Piše: Miona Kovačević / Foto: Mihai Coman
Devet od deset građana (nezavisno od umetnika i stručne javnosti) koji su učestvovali u istraživanju u okviru projekta Svetlost Logosa: Digitalno umrežavanje, edukacija i inkluzija za održivi razvoj savremene sakralne umetnosti redovno odlazi u muzeje, na izložbe i posećuje kulturne događaje, ali kada ih pitate koliko prate savremenu crkvenu umetnost, ta brojka opadne na tek njih šestoro od sto.
Kako pokazuje istraživanje koje je Kulturni centar Kaleidoskop sproveo za potrebe lansiranja nove digitalne platforme posvećene sakralnoj umetnosti, razlog za ovako mali broj nije u tome što ova vrsta umetnosti građanima nije zanimljiva već zato što ona do njih retko dopre, a i kad dopre, to se dogodi slučajno.
U anketi je učestvovalo 143 građana, od kojih su većina žene mlađe i srednje generacije iz Srbije. Ovo nije presek celog društva, ali kao uvid u to šta kulturno zainteresovana publika danas misli i traži kada je reč o sakralnoj umetnosti, jasan je i vredan pažnje.
Detaljne rezultate umetničke ankete, sa grafikonima i metodološkim objašnjenjima, pogledajte OVDE.
Ne znamo ko danas oslikava naše crkve
Kad je trebalo objasniti zašto ne prate ovu oblast više, ljudi najčešće nisu govorili o nedostatku interesovanja, već o nepoznavanju. Ne znaju ko su umetnici. Ne znaju gde bi tražili sadržaj o njima. Delu publike sve to deluje i suviše komplikovano da bi se u to upustili sami.
Jedan od odgovora otvara pitanje o kojem se retko javno razgovara:
„Možda da na jednom mestu budu objedinjeni umetnici koji danas oslikavaju crkve koje pripadaju SPC. Najčešće ne znamo ko su ti ljudi ni po kom kriterijumu se biraju, ko odlučuje o tome ko će da oslikava neki hram. Da li je, recimo, neophodno da to budu školovani umetnici...”
Ovo nije samo poziv na spisak imena i biografija, to je i pitanje o autorstvu, kriterijumima, o tome ko odlučuje šta će se u narednim vekovima gledati u pravoslavnim crkvama.
Neko je čak predložio i da platforma jasno razlikuje školovane profesionalce od onih koji se ikonopisom bave amaterski. Bez obzira kako će se ta granica na kraju povući, poruka je ista: publika želi da zna ko stoji iza jednog dela, gde se školovao, kojom tehnikom je radio, kako razume tradiciju, te ko ga je pozvao da radi baš taj hram i zbog čega.
Simbolika, ali na jeziku današnjeg čoveka
Najviše interesovanja kod građana pobuđuje arhitektura i uređenje crkvenih prostora, tik iza nje su duhovna simbolika i značenje, pa freskopis i primenjena umetnost: mozaik, duborez, pozlatarstvo, vez, kaligrafija, izrada bogoslužbenih predmeta. Ali ono što se provlači kroz sve odgovore nije želja za suvim, stručnim objašnjenjima. Jedan ispitanik je to lepo sažeo:
„Duhovna simbolika predstavljena svakodnevnim jednostavnim jezikom, kao i njeno tumačenje kroz prizmu savremenog društva.”
Neko drugi bi voleo da se o simbolici govori iz ugla istorije umetnosti, ne isključivo teologije. Pojavljuju se i teme koje retko ko očekuje na ovakvom portalu: uticaj tišine i molitve na mentalno zdravlje, poređenje vizuelnih izraza hrišćanstva, islama i budizma, odnos crkvene umetnosti prema modernom životu.
Ovo nije publika koja traži zatvoren, jednosmeran prostor za stručnjake i vernike. Traži mesto za razgovor o umetnosti, duhovnosti, istoriji, identitetu.
Kratki video draži od dugog predavanja
Kad je reč o omiljenoj formi u kojoj će biti predstavljen sadržaj na sajtu, ljudi jasno biraju sliku, pokret i priču pre teksta. Mini-dokumentarci i virtuelne izložbe su ubedljivo najtraženiji format – njih bira više od polovine ispitanika. To ne znači da publika beži od ozbiljnog sadržaja, već da želi da bude predstavljen tako da se prati i bez prethodnog znanja iz istorije umetnosti ili teologije.
Zamislite sledeće prizore: nastanak freske, snimljen od prve linije do poslednjeg poteza. Priprema daske za ikonu. Nanošenje pozlate. Restauracija oštećene freske, korak po korak. Za nekog ko danas smatra da je ova tema „zatvorena” ili „preteška”, to može biti vrata koja se prvi put otvaraju.
Jedan predlog posebno se izdvaja i tiče se najmlađe publike:
„Crkvena umetnost prilagođena roditeljima i deci kroz slikovnice, pazle, pesme.”
Ovde se ne radi samo o popularizaciji, već o materijalu za razgovor između roditelja, dece i nastavnika o baštini, simbolima i stvaralaštvu.
Iskustvo na prvom mestu
Kad su birali konkretne funkcionalnosti budućeg sajta, ispitanici su na prvo mesto stavili virtuelne ture kroz izložbe, odmah zatim priče o umetnicima, pa kalendar izložbi i radionica. Poruka je jasna: ne žele arhivu koju će prelistati jednom. Žele iskustvo.
Virtuelna tura ima smisla samo ako je više od niza fotografija, treba joj priča o prostoru, glas umetnika, stručno tumačenje, mogućnost da posetilac sam bira šta će bliže da pogleda. Građani predlažu virtuelne šetnje kroz srpske manastire, putopise, priče o nastanku pojedinih dela. Platforma, dakle, ne treba da prekine vezu s prošlošću da bi govorila o savremenom – njena vrednost može biti baš u tome da pokaže kontinuitet, promenu, ali i ponekad sukob starog i novog.
Jedna od najsadržajnijih poruka u anketi ide i korak dalje: upozorava da publika ne sme ostati samo publika:
„Volela bih da se objasni način na koji posetilac može aktivno da postane deo zajednice. Teoretski deo da bude 'logistika'. Volela bih da je platforma orijentisana ka široj zajednici, stvaranju i učenju. Uključivanje umesto konzumiranja.”
Drugim rečima, to znači razgovore s umetnicima, pitanja stručnjacima, predavanja i radionice uživo i onlajn, mogućnost da sami građani predlažu teme. Interakcija ne mora da bude klasičan forum, može biti utkana u svaki sadržaj kroz pitanja, ankete, prijave ili povezivanje ljudi sličnih interesovanja.
Učenje je važnije od kupovine
Kad ih pitate zašto bi uopšte posetili platformu, troje od četvoro anketirani kažu: da nauče nešto novo. Tek svaki deseti navodi kupovinu umetničkog dela kao razlog.
Poruka za buduću platformu je nedvosmislena – naslovna strana ne sme da liči na prodavnicu. Vrata treba da otvore znanje, umetnici, priče i događaji.
To ne znači da kupovina nije važna. Većina ispitanika bi razmislila o kupovini dela u zavisnosti od umetnika, cene, ili makar da prati ponudu. Ali, sakralno delo se ne kupuje kao običan proizvod. Poverenje ovde mora biti mnogo veće.
„Kratka biografija autora, vrsta materijala koje koristi, dimenzije i cena”, kaže jedan učesnik kad ga pitate šta bi mu bilo najvažnije. Drugi ide pravo na suštinu: „Autentičnost i priča umetnika.”
Deo publike očekuje i objašnjenje duhovne simbolike dela iz pera samog umetnika ili kustosa. Najdalje ide predlog da platforma sama stane iza dela koja prodaje, svojim sertifikatom, jer kupci često ne mogu da procene da li je ikona autorsko delo ili serijski, „štancovani” proizvod.
Platforma, drugim rečima, ne sme samo da poveže kupca i prodavca. Mora da izgradi pravila poverenja: proveru autora, porekla dela, načina izrade.
Svet se smanjio, ljudi putuju
Kalendar događaja je među najtraženijim funkcijama, a otvoreni odgovori pokazuju da publika ne razmišlja u granicama jednog grada:
„Informacije o izložbama u regionu, Evropi – svet se smanjio, ljudi putuju – informacije o proslavi praznika negde u svetu, šta bi bilo zanimljivo videti, doživeti.”
Kalendar bi trebalo da obuhvati izložbe, predavanja, radionice, kolonije, konkurse... u zemlji i inostranstvu. To bi rešilo i jedan od glavnih razloga zašto ljudi danas ne prate ovu oblast: jednostavno ne znaju gde da je traže. Sajtovi i Instagram su danas njihov glavni izvor informacija – uz Jutjub, podkaste i Fejsbuk – što znači da portal treba da bude mesto gde se sve to sliva, dok društvene mreže dovode ljude do njega.
Oblast koja zaslužuje više prostora
Kad ih pitate da li savremena sakralna umetnost ima dovoljno prostora u javnosti, retko ko kaže jasno da ili ne. Najveći broj nije siguran. To nije znak da problem ne postoji, pre je posledica toga što ljudi ovu umetnost toliko retko sreću, u medijima ili u školi, da nemaju ni jasnu sliku o tome koliko je ona danas, zapravo, živa.
„Jako zanimljiva oblast, zaslužuje više prostora na svim kanalima obrazovanja”, kaže jedan učesnik. Ostali traže aktivnu promociju, vidljivije prisustvo umetnosti u svakodnevnim prostorima, približavanje teme široj publici.
Ohrabruje podatak da bi skoro polovina ispitanika platformu posećivala redovno ili povremeno, a još toliko njih kaže da zavisi od sadržaja. Malo ko unapred odbacuje ovu ideju.
Svaki treći je čak ostavio i svoj mejl da bi bio u toku kad platforma proradi. Publika, dakle, postoji. Samo još nije osvojena, a to neće rešiti sam čin lansiranja sajta, nego kvalitet i redovnost onoga što se na njemu nađe.
Od digitalne galerije do zajedničkog prostora
Građanima nedostaju imena umetnika. Priče o njihovom radu. Objašnjenje tehnika i simbolike. Kalendar događaja. Virtuelan pristup izložbama koje ne mogu fizički da posete. Pouzdan podatak o delu koje bi možda i kupili.
Najveći zadatak platforme neće biti da prosto prenese postojeće sadržaje na internet. Biće da složenu temu prevede na razumljiv jezik, a da pri tom ne postane površna. Da poveže tradiciju i savremeno stvaralaštvo. Da otvori prostor za različite poglede, uz stručnu proveru koja ne guši.
Publika ne traži da joj se umetnost pojednostavi do banalnosti. Traži da joj se otvore vrata.
„Svetlost Logosa” tako ne mora da bude samo portal o sakralnoj umetnosti. Može postati mesto na kom je publika – konačno – prvi put zaista upoznaje i prepoznaje.
„Svetlost Logosa: Digitalno umrežavanje, obrazovanje i inkluzija za održivi razvoj savremene sakralne umetnosti" je projekat koji podržava UNESKO, u okviru Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost prema Konvenciji o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza iz 2005. godine.
Partneri na projektu: Udruženja Kontrapunkt i Centar za održive zajednice
Pratite naš portal i društvene mreže za sve informacije o izložbi, master klasovima, koje ćemo organizovati naredne dve godine i razvoju digitalne platforme. Svetlost Logosa tek počinje!
WhatsApp kanal Svetlost Logosa
PROČITAJTE I / READ ALSO:
SVETLOST LOGOSA 2026: SPISAK IZLAGAČA
POČINJE UNESCO PROJEKAT SVETLOST LOGOSA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari