Piše: Miona Kovačević / Foto: Kaleidoskop media
Rezultati ankete o savremenoj sakralnoj umetnosti pokazuju da umetnicima i stručnoj javnosti nije potreban još jedan sajt sa fotografijama ikona. Traže uređenu, pouzdanu i dvojezičnu platformu koja će povezati autore, čuvati dokumentaciju, objavljivati stručne sadržaje, najavljivati događaje i otvoriti domaću scenu prema svetu.
Savremena sakralna umetnost danas postoji u neobičnom raskoraku. Njeni autori rade u ateljeima, manastirskim radionicama, konzervatorskim ustanovama i na akademijama, dok se njihova dela, iskustva i znanja na internetu najčešće pojavljuju rasuta između društvenih mreža, privatnih profila, starih kataloga i pojedinačnih objava. Jedan od učesnika ankete taj problem sažeo je jednom rečenicom:
„Sav sadržaj postoji, samo je razbacan u ogromnom neredu."
Upravo iz potrebe da se taj sadržaj pronađe, sačuva, stručno predstavi i poveže nastala je ideja o specijalizovanoj digitalnoj platformi „Svetlost Logosa" koja je deo obimnog multidisciplinarnog projekta „Svetlost Logosa: Digitalno umrežavanje, obrazovanje i inkluzija za održivi razvoj savremene sakralne umetnosti” podržanog od strane UNESCO-ovog Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost.
U anketi koju je sproveo Kulturni centar Kaleidoskop učestvovalo je 165 umetnika i pripadnika stručne javnosti: 145 odgovora prikupljeno je putem upitnika na srpskom, a 20 putem upitnika na engleskom jeziku. Budući da je anketa bila međunarodna, izrazi poput „domaće scene“ u otvorenim odgovorima odnose se na lokalnu scenu zemlje iz koje učesnik odgovara.
Detaljne rezultate umetničke ankete, sa grafikonima i metodološkim objašnjenjima, pogledajte OVDE.
Portal nije luksuz, već potreba
Gotovo svi ispitanici slažu se, potpuno ili delimično, da je specijalizovani dvojezični portal posvećen sakralnoj umetnosti koristan i neophodan njihovoj struci. Čak 92,6% učesnika koji su odgovorili na ovo pitanje smatra da je specijalizovani portal potpuno ili delimično potreban, dok je samo jedan učesnik naveo da takav resurs nije potreban. Gotovo svi bi ga definitivno ili verovatno preporučili kolegama i studentima.
To govori da potreba ne postoji samo na nivou pojedinačne promocije. Ispitanici u ovoj platformi prepoznaju zajednički profesionalni prostor u kojem se susreću stvaralaštvo, teorija, obrazovanje, konzervacija, dokumentacija i međunarodna saradnja. Jedna umetnica kaže da mnogi izuzetni autori „nemaju kvalitetno prisustvo onlajn", najčešće zato što nisu dovoljno upoznati s digitalnim tehnologijama ili ne osećaju potrebu da sami vode internet prezentaciju.
„Stručna javnost time dosta gubi. Pristupačnost radova kolega onlajn je za mene ogroman izvor inspiracije i umetničkog razvijanja", navodi ona.
Kalendar, baza umetnika i prostor za povezivanje
Najtraženija funkcija budućeg portala jeste kalendar događaja: izložbi, konkursa, radionica, simpozijuma, stručnih skupova, rezidencijalnih programa i drugih prilika za usavršavanje. Bira ga velika većina ispitanika.
Podjednako upadljivo, kao jedan od glavnih nedostataka postojećih digitalnih resursa, ispitanici prepoznaju nepostojanje platforme za domaće i međunarodno umrežavanje. Budući portal zato ne bi trebalo da bude samo digitalna galerija, već i profesionalna mreža. Najtraženija usluga je upravo lični profesionalni profil – biografija, galerija reprezentativnih radova, mogućnost primanja direktnih profesionalnih upita.
U odgovorima se ponavljaju i zahtevi za pretraživom bazom umetnika i stručnjaka, kvalitetnom arhivom, stručnim tekstovima, digitalnim priručnicima, virtuelnim izložbama, povezivanjem sa ustanovama kulture. Ispitanici, međutim, upozoravaju da umrežavanje ne sme da se svede na pasivno pregledanje profila. Predlažu razgovore, zajedničke projekte, forume, grupne onlajn susrete.
