Arhitektura
reklama
reklama
arhitektura/7.11.2016.

Urban yoga: Kada se udruže joga i prostor

arhitektura
  • Privatna arhiva
  • Primož Lukežić
  • Jaka Vinšek
  • Dušan Đorđević
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:

Piše: Marija Gota


Uloga arhitekte nije samo da gradi zgrade, već da gradi mostove između arhitekture i ljudi koji je svakodnevno koriste. To, kroz svoj dugogodišnji rad, potvrđuje Anja Humljan, arhitekta, umetnica, plesačica i učitelj joge iz Ljubljane, koja inspiriše stanovnike velikih metropola da pogledaju svet oko sebe i da shvate da beton ne mora predstavljati nikakvo ograničenje. Za Kaleidoskop priča odakle je potekla ideja da sva svoja interesovanja pretoči u koncept “Urban yoga“ i njime očara ceo svet.

Jednog dana, dok sam šetala ulicama Njujorka i posmatrala grad, pomislila sam da bih mogla da se otisnem u prostor i preko joge pokažem da su prostor i ljudsko telo u neprestanoj interakciji. Prvo je u meni godinama sazrevala ideja, a onda sam je prvi put ostvarila u Njujorku s fotografom Jakom Vinšekom. Za pola godine sam zajedno s prijateljima došla na ideju da novac za knjigu prikupim preko platforme „Kikstarter“. Veći deo dana i noći uložila sam u promociju projekta, obaveštavala ljude i na kraju uspešno završila kampanju i odštampala knjigu. Kada je poznati fotografski blog „Feature shoot“ objavio fotografije, to je pokrenulo viralnu reakciju. Javili su se iz američkog „Kosmopolitena“, britanskog „Dejli mejla“, „Hafington posta“. Vest o mom projektu je na svom tviter nalogu objavila i urednica „Hafington posta“, što mi se činilo super. Kada su me zvali iz Njujorka, iz „Kosmopolitena“, zamalo što se nisam onesvestila. Zatim je još pola godine bilo ludo. Još sto medija po svetu objavilo je vest o projektu „The Urban Yoga“ (httpss://theurbanyoga.com/) – kaže Humljan.

 U realnom životu, koji je pun stresa, bez dovoljno slobodnog vremena, nameće se logično pitanje – koliko je njena ideja primenljiva?

U mozgu postoji lista uzoraka koja unapred određuje kako ćemo se odazvati na određeni materijal, teksturu ili oblik u prostoru. Ta grupa neuronskih veza zove se neuromatrica i određuje da li ćemo se dobro osećati u prostoru. Nasleđujemo je od svoje porodice i od prošlog kolektivnog iskustva. Na primer, u mozgu postoji uzorak koji kaže da drvo znači toplotu. Sedam na drvenu klupu, moja koža dodiruje drvo, moj mozak prepoznaje sličnost između uzorka i spoljnog nadražaja, i oslobađa se osećaj toplote. Slično bi se dogodilo i ako bi klupa bila metalna, samo što na takvu možda uopšte ne bismo seli. Pri pogledu na nju oslobađa se uzorak da je metal jednak hladnoći, odnosno ako se sjaji na suncu, onda se tako ponaša i na visokoj temperaturi, što u nama može da probudi neprijatan osećaj. Posledično nam postaje jasno zašto možda vidimo potpuno novi, a samotni ulični nameštaj, i sabijene ljude kako sede na obližnjim stepenicama iz 18. veka, isklesanim od grubog kamena.

 U Beogradu se svake godine u maju organizuje međunarodni mesec arhitekture na koji je, kao arhitekte iz Slovenije, takođe bio pozvan i Anjin kolega Miloš Kosec. Oboje su članovi međunarodne arhitektonske platforme „Future Architecture“, čiji je inicijator ljubljanski MAO. Prema njenim rečima, izložba pod nazivom „Belgrade Energy Spots“ bila je namenjena mladim perspektivnim arhitektama kako bio predstavili svoj pogled na budućnost Beograda.

- Lično sam na grad gledala kroz prizmu urbane joge, a fotografije su bile odlično primljene. Odziv je bio veoma dobar i u skandinavskim zemljama. Upravo sam se vratila iz Danske, gde sam bila mentor na letnjoj školi arhitekture. Sa studentima sam, preko takozvanih senzornih iskustava, odnosno vežbi koje razvijam u okviru projekta „The Urban Yoga“, istraživala odnos između arhitekture i filma – objašnjava ona.

 Anja Humljan je arhitekta, umetnica, plesačica i joga učitelj. Kako je sve te profesije uspela da spoji u jednu ljubav?

Po obrazovanju sam arhitekta, a jogu podučavam od svoje devetnaeste godine, što znači da sam se u obema strukama istovremeno razvijala. U jednom trenutku sam osetila da je arhitektura mnogo više od same geometrije i funkcionalnosti, i da to mogu preko joge i da pokažem. U arhitekturi je, isto kao i u jogi, čovek važan kao celovito biće. Nije bitno samo šta vidimo već i sve ono što omirišemo, čujemo, okusimo i opipamo; opažamo kako na svesnom tako i na nesvesnom nivou. Preko potonjeg primamo neprimereno više informacija o prostoru koje određuju da li ćemo se u njemu dobro osećati. Ovom temom sam se dodatno bavila u Danskoj i Australiji, gde sam studirala digitalni dizajn, video i fotografiju, kao i u Njujorku, gde sam istraživala odnos između tela i prostora preko joge i plesa – ističe ova svestrana umetnica.

 U oktobru se vraća u Dansku, gde u okviru Arhitektonskog festivala Kopenhagen priprema nove serije projekta „The Urban Yoga“, i to čak u tri grada. Sledeće godine će u okviru festivala imati izložbu, radionice i predavanja, a u oktobru i novembru, izložba „Belgrade Energy Spots“, na kojoj učestvuje sa serijom fotografija „The Urban Yoga Belgrade“, putuje na dve izložbe u Rumuniju. Pored toga, Anja razvija novi način za podsticanje kreativnog mišljenja i inovativnog dizajna, koji se zasniva na senzornim iskustvima.

 Pitamo je za kraj od kakvih slika je sačinjen njen životni kaleidoskop?

Od živopisnih slika. Od slika plivanja i mora, od joge, plesa i Njujorka, od studija u Danskoj i Australiji, od atletskih staza, gde i danas držim državni rekord za pionirke u sprintu, od druženja s prijateljima uz muziku i ples, od porodičnih okupljanja uz slasna jela. Od nepresušnog izvora ideja i snažne vere u unutrašnji glas, od čuđenja svetu i ljubavi prema životu koji mi je dat – zaključuje Anja Humljan.

Proćitajte još:

Novi muzej u Lisabonu

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box