savetujte, jer rešenja nemam bez da pričam do iznemoglosti, a reči u sekundi razveje fakat kojeg su i deca svesna- može se biti i duhom i pameću siromašan, al materijalno bogat, pa ti biraj?!
Mislim da znamo šta će izabrati i kojom stranputicom poći, usput nas proklinjući što smo ih učili da je materijalno valjano tek onoliko koliko je potrebno za život, a ne da je život valjan tek onoliko koliko je materijalan!

Želi da bude bogata!
Želim joj to i ja od sveg srca ali onako kako život zapoveda- svakim drugim uzrastanjem, a prokletih novaca će biti koliko treba da bude makar to doveka bio dinar manje!
Jesam li loš roditelj što detetu ne želim surogat življenja već decenije radosti u sitnicama koje život znače?!
Jesam, sigurno jesam, jer kako inače objasniti u ova sumanuta vremena da je sasvim normalno biti i izopšten zbog nemanja, već lažno prihvaćen zbog imanja?!
I svakim danom sve više želi da bude bogata, a ja ostajem sve siromašniji za reči kojima ću nešto objasniti, jer polako počinjem da sumnjam i u njih misleći da je možda ipak bolje pokidati nego ubrati...
Nije ovo problem mog deteta, već njihove budućnosti!
Razgovarajte s decom kao sebi ravnima i ne dozvolite da ih uhvate stege stihije, jer na njima svet ostaje, a onda ćemo se jednog dana pitati kakav je to svet i kakav je to život koji se meri intervalima između dva imanja, umesto dva davanja da bi zaista nešto imao..?

Čini vam se da nemate ovaj problem?!
Samo vam se čini jer ste ga zamaskirali zvonjavom preskupe sprave zbog koje je život na rasprodaji...
Mobilni je tek personifikacija, sitnica, glupost, ali put do pakla je definitvo popločan dobrim namerama i najjednostavnijim rešenjima...

Pročitajte još:

Teofil Pančić: Donald Tramp, prvi crni predsednik

 




POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.