„Savremen način funkcionisanja čoveka, pa i umetnika, više traži interakciju, bilo kroz kontakt sa sadržajima drugih umetnika, bilo kroz razgovor ili čet, nego klasično iščitavanje tekstova", navodi jedna učesnica.
Spoj afirmisanih umetnika i manje vidljivih stvaralaca
Odgovori na pitanje koga bi voleli da vide predstavljenog sa domaće scene pokazuju da ispitanici žele spoj afirmisanih imena i otkrivanja manje vidljivih stvaralaca. Najčešće isticano ime bilo je Todor Mitrović, odmah zatim Vladimir Karanović i Jelena Hinić. Više puta pomenuti su i Veronika Đukanović, Petar Bilić, Mara Ognjenović, Biljana Jovanović, Gavrilo Marković, Oliver Tomić, Todor Lepčević, Anastasije Radović, Nikola Šarić, Pavle Aksentijević i drugi.
Pojedini učesnici nisu želeli da izdvoje samo poznata imena – predložili su predstavljanje mlađih umetnika, manastirskih radionica, majstora crkvenog veza, umetničkih pozlatara, konzervatora i stvaralaca koji rade izvan velikih kulturnih centara.
„Volela bih da, pored afirmisanih autora, budu predstavljeni i mlađi umetnici čiji rad doprinosi razvoju savremenog ikonopisa u Srbiji, kroz intervjue, prikaze procesa rada i stručne analize njihovih dela", kaže jedna učesnica.
Drugi ispitanik predlaže da se pažnja ne usmeri samo na pojedince, već na odnose između različitih učesnika scene – umetnika, ikonopisaca, teoretičara, kustosa i konzervatora – i na njihov zajednički doprinos očuvanju i savremenom predstavljanju sakralne umetnosti. Učestalost pominjanja pojedinih imena, uostalom, ne treba čitati kao glasanje o stručnom autoritetu – ono zavisi od sastava uzorka i profesionalnih mreža ispitanika. Odgovori, ipak, crtaju važnu početnu mapu autora koje bi portal mogao da predstavi.
„Pravoslavlje je dotaklo sve kontinente”
Na pitanje koga bi želeli da vide predstavljenog sa međunarodne scene, ispitanici su ubedljivo najčešće navodili grčkog ikonopisca i teoretičara Giorgosa/Georgea Kordisa. Više puta pomenuti su i Stamatis Skliris, Mihai Coman i Oleg Shurkus, a među predloženim autorima nalaze se i Aidan Hart, Isaac Fanous, Philip Davydov, Anton Daineko, Ioan Popa, Andrei Mușat, David Khidasheli, Antonios Fikos, Grigore Popescu, Jonathan Pageau, arhimandrit Zinon i brojni umetnici iz Grčke, Rumunije, Rusije, Gruzije, Ukrajine, Poljske, Velike Britanije, SAD i drugih zemalja.
Izražena je posebna zainteresovanost za rumunsku, grčku, rusku i gruzijsku scenu, ali i upozorenje da portal ne bi smeo da ponovi postojeću koncentraciju pažnje na nekoliko poznatih centara.
„Pravoslavlje je dotaklo sve kontinente, tako da bi jedan ovakav portal dao priliku da se otkriju dela umetnika iz čitavog sveta”, navodi jedna učesnica. Druga smatra da u domaćoj javnosti nisu dovoljno prisutni savremeni rumunski i ruski ikonopisci, iako su njihovi radovi „uzbudljivi i kvalitetni”. Pominjani su i koptski, ukrajinski, gruzijski, poljski i savremeni zapadnoevropski autori, kao i potreba da se predstave umetnici iz zemalja retko zastupljenih u međunarodnim pregledima sakralne umetnosti.
Jedan od predloga ide i korak dalje – portal, kaže ispitanik, ne treba samo da izdvaja pojedinačne autore, već da pokaže „kako se savremeni tokovi i prakse međusobno prožimaju i kako se tradicija interpretira kroz digitalne medije u različitim kulturnim okvirima”.
