Ljudi
ljudi/14.03.2019.

Kalemegdanska stabla: Zločin i kazna

ljudi
  • Izgled buduće gondole / Beoinfo
  • Tviter
Autor fotografije:

Kaleidoskop media 

Seča zdravih stabala na Ušću i Kalemegdanu radi izgradnje gondole koja će ih povezivati podigla je duhove u javnosti, ali nije otvorila logična pitanja koja nam promiču "ispred nosa".

Donosimo vam neke važne činjenice koje nije teško povezati u logičnu celinu.

Do sada se niko od nadležnih nije izjasnio da li postoji dozvola ili dokument, koji bilo ko, uključujući i Ministarstvo kulture može i/ili sme da izda za izgradnju na celoj površini Kalimegdana (tvrđava + park), uključujući priobalna područja (akvateritorijalne vizure)!

Prema važećem Planu generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd iz marta 2016. godine „zabranjuje se postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima“.

Foto: Službeni list Grada Beograda, 21. mart 2016.

Posle seče zdravih stabala na Kalemegdanu su osvanule ove slike. Veliko stepenište je projektovao Aleksandar Krstić, a Malo stepenište koje je već rekonstruisano je projektovala Jelisaveta Ničić. Još uvek nema table koja najavljuje rekonstrukciju.

Foto: Tviter

Inicijativa "Pešaci nisu maratonci" predala je danas zahtev na pisarnici opštine Stari grad da im se dostavi podatak ko je iz opštine potpisao dokument kojim je dozvoljeno seča stabala na Kalemegdanu.

"Danas smo ovde da bi tražili dokumentaciju opštine Stari grad iz koje možemo da vidimo kako, zašto i na osnovu čega je opština potpisala dokument i kome je odobrila sečenje stabala na Kalemegdanu", rekla je novinarima predstavnica te inicijative Tanja Milovanović.

Ona je dodala da se obično nikada ne sazna ko je potpisao i na osnovu čije odluke neki dokument, a da je to veoma važno.

"Ceo sistem ne propada samo zbog vrha piramide nego zbog njegove osnove a to su zaposleni u institucijama kao što je opština, koji samo potpisuju šta im se da i misle da će proći nekažnjeno", istakla je ona.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić obišao je danas lokaciju u parku Ušće na kojoj je počela sadnja 300 stabala. On je poručio da će Beograd do kraja godine biti bogatiji za nekoliko hiljada stabala, a početkom sledeće i za gondolu koja će predstavljati novu turističku atrakciju i moderan vid prevoza u centru grada.

Gradonačelnik je napomenuo da je JP „Skijališta Srbije” kao deo nadoknade za posečena stabla u okviru realizacije projekta „Beogradska gondola” obezbedilo 25 miliona dinara za sadnju novih stabala, od kojih je deo usmeren i na današnju sadnju.

Inače, opština Stari Grad saglasila se sa zahtevom Skijališta, koji grade gondolu na toj trasi od Kalemegdana do Ušća, i izdala dozvolu za ceču stabala, a onda je pred samu akciju povukla. Svi su ćutali dok nije počela seča stabala, a za ovu rabotu se znalo još u septembru.

Bitno je razjasniti da realizacija planova Grada Beograda o izgradnji gondole počiva na praksi koja se kosi sa principima zaštite životne sredine. Ipak, to gradske vlasti nije omelo da 12. i  13. marta, sa obe strane reke pošalju zaposlene JKP „Zelenilo Beograd“ da motornim testerama obaraju stabla. Čišćenje zelenih površina izazvalo je burne reakcije i zabrinutost Beograđana, pogotovo zato što u prvi mah nisu imali nikakvo objašnjenje za prizor radnika sa motorkama.

Sada ga imaju – prostor na Beogradskoj tvrđavi i Ušću se krči upravo za potrebe buduće žičare. Nosilac ovog projekta je JP „Skijališta Srbije“, a njihov direktor pojasnio je medijima da zona oko gondole mora da bude čista. Međutim, prema njegovim rečima, građevinsku dozvolu očekuju tek u maju.

Na sajtu Grada Beograda piše da se seča i uklanjanje suvog ili obolelog stabla obavlja se samo uz odobrenje. „Stručna gradska komisija izlazi na teren i donosi rešenje o sečenju stabla – ako za to postoji opravdani razlog. Ukoliko stablo nije u redovnom programu sanitarne seče JKP ‘Zelenilo Beograd’, troškove seče stabla snosi podnosilac zahteva. Stablo se može iseći samo u slučaju pozitivnog rešenja Komisije!“, stoji u objašnjenju procedure.

Zaposleni JKP „Zelenilo Beograd“ kažu da imaju neophodne dozvole, a Ćika da je njegovo preduzeće Gradu uplatilo 25 miliona dinara kao nadoknadu za posečena stabla. Beograd će, po završetku ove akcije, da bude siromašniji za 155 stabala – 108 na novobeogradskoj, 47 na strani Starog grada.

Procenjuje se da će pogled na Beograd iz vazduha koštati 15 miliona evra. Trasa će biti duga jedan kilometar. Stanice će se se na jednoj strani reke nalaziti u blizini pristaništa, a na drugoj na mestu gde je sada skejt-park. 

Poznato je da će jedna stanica biti na Beogradskoj tvrđavi, druga na Ušću, da će ceo projekat koštati 18 miliona evra, da će ga finansirati Republika Srbija i Grad Beograd, da će karta koštati 3,6 evra...

Prema važećem Planu generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd iz marta 2016. godine „zabranjuje se postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima“.


PROČITAJTE I:

POSLE KALEMEGDANA STIŽE NOVA VEST - BETONIRANJE GARDOŠA I HILTI BUŠILICE!

ODBRANA KALEMEGDANA: POČELA DEŽURSTVA GRAĐANA!


Revoltirani stanovnici opštine Stari grad juče su, na čelu sa predsednikom Markom Bastaćem, istovarili posečena stabla ispred Skupštine Grada, nazivajući svoj poduhvat „Balvani za balvane“. „Osnovni cilj ove simbolične akcije je da se ukaže na neophodnost obustavljanja uništavanja Kalemegdana, kulturno-istorijskog dobra koje pripada svim građanima naše zemlje“, tvrde predstavnici ove prestoničke opštine.

„Zabrinjavajuća je činjenica da paralelno sa sečom teče procena uticaja projekta izgradnje gondole na životnu sredinu kod nadležnog ministarstva. Investitor JP ‘Skijališta Srbije’ još nije dobio ni pravosnažno rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, a već je procenio da može da poseče stabla na javnoj zelenoj površini. Šta je svrha procene uticaja ako ne da utvrdi uticaje i predloži mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje? Procena uticaja je preventivna mera čija je osnovna svrha zaštita životne sredine, a ne ispunjavanje birokratskih zahteva bez sadržaja“, naglasio je samostalni konsultant za zaštitu životne sredine, Mirko Popović.


PROČITAJTE I:

OLJA BEĆKOVIĆ: SEČA NA KALEMEGDANU


Podsetio je da je izvođač radova bio dužan da obezbedi niz odobrenja i dozvola na gradskom i opštinskom nivou kako bi mogao da pristupi seči. „Ako je sve ovo pribavljeno i obavljeno na vreme u čemu je problem i zašto novinari nisu mogli da vide ova dokumenta? Park Ušće je javna površina“, zapitao se Popović.  „U gradu koji nema postrojenja za prečišćavanje voda, gde zagađenje vazduha dostiže alarmantne razmere, gde ne postoji održiv i funkcionalna sistem upravljanja i razvrstavanja otpada gradske vlasti odlučuju da pod hitno i što pre moraju da izgrade gondolu, jer nema većeg prioriteta od toga“, zaključio je.

Inicijativa Ne davimo Beograd! je odlučila da rašumljenu parkovsku oblast u parku Ušće ponovo pošumi. Zainteresovane građane poziva da se 16. marta tačno u podne pridruže akciji sadnje kod skejt-parka. „Alat i sadnice su obezbeđeni, samo pozovite prijatelje, povedite decu, kućne ljubimce i želju da promenimo naš grad!“, saopštila je grupa građana.

Predstavnik Ne davimo Beograd!Dobrica Veselinović zaključio je da nam je svima u interesu da u gradu imamo više zelenila, a samim tim čistiji vazduh i bolju životnu sredinu.

Podsećamo da je još 1922. Građevinsko-tehničko preduzeće Šumadija je izradilo projekat za povezivanje desne obale Save sa mestom na kom se danas nalazi Muzej savremene umetnosti u Beogradu vazdušnim putem. Gradskim vlastima se vožnja pomoću žičare ni na nebu, ni na zemlji nije učinila kao primamljivo rešenje iz bezbednosnih razloga, te su odlučile da javni prevoz zasnivaju na autobusima i tramvajima. Gotovo sto godina kasnije, više ne postoji taj vid brige, pa je ideja o vazdušnom tramvaju u glavnom gradu Srbije počela da se sprovodi u delo, i to na relaciji između Kalemegdana i parka Ušće.

Evidentno je da od preključe, kada je za gondolu palo prvo drvo, simbol Kalemegdana i pogleda ka reci, razna udruženja, inicijative, građani biju Tviter bitku, da su malobrojni izašli na lice mesta, da se niko od navedenih nije ujedinio u širi front sa zahtevom o zakonitosti ovog zločina. Da ne govorimo o tome da inicijative poput ličnog "vezivanja lancima"za drveće zaštitnika ekologije i zakona ostaju samo mrtvo slovo na društvenim mrežama. 

Definitivno je jasno da su kreatori "gondolizacije" uspeli u nameri da zamešeteljstvima koja pravdaju parcijalno maskiraju zločin koji čine prema Kalemegdanu i prestonici.

Kaleidoskop media / Energetski portal

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
ANICA
15.03.2019.

Sramota !!!! Gde ste Beograđani da odbranimo grad od bezakonja i nakaradnih projekata koji na naše oči skrnave grad našim novcem !!!

reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box