kolumne/31.10.2016.

Čašica vinjaka ili šačica lekova?

  • Guliver/GettyImages
  • Guliver/GettyImages
Autor fotografije:
Piše: Mihailo Medenica

Sebe najlakše i najrečitije opišem jednom rečju- govedo!

Mrzim licemere, te paćenike što drkaju na ortakovu ženu, zaklinjući se u prijateljstvo do groba!
Verovatno ortakovog groba kako bi onako bedni i mizerni pokušali da spopadnu još frišku udovicu, ložeći se na crninu...
Dakle, sve sam samo nisam licemer, već govedo!
Volim pljuge, vinjak i žene - sveto trojstvo koje vere u postojanje samo za taj veličanstveni trenutak kada pijan ko letva, smrdeći na duvan, pokušavam nešto da smuvam!
Ne volim lekare! On su tek licemeri na kvadrat! Meni kardiolog prodaje muda za bubrege a njega preklopi šlog, jbt!
Odvučem se na taj jebeni redovni pregled, neki novi lik kojeg još ništa nije sastavilo osim dežurne sestrice kojoj očigledno radi EKG na ginekološkom stolu, i mlađani šiljokuran s fensi stetoskopom već s vrata počne da bogoradi kako sam bruka od pacijenta i kako nema svrhe raditi sa mnom jer se ne pridražavam saveta onog pređašnjeg, onog kojeg je sastavio šlog (oporavlja se, ok je, drago mi je, gotivac je osim što je licemerni smrad, no...)!
Ej, ja bruka od pacijenta jer nisam ostavio pljuge a najiskrenije sam rekao da ih nikada i neću ostaviti, iako mi je masa raznoraznih primarijusa ni za šta, prodavala onu priču kako će me oterati u grob, na šta im obično odgovorim: "Znam, ali i kad se svi raziđu sa groba i odu u restoran da žderu, loču i pričaju viceve pljuga će jedina ostati nad humkom!"
Jebi ga, volim pljuge, vinjak i žene, ali što se njih tiče da bih mizer doživeo neke godine kada je valjda normalno umreti treba da se lišim svega i živim životom zbog kakvog čovek poželi da rikne što pre!
Pazite, klinac me sveže ko kljuse na EKG i diže mi pritisak pričom kako pod hitno moram da se okrenem zdravom životu i batalim sve što me je do sada održavalo u životu, osim mojih princeza Jane i Ive!
Pa, majstore, ja sam se još kao klinac, u osnovnoj, okrenuo zdravom životu, leđima doduše, i od 13 godine pušim, cirkam i gledam gde mogu da se očešem za neki snošajčić i sad me ti ubeđuješ, diplomom kupljenom na buvljaku pretpostavljam, da ću uz šaku lekova koju si pridodao šaki koju mi je prepiso onaj pre tebe živeti kvalitetnije?!
Otkad sam batalio vinjak, mladac, život mi liči na obrazovni program Pinka, bre, a da ne pričam što sam se pretvorio u dedu koji se sabajle prvo hvata za dnevni dozer lekova da zguta ta tri za dobro jutro kako bih profunkcionisao, baš kao i naveče kad ih sabijem još toliko da bih zaspao!
Njemu u vitrini nabudženog kabineta poređane flaše besnih pića, kao porodične fotografije, a meni zamera što sam praznio flaše vinjaka i bio izuzetno srećno biće!
Da, srećno i šta onda?! Slažem se, sve sam svoje probleme utapao u tom voljenom piću, ali sam ih sve i rešavao kad se rastreznim, a sad kao tabletoman više i ne mogu da se setim koje sve probleme imam, dok se oni momački ređaju i čekaju  na krivini, ko one precvale kurave na autoputu što pokušavaju da prodaju minut- dva zadovojstva kamiondžijama u tranzitu, za neku smešnu lovu!
Jeste, pišem u besu, jer su mi zabranili uz ono idiotsko na kraju: "Probajte da se ne nervirate", bez objašnjenja kako to da učinim, mada bi me, priznajem, lišilo stresa da ga samo jedared nabodem preko onog stola s čije druge strane me značajno gleda i očekuje neki suvisli odgovor dok mi već rutinski ispisuje novu hrpu recepata!
Najjače mi je kad me onako očinski, a mogu ćale da mu budem, posavetuje kako moram da nađem neki ventil, nešto što će mi pomoći da se rešim stresa, nervoze i ostalih farmakomafijaških izmišljotina, predlažući da gutam neke tabletice koje će da me smiruju po potrebi i neke koje će da me oraspolože kad posrnem od ovih za smirenje!
Ej, pubertetlijo u belom mantilu- pa imao sam sve to u pljugama, alkoholu i promiskuitetnosti, bre, mnogo pre nego što si mi lopatom dodao još pola apoteke!
Znači, zdravo je da se natovarim lekovima koji čine da poželim neki lek samo da razvejem taj odvratan osećaj koji stvaraju, ali je pogubno da živim životom koji me je činio srećnim i zbog kojeg niko u mom okruženju nije trpeo!
A, nije, zaista, jer i dok sam cirkao kao Hemingvej bio sam daleko razumnije, racionalnije i smirenije biće!
Kad nešto zaserem znao sam to i da ispravim, sad, kunem vam se, više ne znam ni da zaserem pošteno - postao sam dosadan i sebi i drugima vodeći ovaj "zdrav" život, mada sam se odrekao samo alkohola, i to na oročeni period!
Zašto sam zapravo prolupao?!
Pa, zato što sam i ovog petka kao i svakog sedeo sa ekipom u našem smrdljivom bircuzu i ćutke gledao kako prazne one divne male čašice za žestinu dok sam ja prebirao po kutijici za lekove, razmišljajući kad mi je vreme da skotrljam koji niz grlo obesčašćeno nekim čajem od kamilice, koji je tu istu kamilicu video koliko i ja Moniku Beluču golu kako se meškolji na mom krevetu!
Daleko od toga da je ovo preporuka klincima - cirkajte, u tome je spas (valjda teba da im pošaljem takvu poruku), ali koja je fora sa tim "batali sve" kako bi živeo nečim što samo ima privid života?!
Koji ventil na nađem, majstore, kad si mi zabranio svaku iole težu fizičku aktivnost (mada, iskreno, nisam ni nameravao da se bacim na sport); preporučio da se dosta odmaram ne ponudivši da malo ti radiš umesto mene i pritom objasniš porodici kako treba da se izležavam kao trudnica dok dobošare oko mene; a ako si pritom mislio na seks kao na ubedljivo najefektivniji ventil samo mi objasni kako da ne zaspim na ženi kad zgutam sve ovo što si mi dao, jer kad bih konju strpao sve to u usta zaspao bi zimskim snom ko međed?!
Znam, sad ćete svi u glas: "Pa, kad nisi vodio računa o zdravlju sad ispaštaj", ali suštinski nije tako!
Razlika je krajne idiotska: oni mi kao pomažu da mizeran doživim stotu ako me neki nadrogorani klinac u bloku ne izbuši pre toga, ili neki tatin sin ne prevalja džipom preko pešačkog; ili da nekih 70 prevaljam u sreći i veselju živeći onako kako sam živeo!
Mrzim licemere, rekoh, a doktori su jedni od njih (čast izuzecima), jer su mi nekoliko poroka kompenzovali polovinom plate bačene u apoteci!
Govedo sam, i moje je neotuđivo pravo da to budem, garantujem i Ustavom zagarantovano, i hoću da saspem čašicu vinjaka niz grlo, pa za njom još desetak, sabijem paklicu pljuga za tih nekiloko sati i na posletku probam da smuvam neku od posestrima koje su navratile u birtiju!
Neću sutra kad vrisnem da mi neko ostavi na grobu čašu vode i nekoliko lekova, bre, već pljugu pobodenu u zemlju, čašicu vinjaka i, po mogućstvu, brus okačen na krst, uz neko logično objašnjenje suprugi, molim!
Jebeš ti život kad se osećam kao lekić zarobljen u dozeru, gotivnije je bilo dok sam tripovao da sam brod u praznoj flaši vinjaka!
Ovaj će balavac meni da objašnjava šta je zdrav život, pa u noćnoj smeni zvizne nekoliko viskića i dežurnu sestru, a ja da hvatam beleške na poleđini recepata i razmenjujem iskustva s ćaletovim ispisnicima šta je bolje za pritisak a šta za tahikardiju?!
Srce je tu da kuca, bolje ritmom neke dobre rokačine nego lošeg bluza...
Jbt, počeo sam da merkam gospođe u ozbiljnim godinama u apoteci, i to ne kao žene, već kao pacijente - ložeći se na ono što piju!
Loš trip, svega mi, mnogo loš!
Sada je jedan po po ponoći, i kad stavim tačku na tekst treba da nađem ono dozerče i sabijem šačicu za laku noć, umesto čašiće i dve- tri pljuge uz nju!
Ovo prvo je, znate, zdravo, a ovo drugo će me oterati u grob koji bih moguće promašio kao što sam nekoliko puta gajbu...
Apsolutno sam posvećen zdravom životu- rekao sam mu zdravo, a ni čašicu nismo popili, tek da nazdravimo...
POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.