Važna obrazovna uloga budućeg portala
Digitalni stručni priručnik prepoznat je kao jedan od centralnih edukativnih sadržaja buduće platforme; za tekstove o savremenoj praksi i tehnikama izrade zainteresovana je velika većina ispitanika. Traže se i istorijske i teološke analize, prikazi restauratorskih i konzervatorskih metoda, intervjui sa umetnicima, izveštaji sa izložbi, recenzije, studije pojedinačnih dela, kao i praktične informacije o materijalima, pigmentima, pozlati, preparaturi, lakiranju, fotografisanju i digitalnom predstavljanju radova.
Na pitanje čije stručno mišljenje, analize i metodologiju najviše cene, ponovo je ubedljivo najčešće pominjan Giorgos/George Kordis, a odmah zatim Todor Mitrović. Više puta navedeni su Vladimir Karanović, Oliver Tomić, Jelena Hinić, Mihai Coman, Miljana Matić, Stamatis Skliris, Aidan Hart, Svetlana Pejić i Leonid Uspenski, a među predloženim autorima nalaze se i Branislav Todić, Dragan Vojvodić, Aleksandra Kučeković, Jasmina Ćirić, Marina Matić, Goran Janićijević, Gavrilo Marković, arhimandrit Zinon, Pavel Florenski, Vladimir Loski, Egon Sendler, Isaac Fanous, Jonathan Pageau i drugi.
Deo ispitanika otvoreno kaže da ne poznaje dovoljno stručnu literaturu i autore – i upravo u tome prepoznaje jednu od najvažnijih obrazovnih uloga budućeg portala.
„Tek sam zakoračila u svet crkvene umetnosti i još ne poznajem domaće i strane autore niti užu stručnu literaturu. Upravo zbog toga bi mi ovaj priručnik značio da kroz njega upoznam eminentne profesore, konzervatore i kustose čije analize mogu da pratim", navodi jedna učesnica.
Drugi upozoravaju da ne bi trebalo objavljivati samo tekstove već poznatih autoriteta; oni očekuju različite pristupe, kritičke perspektive, nove istraživače.
„Rado bih pročitala svačije mišljenje. Što više i raznolikije – to bolje”, glasi jedan odgovor. Posebno je zanimljivo zapažanje jednog učesnika da se u teoriji ikonografije i dalje često oslanjamo na autore koji su pisali pre gotovo jednog veka, dok je savremenih teoloških i filozofskih analiza nedovoljno ili ih je teško pronaći.
Budući priručnik zato bi trebalo da napravi most između klasičnih dela i savremenih istraživanja: između Uspenskog, Florenskog i Lazareva s jedne strane, i današnjih umetnika, teologa, konzervatora i istoričara umetnosti s druge.
Vizuelno atraktivno
Otvoreni odgovori pokazuju da korisnici ne žele priručnik sastavljen isključivo od dugih tekstova. Traže fotografije visoke rezolucije, video-demonstracije, kratke edukativne forme, master-klasove i prikaze procesa nastanka dela.
„Umesto samo tekstualnih priručnika, portal bi imao ogromnu vrednost ako bi uključivao kratke, visokokvalitetne video-forme”, navodi jedan ispitanik.
Predloženi su video-tutorijali o pripremi materijala, pozlati, pigmentima, crkvenom vezu, filigranu, lakiranju, konzervaciji i restauraciji – sadržaji koji bi posebno koristili studentima i umetnicima na početku profesionalnog razvoja. Jedna učesnica predlaže da crkveni vez i vezene ikone dobiju zasebnu kategoriju, jer je reč o „specifičnoj, retkoj i tehnički veoma zahtevnoj tradicionalnoj tehnici”. Drugi predlozi tiču se enkaustike, mozaika, obrade metala, savremene crkvene arhitekture i odnosa arhitekture i živopisa.
Kriterijum koji vrednuje kvalitet ispred kvantiteta
Iako ispitanici žele veliki broj sadržaja i autora, u otvorenim odgovorima podjednako snažno insistiraju na stručnim kriterijumima.
„Kvalitet sadržaja treba da bude primaran i da zadrži kontinuitet”, kaže jedan od učesnika.
Drugi predlaže da portal ne teži masovnosti objavljivanja, već da sadržaji budu zasnovani na referentnosti u struci, umetnosti i teoriji, kako bi se jasno izdvojile vrednosti crkvene umetnosti.
Više ispitanika traži proveru autorstva i stručnu selekciju radova, upozoravajući na plagijate, kopiranje i mogućnost da plaćena promocija potisne profesionalne kriterijume. Jedan predlaže da se „svaki rad proveri” i da portal naročito vrednuje autorstvo; drugi traži da se promovišu profesionalni umetnici, a ne da vidljivost zavisi od mogućnosti plaćanja reklame.
Ovakvi odgovori ukazuju na potrebu za jasnom uređivačkom politikom, stručnim savetom, kriterijumima za otvaranje profesionalnih profila i transparentnim pravilima za objavljivanje radova. Portal bi, prema tome, trebalo da bude otvoren, ali ne i nekritičan; međunarodni, ali ne i bez uredničkog identiteta; savremen, ali utemeljen u poznavanju tradicije.
Virtuelno kao dopuna, a ne zamena
Većina ispitanika virtuelne izložbe vidi kao koristan sadržaj, ali ne i kao zamenu za neposredan susret sa umetničkim delom. Digitalni prikaz može delimično preneti iskustvo sakralne umetnosti, smatraju, dok fizički kontakt sa prostorom, materijalom, veličinom i svetlošću dela ipak ostaje ključan.
Virtuelne izložbe, međutim, mogu biti značajne za međunarodnu publiku, edukaciju, osobe koje ne mogu da putuju i trajno dokumentovanje izložbenih projekata. Njihova vrednost zavisiće od kvaliteta fotografija, video-zapisa, tekstova, podataka o tehnici i kontekstu u kojem je delo nastalo.
Virtuelna izložba ne bi trebalo da bude niz fotografija, već uređena digitalna celina koja posetiocu omogućava da razume umetnika, temu i proces nastanka rada.
Platforma koja se razvija zajedno sa zajednicom
Među dodatnim predlozima ponavljaju se zahtevi da portal bude jednostavan, pregledan, profesionalan, redovno ažuriran i lak za pretraživanje uz jasnu podelu sadržaja, kvalitetne fotografije, dobar marketing, povezivanje sa društvenim mrežama i podršku kulturnih i obrazovnih institucija.
Predlažu i digitalnu biblioteku, kalendar međunarodnih konkursa, mogućnost povezivanja radi saradnje, profesionalne portfolije, takmičenja, simpozijume, izložbe i prisustvo stručnjaka iz različitih zemalja.
Jedan odgovor možda najbolje opisuje način na koji bi platforma trebalo da nastane:
„Treba da krene, a onda će proces pokazati šta funkcioniše, šta ne, šta treba dodatno implementirati, a šta eventualno napustiti.”
Anketa pokazuje da „Svetlost Logosa" ne treba da bude završen digitalni proizvod koji će korisnici samo pasivno posećivati. Njegov razvoj trebalo bi da bude trajan proces u kojem umetnici, stručnjaci, studenti, ustanove i publika zajednički oblikuju sadržaje i funkcionalnosti.
Najvažnija poruka istraživanja jeste da zajednica već postoji. Postoje umetnici, dela, znanja, iskustva, škole, radionice, tekstovi, izložbe i međunarodne veze. Ono što nedostaje jeste prostor u kojem će oni biti pregledno povezani, stručno predstavljeni i trajno dostupni.
Budući portal zato nema zadatak samo da digitalizuje sakralnu umetnost. Njegov mnogo zahtevniji zadatak biće da od rasutih sadržaja stvori pouzdanu međunarodnu zajednicu, mesto susreta tradicije i savremenosti, umetničkog rada i teorijskog mišljenja, lokalnih iskustava i globalnih tokova.
Detaljne rezultate umetničke ankete, sa grafikonima i metodološkim objašnjenjima, pogledajte OVDE.
„Svetlost Logosa: Digitalno umrežavanje, obrazovanje i inkluzija za održivi razvoj savremene sakralne umetnosti" je projekat koji podržava UNESKO, u okviru Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost prema Konvenciji o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza iz 2005. godine.
Pratite naš portal i društvene mreže za sve informacije o izložbi, master klasovima, koje ćemo organizovati naredne dve godine i razvoju digitalne platforme. Svetlost Logosa tek počinje!
WhatsApp kanal Svetlost Logosa
PROČITAJTE I / READ ALSO:
SVETLOST LOGOSA 2026: SPISAK IZLAGAČA
POČINJE UNESCO PROJEKAT SVETLOST LOGOSA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari