Kaleidoskop media / N1 / Beta / Foto: Pixabay
U pismu upućenom premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu, oko 30 arhitekata pridružilo se brojnim protivnicima tog projekta. Među potpisnicima pisma su Španac Santjago Kalatrava koji je projektovao jedan most u Jerusalimu, čuveni američki arhitekta Tom Mejn (Mayne) i Moše Safdi (Safdie), rodom iz Izraela.
Oni su žičaru označili kao pretnju "drevnom pejzažu i dragocenom nasleđu", optuživši moćne interesne grupe da prioritet daju turizmu i politici nad verskim i kulturnim vrednostima.
Ministarstvo turizma Izraela jesenas je odobrilo plan kako bi se posetioci Starog grada prevozili iznad zakrčenih ulica.
Brojni palestinski stanovnici i urbanisti negoduju zbog tog projekta.
Mala jevrejska sekta postala je najveća prepreka kontroverznom planu da se novi deo Jerusalima poveže žičarom s istorijskim Starim gradom.
Protiv izgradnje žičare protestovali su i stanovnici, ekolozi, urbanisti i arheolozi.
Međutim, zabrinutost jevrejske zajednice Karaita da će žičara oskrnaviti njihovo drevno groblje mogla bi se ispostaviti kao najveći problem za ostvarenje plana o izgradnji.
Izraelsko Ministarstvo turizma je zajedno sa gradskim zvaničnicima predložilo žičaru kao rešenje da se turisti prevezu preko prometnih ulica i strmih brda u Stari grad.
Ruta žičare je brižljivo odabrana kako bi se istorijska blaga ostavila netaknutim, ali oni koji su je planirali nisu bili svesni groblja Karaita.
U Jerusalimu gradu starom više od 3.000 godina sporan je gotovo svaki razvojni projekat. Neke grobnice na groblju Karaita iskopane su pre 2.000 godina.
Karaiti hebrejsku Bibliju interpretiraju bukvalnije i odbacuju Talmud, koji većina jevrejskih vernika smatra glavnim izvorom verskog prava.
Oni su se pojavili početkom 9. veka i njihovi običaji se razlikuju običaja glavnih jevrejskih struja, judaizam se prenosi preko oca, a ne majke, između ostalog. Sedište im je u gradu Ramle kraj Tel Aviva, gde im je glavna sinagoga.
Oko 500 porodica živi u Jerusalimu gde je sinagoga Karaita iz Srednjeg veka. Karaiti služe izraelsku vojsku i smatraju se Jevrejima u svakom pogledu ali se sukobljavaju s rabinatom kada se venčavaju i razvode.
Njima je između ostalog predloženo da se groblje pokrije, a po karaitskom verskom pravu to nije dozvoljeno.
Izgradnja žičare staje 55 miliona dolara i kako se predviđa olakšaće turistima da stignu do ključnih verskih i areheoloških mesta.
Rok za podnošenje žalbi protiv izgradnje je do 3. aprila.
Podsetimo, u Beogradu bi u maju trebalo da počne izgradnja žičare koja će povezivati novobeogradski park Ušće i Kalemegdan, što je takođe naišlo na proteste dela javnosti u Srbiji.
PROČITAJTE I:
Komentari