Pripremili: Gordana Tadić, Kulturni centar Kaleidoskop
Duško Medić, Centar za održive zajednice
Foto: Dragan Kujundžić / Vizual i grafikoni: Kulturni centar Kaleidoskop
Građani o savremenoj crkvenoj umetnosti u digitalnom prostoru
Istraživanje u okviru projekta „Svetlost Logosa: Digitalno umrežavanje, obrazovanje i inkluzija za održivi razvoj savremene sakralne umetnosti” 24. jun – 22. jul 2026.
Anketa među građanima • rezultati iz sirove baze • bez ličnih podataka
O projektu
Kulturni centar Kaleidoskop realizuje projekat „Svetlost Logosa: Digitalno umrežavanje, obrazovanje i inkluzija za održivi razvoj savremene sakralne umetnosti”, koji je podržan od strane UNESCO-vog Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost (IFCD), u skladu sa principima i ciljevima Konvencije UNESCO-a iz 2005. godine o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza.
Ovaj multidisciplinarni projekat obuhvata istraživanja, edukaciju, međunarodnu saradnju i razvoj novih digitalnih sadržaja. Jedna od njegovih ključnih aktivnosti jeste izrada dvojezične digitalne platforme posvećene savremenoj sakralnoj umetnosti, koja će biti integrisana u portal Kaleidoskop media.
Jedan od važnih projektnih zadataka jeste razvoj digitalnog prostora koji će savremenu sakralnu umetnost učiniti vidljivijom, razumljivijom i dostupnijom publici, a umetnicima otvoriti prostor za predstavljanje, povezivanje i nove profesionalne mogućnosti.
O istraživanju
Pre ankete među građanima sproveli smo i istraživanje među umetnicima i stručnjacima, a njihove odgovore i ključne nalaze možete pročitati u tekstu „Šta umetnici kažu o budućnosti sakralne umetnosti”.
Za oblikovanje budućeg digitalnog prostora bilo je važno čuti i publiku. Anketa među građanima ispitivala je koliko prate savremenu crkvenu umetnost, šta bi želeli da vide i nauče, kojim kanalima dolaze do kulturnih sadržaja, koje prepreke prepoznaju i šta očekuju od buduće specijalizovane platforme.
U nastavku predstavljamo rezultate ankete, sprovedene među građanima, od 24. juna do 22. jula 2026. godine.
Anketa je sprovedena u periodu 24. jun – 22. jul 2026. Evidentirana su 143 formulara. Tri formulara bila su potpuno prazna, pa se rezultati, zavisno od pitanja, zasnivaju na najviše 140 validnih odgovora.
Kompletno anketno istraživanje dostupno je za preuzimanje u PDF formatu OVDE.
Šta su rekli umetnici i stručna javnost može se pronaći u istraživanju koje je dostupno OVDE.
Kako su obrađeni odgovori
Zatvorena pitanja obračunata su direktno iz sirove baze. Varijante naziva država objedinjene su samo kada nedvosmisleno označavaju istu zemlju. Otvoreni odgovori pregledani su ručno: prazni unosi, crtice i odgovori poput „ne” nisu tretirani kao tematske sugestije, a jedan sadržajan odgovor mogao je pripadati većem broju tema.
Kontakt-podaci nisu analizirani niti se objavljuju. Njih 50 ostavljeno je isključivo radi obaveštavanja o budućim aktivnostima, u skladu sa svrhom polja u upitniku.
Grafikon 1. Evidentirani formulari i validne osnovice
Pet ključnih nalaza
Rezultati ukazuju na publiku koja želi da uči, vidi umetnička dela u digitalnom prostoru i lako pronađe proverene informacije o umetnicima i događajima. Istovremeno, veliki deo učesnika oblast ne prati aktivno, već do sadržaja dolazi slučajno. Zbog toga budući portal mora da bude i kvalitetan izvor i dobar vodič za ljude koji tek ulaze u ovu temu.
Učenje je najjači motiv
Čak 75,7% učesnika koji su odgovorili na pitanje o razlogu posete navodi da bi na platformu došlo da nauči nešto novo.
Veb-sajt ostaje ključna polazna tačka
Veb-sajtove bira 62,3%, Instagram 60,1%, a YouTube 46,4%. Centralni portal i društvene mreže zato ne treba posmatrati kao konkurenciju, već kao povezane kanale.
Virtuelno iskustvo ima jasnu publiku
Virtuelne ture bira 60,0%, virtuelne izložbe 54,7%, a mini-dokumentarce 56,8% učesnika odgovarajućih pitanja.
Najveća prepreka je nedostatak orijentacije
Umetnike iz ove oblasti ne poznaje 43,2%, a 35,3% ne zna gde da pronađe sadržaj ili smatra da on nije dovoljno vidljiv.
Povratak publike zavisiće od sadržaja
Platformu bi verovatno ili veoma verovatno posećivalo 45,3%, dok dodatnih 39,6% kaže da bi odluka zavisila od sadržaja.
Grafikon 2. Pet ključnih nalaza istraživanja
Ko je učestvovao u anketi?
Uzorak je pre svega vezan za Srbiju: 132 od 138 odgovora na pitanje o zemlji dolaska, odnosno 95,7%, odnosi se na Srbiju. Po tri odgovora dolaze iz Severne Makedonije, a po jedan iz Australije, Bosne i Hercegovine i SAD.
Među 140 odgovora na pitanje o polu, 112 su dale žene i 28 muškarci - 80,0% prema 20,0%. Ova neravnoteža je važna za tumačenje i ne treba je skrivati iza opšte formulacije „građani”.
Grafikon 3. Pol i zemlja dolaska učesnika
Uzorak najviše čine građani od 36 do 65 godina
Po 41 učesnik pripada grupama 46–55 i 56–65 godina, dok 42 ima 36–45 godina. Zajedno, ove tri grupe čine 88,6% uzorka. U grupi 26–35 godina je devet učesnika, starijih od 65 je šest, a u grupi 18–25 jedna osoba.
Ovakva struktura znači da rezultati naročito dobro opisuju očekivanja publike srednje i starije životne dobi, ali ne nude dovoljno podataka za zasebne zaključke o najmlađoj grupi.
Grafikon 4. Starosna struktura učesnika
Odnos prema kulturi i crkvenoj umetnosti
Kulturne događaje većina posećuje povremeno ili redovno
Najviše učesnika - 64 od 140, odnosno 45,7% - muzeje, galerije ili kulturne događaje posećuje nekoliko puta godišnje. Najmanje jednom mesečno takve sadržaje posećuju 64 osobe ili 45,8%, dok 12 učesnika to čini retko ili nikada.
Grafikon 5. Učestalost poseta kulturnim sadržajima
Crkvena umetnost do velikog dela publike dolazi slučajno
Samo devet od 139 učesnika, odnosno 6,5%, navodi da crkvenu umetnost prati aktivno. Povremeno je prati 38,1%, dok 41,7% na sadržaje nailazi slučajno, bez aktivnog traženja. Još 13,7% oblast uopšte ne prati.
To je važna razvojna poruka: portal ne može računati samo na već formiranu publiku. Naslovi, objašnjenja i navigacija moraju biti pristupačni i ljudima koji nemaju prethodno stručno ili teološko znanje.
Grafikon 6. Način praćenja crkvene umetnosti
Šta građani žele da vide i nauče?
Najveće interesovanje privlače arhitektura i uređenje crkvenih prostora - 72 od 140 učesnika, odnosno 51,4%. Slede duhovna simbolika i značenje sa 47,1%, freskopis sa 43,6% i primenjena umetnost sa 42,1%.
Priče o umetnicima bira 39,3%, a teoriju, istoriju umetnosti i teologiju slike 37,1%. Rezultat pokazuje da publika ne želi samo reprodukciju dela: traži objašnjenje prostora, značenja, procesa i ljudi koji stoje iza umetničkog rada.
Grafikon 7. Teme koje građani žele na budućem sajtu
Prednost imaju vizuelni i iskustveni formati
Mini-dokumentarce bira 56,8%, a virtuelne izložbe 54,7% učesnika koji su odgovorili na pitanje o formatima. Prikaze tehnika korak po korak bira 38,1%, dok stručne tekstove i kratke video-snimke umetnika tokom rada bira po 35,3%.
Najbolji urednički model zato nije izbor između teksta i videa. Ista tema može imati kratak uvod, vizuelnu priču, duži stručni tekst i upućivanje na umetnika, delo ili događaj.
Grafikon 8. Poželjni formati sadržaja
Kako publika dolazi do sadržaja?
Veb-sajtove kao omiljeni kanal navodi 62,3%, Instagram 60,1%, YouTube 46,4%, podkaste 37,0%, a Facebook 34,1% učesnika. TikTok i newsletter imaju znatno manji domet u ovom uzorku.
Za projekat je najracionalniji model u kome je portal pouzdana i trajna baza, dok Instagram, YouTube i druge mreže dovode publiku do punog sadržaja. Tako se važni tekstovi i podaci ne gube u kratkom životnom ciklusu objava na društvenim mrežama.
Grafikon 9. Kanali putem kojih građani prate internet sadržaje
Nevidljivost umetnika je najveća prepreka
Najčešća prepreka je to što učesnici ne poznaju umetnike iz ove oblasti - 60 od 139, odnosno 43,2%. Još 35,3% ne zna gde sadržaj može da pronađe ili ga smatra nedovoljno vidljivim. Nedostatak vremena navodi 32,4%, a utisak da je oblast previše kompleksna 24,5%.
Portal zato treba da rešava dve teškoće odjednom: da sadržaj učini lako dostupnim i da ga objasni bez pojednostavljivanja njegove vrednosti. Jasni profili umetnika, tematske putanje i kratki uvodi mogu biti važniji od velike količine nepovezanog materijala.
Grafikon 10. Prepreke za češće praćenje savremene crkvene umetnosti
Kakav portal građani očekuju?
Virtuelne ture kroz izložbe bira 60,0% učesnika koji su odgovorili na pitanje o funkcijama. Umetnike i njihove priče bira 54,8%, a kalendar izložbi, radionica i master-klasova 43,7%. Onlajn kurseve želi 27,4%, bazu umetnika 23,7%, a onlajn prodaju 22,2%.
Rezultati favorizuju urednički vođen portal: najtraženije su funkcije koje daju iskustvo, kontekst i aktuelne informacije. Prodaja ima mesto, ali nije prva funkcija zbog koje bi publika došla.
Grafikon 11. Funkcije koje bi građanima bile najkorisnije
Postoji dobra početna otvorenost, ali ne i blanko lojalnost
Platformu bi redovno posećivalo 16,5%, a verovatno nekoliko puta godišnje 28,8% učesnika. Najveća pojedinačna grupa, 39,6% kaže da bi odluka zavisila od sadržaja. Malo verovatnom posetu smatra 15,1%.
Grafikon 12. Verovatnoća posećivanja buduće platforme
Javnost nije sigurna koliko je oblast vidljiva
Više od polovine učesnika, 51,4% nije sigurno da li savremena sakralna umetnost ima dovoljno prostora i vidljivosti u javnosti. Da nema dovoljno prostora smatra 15,2%, a da ga ima samo delimično 27,5%. Tek 5,8% odgovara potvrdno bez rezerve.
Grafikon 13. Procena javne vidljivosti savremene sakralne umetnosti
Zašto bi građani dolazili na platformu?
Učenje je ubedljivo najčešći motiv: 103 od 136 učesnika, odnosno 75,7%, želi da sazna nešto novo o savremenoj crkvenoj umetnosti. Galerije bi gledalo 44,9%, a informacije o izložbama, radionicama i događajima tražilo bi 37,5%.
Stručne informacije i tekstove bira 25,7%, pronalaženje umetnika i radova 23,5%, kupovinu 11,8%, a povezivanje sa ljudima sličnih interesovanja 7,4%. Ovi podaci potvrđuju da obrazovna i informativna vrednost treba da bude vidljiva već na naslovnoj strani portala.
Grafikon 14. Glavni razlozi za posetu budućoj platformi
Kupovina: interes postoji, ali poverenje mora da se izgradi
Čvrstu spremnost da preko platforme traži i kupuje dela iskazuje 20 od 140 učesnika, odnosno 14,3%. Još 43,6% odgovara „možda” i odluku vezuje za umetnika i cenu. Samo praćenje ponude zanima 15,7%, dok 26,4% nije zainteresovano.
Zato nije opravdano sve koji žele da prate ponudu predstavljati kao potencijalne kupce. Realnije je razlikovati sigurnu nameru, uslovnu zainteresovanost, informativno praćenje i odsustvo interesa.
Grafikon 15. Interesovanje za kupovinu dela preko platforme
Šta bi ulivalo poverenje pri kupovini?
U 46 sadržajnih otvorenih odgovora najčešće se pominju autentičnost, sertifikat i poverenje - 25 pominjanja. Informacije o tehnici, materijalima i detaljima dela pojavljuju se 16 puta, dok se kvalitet, identitet autora ili stručna preporuka pojavljuju 15 puta.
Mogućnost porudžbine po meri pominje se 11 puta, a cena, uslovi i dostava sedam puta. Manji broj učesnika posebno traži objašnjenje simbolike, informaciju o blagoslovu ili širi kontekst dela.
Grafikon 16. Ručno kodirane teme važne pri onlajn kupovini
Šta otkrivaju otvoreni odgovori?
Na pitanje o temama za koje još nema dovoljno prostora pristiglo je 60 unosa. Nakon uklanjanja odgovora bez sadržajne sugestije izdvojeno je 35 tematskih predloga. Najviše se traže savremeni tokovi, informacije o umetnicima i veća vidljivost, a zatim simbolika, duhovnost i poređenje sa drugim religijskim tradicijama.
Učesnike zanimaju i arhitektura, manastiri, sakralni prostori, tehnike, materijali, restauracija, priče o nastanku dela, istorijski kontekst i sadržaji prilagođeni porodicama. Pojavljuje se i želja za aktivnim učešćem zajednice, predavanjima i događajima uživo.
Grafikon 17. Ručno kodirane teme iz otvorenih odgovora
Dodatne sugestije traže aktivan, a ne statičan portal
Među 38 dodatnih unosa izdvojeno je 11 sadržajnih sugestija. One traže više podataka o delima, istoriji, manastirima i događajima, snažniju promociju i obrazovne sadržaje, kao i interaktivniji pristup i jasnu strukturu baze umetnika.
Iako je broj ovih komentara mali, njihov smer je saglasan sa zatvorenim pitanjima: platforma treba da bude živa, redovno ažurirana i usmerena na publiku, a ne samo skladište reprodukcija.
Grafikon 18. Ručno kodirane dodatne sugestije
Šta rezultati znače za razvoj portala?
Anketa daje dovoljno jasnu osnovu za urednički i funkcionalni početak. Najvažnije je da portal prvo reši problem pronalaženja i razumevanja: ko su umetnici, gde se mogu videti njihovi radovi, šta dela znače, kako nastaju i gde se održavaju izložbe, radionice i master-klasovi.
-
Pouzdan centralni sajt. Tekstovi i podaci treba da budu trajni, pregledni, pretraživi i redovno ažurirani.
-
Umetnici i njihove priče. Profili treba da povežu biografiju, radove, tehniku, proces i kontekst stvaranja.
-
Virtuelno iskustvo. Virtuelne izložbe, ture, mini-dokumentarci i kratki video-formati treba da vode ka dubljem sadržaju.
-
Edukacija jasnim jezikom. Simbolika, istorija, teologija slike i tehnike treba da budu stručno obrađene, ali razumljive široj publici.
-
Kalendar i pozivi. Izložbe, radionice, master-klasovi i regionalni događaji treba da budu lako dostupni na jednom mestu.
-
Poverenje pri kupovini. Autentičnost, autorstvo, materijali, dimenzije, cena, dostava i uslovi moraju biti transparentni.
-
Povezana distribucija. Portal je izvor, a Instagram, YouTube i drugi kanali šire domet i vraćaju publiku na puni sadržaj.
-
Pristupačnost različitim generacijama. Dizajn i navigacija moraju odgovarati pretežno publici od 36 do 65 godina, bez zatvaranja prema mlađima.
Grafikon 19. Prioriteti za urednički i funkcionalni razvoj portala.
Ograničenja istraživanja
Rezultati predstavljaju stavove učesnika ove ankete i ne treba ih predstavljati kao reprezentativnu sliku svih građana Srbije. Uzorak je izrazito vezan za Srbiju, žene čine 80,0%, a osobe od 36 do 65 godina 88,6% validnih odgovora na pitanje o starosti.
Osnovice se razlikuju jer sva pitanja nisu bila obavezna. Kod pitanja sa višestrukim izborom zbir procenata prelazi 100%. Otvoreni odgovori su tematski kodirani radi preglednosti; broj pominjanja nije isto što i procenat celog uzorka.
Zaključak
Anketa među građanima potvrđuje da postoji prostor za specijalizovanu digitalnu platformu, ali i da će njena vrednost zavisiti od uredničkog kvaliteta. Publika želi da nauči, vidi dela, upozna umetnike i pronađe aktuelne događaje. Ne traži samo količinu sadržaja, već orijentaciju, kontekst i poverenje.
Zajedno sa nalazima umetničke ankete, ovi odgovori daju projektu „Svetlost Logosa” dvostruku osnovu: pokazuju šta je potrebno stvaraocima i šta je potrebno publici. Sledeći zadatak nije da se sve funkcije pokrenu odjednom, već da se izgradi pouzdan prvi sloj portala - umetnici, priče, virtuelni sadržaji, kalendar i jasne obrazovne putanje - koji se zatim može razvijati na osnovu stvarnog ponašanja korisnika.
„Svetlost Logosa: Digitalno umrežavanje, obrazovanje i inkluzija za održivi razvoj savremene sakralne umetnosti" je projekat koji podržava UNESKO, u okviru Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost prema Konvenciji o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza iz 2005. godine.
Partneri na projektu: Udruženja Kontrapunkt i Centar za održive zajednice
Pratite naš portal i društvene mreže za sve informacije o izložbi, master klasovima, koje ćemo organizovati naredne dve godine i razvoju digitalne platforme. Svetlost Logosa tek počinje!
WhatsApp kanal Svetlost Logosa
PROČITAJTE I / READ ALSO:
SVETLOST LOGOSA 2026: SPISAK IZLAGAČA
POČINJE UNESCO PROJEKAT SVETLOST LOGOSA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari