kolumne/5.12.2016.

Nema večnosti bez trenutka sadašnjosti

  • PrintScreen Youtube
Autor fotografije:

Piše: Mihailo Medenica

Dečko nije želeo da ispadne heroj, ali to svakako jeste!
Želeo je da pomogne devojci u nevolji, prosjakinji iz gradskog autobusa, poklonivši joj par novih patika i ništa više!

I postao je heroj, jer to jeste, u ova pogana vremena kada svako misli na svoju guzicu i gleda isključivo tuđa posla, biti čovek jeste herojstvo, nažalost!
I ispao je budala, jednako, barem sudeći prema komentarima dežurnih mizeratora koji iza nekakvih pseudonima panjkaju sve što je van njihovog sistema vrednosti koji, očigledno, naročito ne vrednuje ni njih same čim nemaju toliko hrabrosti da iza svog stava stanu svojim imenom i prezimenom, baš kako je i momčić svojim delom stao iza onog u šta veruje - ljudskost!
Zameraju mu da je ispao budala, rekoh, jer je, eto, pomogao nekome za koga "svi" znaju da je prevarant i da će te iste patike prodati već za koji sat, mada je zagrljaj i poljubac te nesrećnice svedočio drugačije, kao da je tog trenutka život po prvi put za nju dobio smisao i obrise života, no...

Najmanje je važno šta će ona učiniti s patikama i da li je prevarant, njoj na dušu i savest ako je tako, suština je u onome što je momak učinio, a ne šta će ona učiniti!
Pobornik sam iste škole vaspitanja: pomoći drugom makar i u korist svoje štete, ali pomoći!
Zašto?! Pa, ako ni zbog čega drugog jer tako, eto, kupujemo malo savesti i duše, a toga danas ima još samo u epskim pesmama i sećanjima starih, recimo!
Pomoći po cenu da smo namagarčeni, jer samo empatija nema alternativu, a ne one gluposti kojima nas šuplje politikantske glave uče!
Dati prosjaku koji dinar bez primisli da ste namagarčeni, jer iskreno verujem da smo daleko namagarčeniji ukoliko to ne učinimo, jer, lično, pre ću prihvatiti da me je prevario ko drugi negoli da sam izradio sam sebe...

I vazda dam koliko imam i mogu, jednako učeći decu da tako čine, a svakome, kao što rekoh, na dušu zbog čega šta čini - nije naše da osuđujemo niti presuđujemo, već Božije!
E, zbog svega toga dečko iz autobusa 65 jeste heroj, nažalost, jer je čovek, jednostavno, a svi koji su ga prozvali budalom nisu ni za jotu bolji od te devojke, ukoliko je zaista prevarant!
Šta i ako prosjak nakon dana naricanja i blagosiljanja za koji dinar sabere u šlajpcigu više nego što većina od nas ima u džepu - neka mu je sa srećom i neka je nazdravlje onima što nisu razmišljali kome daju, već zbog čega daju?!

Daju verujući da pomažu i to je sasvim dovoljno!
Verujte, nekada taj dinar koji ubacite u kutiju ili šaku vredi život celi, jer nećete se osetiti bolje, već ćete se osetiti - čovekom, a ima li šta uzvišenije od toga?!
Nije ovo neko moralno niti filozofsko slovo, već nasušno, puki apel da ne dozvolimo neljudima da satru ljude u nama, jer biće i boljih dana ali neće biti boljih ljudi da ih učine vrednim postojanja ako ne sačuvamo ljudskosti i vere u dobrotu bez nadoknade i otkupnine!
Žalosna su vremena u kojima su heroji oni koji se pokažu ljudima, ali kad već živimo u takvim vremenima, učinimo ih herojskim!
Dinar prosjaku, pa neka kune, bogorada i smeje se kada zamaknemo, bolje je ispasti i magarac nego biti magarac koji se ne osvrće na njakanje, ne shvatajući da je to eho...
Momče iz autobusa sa linije 65 - naklon do crne zemlje u crnim danima koje si uspeo da obojiš čovekoljubljem!

Ko mari šta će devojka učiniti s patikama, ti znaš šta si učinio sa sobom - učinio da postojiš i da se još neko uz tebe učini vrednim postojanja!
Nema od toga više, nema od toga bolje, nema od toga dalje!
Nema večnosti bez trenutka sadašnjosti...

Pročitajte još:

Oprostite anđeli maleni i tužne starosti

POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.