Priredila: Miona Kovačević / Fotografije: Casa Batlló – Gaudí – Barcelona, Pixabay, Unsplash
Čudesna Kuća Batljo (Casa Batlló) u Barseloni otvorila je prvi put za javnost treći sprat. Reč je o poslednjem originalnom stambenom prostoru koji je, između 1904. i 1906, osmislio arhitekta Antoni Gaudi.
Smeštena duž avenije Paseig de Grasija, Kuća Batljo se smatra jednim od najznačajnijih Gaudijevih dela, a od 2005. nalazi se na Uneskovoj Listi svetske baštine.
Dok su drugi delovi zgrade tokom 20. veka pretrpeli značajne izmene, treći sprat ostao je izuzetno dobro očuvan, zadržavši originalne arhitektonske i dekorativne elemente.
Sada je adaptiran u niz privatnih prostorija namenjenih okupljanjima, kulturnim događajima i različitim programima.
Ponovno otvaranje ovog apartmana pruža novi uvid u Gaudijevu prepoznatljivu stambenu arhitekturu.
Antoni Gaudi (1852 – 1926) bio je najslavniji arhitekta Katalonije i za većinu sinonim za Barselonu i njene raznobojne građevine čudesno izuvijanih linija.
Bogati industrijalac i arhitekta bez kočnica
Kada je 1904. tekstilni magnat i pripadnik barselonske elite, Đozep Batljo i Kazanovas (Josep Batlló i Casanovas) kupio tada sasvim običnu četvorospratnu stambenu zgradu u najprestižnijoj ulici Barselone, hteo je da sruši postojeću kuću i podigne nešto novo.
Angažovao je Gaudija koji mu je predložio radikalnije rešenje: da staru zgradu potpuno transformiše, umesto da je ruši.
Iako je Gaudi tada već bio poznat, još nije bio dostigao status gotovo mitske figure kakav danas ima, pre svega zahvaljući Crkvi Sv. Porodice (Sagrada Familia) i kompleksu za porodicu Gvelj (Güell).
Kuća Batljo nastala je u njegovom najkreativnijem periodu, neposredno pre nego što će početi rad na Kući Milà (La Pedrera), pa mnogi istoričari arhitekture smatraju da upravo Kuća Batljo predstavlja trenutak kada je Gaudi potpuno napustio konvencionalnu arhitekturu i ušao u svoju organsku, gotovo fantastičnu fazu.
Gaudi je zadržao veliki deo postojeće konstrukcije, proširio svetlarnik, potpuno reorganizovao unutrašnjost i stvorio zgradu koja je bila tehnološki daleko ispred svog vremena. Danas smo navikli na organsku arhitekturu, ali 1906. godine Kuća Batljo izgledala je kao da je stigla iz budućnosti.
Početkom 20. veka Paseig de Grasija postao je pozornica na kojoj su najbogatije barselonske porodice demonstrirale status kroz arhitekturu. Đozep Batljo je želeo da njegova kuća nadmaši susedne palate. Upravo zbog tog svojevrsnog „takmičenja milionera” nastala je čuvena četvrt poznata kao „Blok nesloge” gde se jedna do druge nalaze zgrade najpoznatijih katalonskih arhitekata modernizma. Kuća Batljo bila je Đozepov odgovor konkurenciji, a Gaudi je od te želje za prestižom napravio jedno od najpoznatijih dela svetske arhitekture.
Nekoliko stvari bilo je potpuno neočekivano za to vreme: odsustvo pravih linija, fasada koja liči na živo biće, svetlarnik obložen pločicama različitih nijansi plave kako bi svetlost bila raspoređena po svim spratovima, nameštaj, kvake, prozori i dekoracija osmišljeni kao jedinstvena celina.
Mnogi istoričari arhitekture smatraju da je kuća predvidela ideje koje će postati važne tek mnogo decenija kasnije – funkcionalni dizajn, integrisani enterijer i organska arhitektura.
Kuća zmaja
Najpoznatija interpretacija kaže da kuća predstavlja legendu o Svetom Đorđu, zaštitniku Katalonije.
Prema tom tumačenju, krov predstavlja leđa zmaja prekrivena krljuštima, kula sa krstom predstavlja koplje Svetog Đorđa, balkoni podsećaju na lobanje njegovih žrtava, a stubovi prizemlja izgledaju kao kosti. Zbog toga je kuća dobila nadimak „Kuća kostiju" (Casa dels Ossos).
Doba urušavanja
Prvi sprat (tzv. Piano Nobile) bio je luksuzni porodični stan porodice Batljo. Ostali stanovi iznajmljivani su imućnim građanima Barselone, pa je zgrada, zapravo, bila kombinacija privatne rezidencije i investicione nekretnine.
Nakon smrti članova porodice, naslednici su nastavili da koriste pojedine delove zgrade. Posebno je zanimljivo da je sada obnovljeni Treći sprat ostao naseljen potomcima porodice Batljo sve do 2019. godine. Upravo zato je sačuvan gotovo netaknut, za razliku od drugih delova koji su više puta preuređivani.
Kada su Batljoovi naslednici prodali kuću 1954. godine, počeo je manje srećan period njene istorije. U njoj su se smenjivale kancelarije, firme i zakupci, a brojni originalni detalji bili su prekriveni ili izmenjeni. Tek kada ju je 1993. kupila porodica Bernat, počela je sistematska restauracija.
Arhitekte kao arheolozi
Tokom najnovije trogodišnje restauracije trećeg sprata dogodilo se nešto što bi obradovalo svakog istoričara umetnosti. Ispod slojeva boje pronađeni su originalni floralni štuko ukrasi, talasasti plafoni, vrata koja je sam Gaudi reciklirao iz starije zgrade, kao i do tada nepoznat model kvake koji je dizajnirao lično Gaudi.
Zanimljivo je da su restauratori opisali proces kao arheološko iskopavanje: umesto da izmišljaju kako je prostor nekada izgledao, pažljivo su skidali sloj po sloj kasnijih intervencija dok nisu stigli do 1906. godine.
Otvaranjem trećeg sprata Kuće Batljo nije otvorena samo još jedna restaurirana prostorija, već poslednji autentični stan u kojem se može videti kako je Gaudi zamišljao svakodnevni život jedne bogate barselonske porodice početkom 20. veka.
Drugi sprat kao galerija savremene umetnosti
I drugi sprat je početkom 2026. otvoren je za javnost. Dugo je bio jedan od najmanje poznatih delova zgrade, a sada je novi izložbeni prostor posvećen savremenoj umetnosti u okviru programa savremene umetnosti Casa Batlló Contemporary. U njemu se održavaju privremene izložbe savremenih umetnika, čime je kuća dobila novu kulturnu funkciju, a ne samo muzejsku.
Na prvom spratu zgrade nekada su se nalazili salon, trpezarija, radna soba i reprezentativne prostorije za prijem gostiju. Danas je to jedan od centralnih delova muzejske postavke koji posetioci obilaze, a povremeno se koristi i za ekskluzivne događaje i prijeme. U njemu se nalaze čuveni salon sa ogromnim prozorom prema Paseig de Grasiji i Gaudijev kamin u obliku pečurke. U muzejsku rutu kroz kuću uključen je i četvrti sprat. Svaki sprat ima različite instalacije, interpretativne sadržaje i prostore koji objašnjavaju Gaudijevu arhitekturu i istoriju objekta.
Jedan od najlepših Gaudijevih prostora je potkrovlje sa nizom od preko 60 paraboličnih lukova koji podsećaju na kostur ili unutrašnjost zmaja. Nekada su tu bile ostave, vešernice i prostorije za poslugu. Danas je i to deo muzejske postavke.
PROČITAJTE I:
RIM: KAKO JE OLTAR MIRA OŽIVEO
VIRTUELNA ŠETNJA KROZ ERMITAŽ → VIDEO
ARHITEKTONSKI BISERI EVROPSKIH GRADOVA
OBNOVLJEN KRALJIČIN VRT U VERSAJU
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari