Piše: Teodora Vidaković / Naslovna foto: freepik.com
Od zapisa za koje je bilo potrebno više od osam sati do današnjih instant pozitiva, gotovih i izrađenih za svega par sekundi, fotografije su za nešto manje od dva veka zaista prešle dalek put.
Pročitajte u nastavku teksta kako je ovo putovanje izgledalo i koji su izumitelji najzaslužniji za to što čovečanstvo danas koristi tehnologije kao što su foto kabine za instant izradu fotografija, foto i video kamere ugrađene u najrazličitije uređaje - od naočara do frižidera, kao i super napredne dronove za snimanje iz vazduha.
Foto: freepik.com
Ko su bili pioniri fotografije u 19. veku?
Prvu fotografiju u istoriji napravio je hemičar amater Francuz Žozef Nisefor Nijeps, davne 1826. godine. U pitanju je bio pejzaž malog sela na istoku Francuske sa kućom kao centralnom tačkom fotografije.
Ova fotografija nastala je na limu koji je bio presvučen slojem asfaltne smole koja bi, izložena svetlosti očvrsnula na osvetljenim delovima. Za nastanak fotografije bilo je potrebno čitavih osam sati ekspozicije, odnosno vremena potrebnog da svetlost napravi sliku unutar fotoaparata.
Nisefor je bio inspirisan popularnim izumom - kamerom opskurom.
Smatrana pretečom fotoaparata, služila je umetnicima za precizno skiciranje perspektive još od antičkih vremena. Bila je od velike pomoći slikarima i arhitektama Nijepsovog vremena za što realističnije prenošenje perspektiva na papir. Kamera opskura je zapravo kutija ili prostorija potpuno zatamnjena, sa malom rupicom kroz koju prolazi svetlost, projektujući sliku spoljašnjeg sveta na suprotni zid ili površinu u kutiji. Ova slika je uvek obrnuta.
Nijeps je, frustriran što nema slikarski talenat, eksperimentisao sa štamparskom tehnikom litografijom pokušavajući da prizore iz kamere opskure učini večnim na limenoj ploči.
Dagerotipija
Iako je Nijeps danas znan kao izumitelj fotografije, za dalji razvoj jednako su bili zaslužni još neki savremenici koji su u ono vreme bili i znatno poznatiji. Jedan od njih bio je Luj Mande Dager, sa kojim je on započeo doživotnu saradnju.
Dager je usavršio Nijepsov izum i nekoliko godina kasnije obelodanio ga svetu pod nazivom dagerotipija.
I dok su prve fotografije bile fiksirane pomoću premaza od bitumena, Dager je posle Nijepsove smrti 1833. godine počeo da istražuje svojstva srebrnih soli zbog njihove osetljivosti na svetlost.
Slika na dagerotipskoj ploči (tanak posrebreni bakarni lim) je razvijana pomoću pare koju je ispuštala živa. Vreme ekspozicije je sa prvobitnih osam plus sati smanjeno na desetak minuta.
U tom periodu prvenstveno su pravljeni pejzaži, a portreti, iako traženi, bili su izuzetno nepraktični. Samjuel Morze, naučnik i slikar najpoznatiji po revolucionarnim izumima telegrafa i Morzeove azbuke, takođe je eksperimentisao sa dagerotipijom i bio je šokiran kada je shvatio da su figure u pokretu bile neuhvatljive zbog predugačkog vremena ekspozicije.
Srećom, sredinom 19. veka dolazi do uvođenja stakla kao podloge za fotografske negative, kao i do kolodijumske emulzije, sloja osetljivog na svetlost. Zahvaljujući ovim otkrićima fotografija postaje pristupačnija i kvalitetnija.
Ubrzo potom Džordž Istmen uvodi celuloidni film kao nosač emulzije. Celuloidni film je tanka, fleksibilna traka napravljena od celuloida, plastične mase izvedene od celuloze. Ovaj film omogućio je praktičniju i lakšu upotrebu fotoaparata i proizvodnju većeg broja fotografija u nizu.
Tada portretisanje postaje izuzetno popularno i izdvajaju se neki od prvih fotografa čija su dela cenjena do danas i izlagana širom sveta. Jedan od njih bio je Feliks Nadar, čuveni umetnik koji je ovekovečio najveće ličnosti s kraja 19. veka, uključujući Šarla Bodlera, Eduarda Manea, Žila Verna, Viktora Igoa, Saru Bernar, kao i našeg vladara Miloša Obrenovića.
Foto: Pixabay, maxmann
Kada nastaje prva fotografija u boji?
Za otkriće fotografije u boji možemo da zahvalimo braći Ogistu i Luju Limijeru, autorima prvog filma u istoriji. Oni su 1904. godine izumeli postupak sa obojenim zrncima krompirovog skroba. Čestice skroba obojene u crveno, zeleno i plavo delovale su kao filter za svetlost. Svaki deo filma je beležio svetlost kroz ove filtere, što je omogućavalo reprodukciju slike u bojama.
Pre njih je francuski fizičar amater i umetnik Luj Diko di Oron pokušao sličnu proceduru za dobijanje fotografije u boji, ali je bila isuviše komplikovana, te nije zaživela.
Već 1907. izum braće Limijer ulazi u primenu, ali se ova tehnika usavršila tek nakon 1930. godine, kada je nemačka kompanija Agfa izumela prvi film u boji. Nedugo potom i Kodak je izbacio svoju verziju.
Naredno veliko otkriće bila je polaroid-fotografija, nastala 1947. u laboratoriji Edvina Landa. Polaroid je neverovatno ubrzao proces dobijanja pozitiva.
Od skromnih početaka i osmočasovne ekspozicije do današnjih malih i lako prenosivih kamera koje beleže trenutke u deliću sekunde, fotografija je prošla kroz čitavu revoluciju. Zahvaljujući pionirima poput Nijepsa, Dagera i drugih, danas imamo mogućnost da fotografišemo, delimo i čuvamo uspomene sa lakoćom koja bi u 19. veku delovala kao čista naučna fantastika.
PROČITAJTE I:
EKSKLUZIVNO: STIVEN ŠAPIRO O DEJVIDU BOUVIJU - FOTOGRAF SA VRHA SVETA
HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari