„Niko ne zaslužuje da bude gladan“, poruka je napisana u izlogu ćevbdžinice Bucko u Valjevu kojom se obaveštavaju oni koji su gladni i nemaju novca da obrok plate, da ga mogu i bez novca dobiti baš na tom mestu.
Kada se pre par godina u Valjevu u jednoj od prodavnica pojavilo obaveštenje da se može kupiti bajat hleb u pola cene, redovi su bili ogromni. Kupovao se hleb tvrd kao kamen na veliko. U redovima za ovaj hleb bili su mahom penzioneri i stariji sugrađani, ali i oni koji su do skora verovali da pripadaju nekom srednjem sloju u Srbiji. Par meseci kasnije mnogi su osudili ovakav potez navodeći da ako se zaista htelo pomoći ljudima koji nemaju onda su se trgovci trebali odreći marže za taze i svež hleb, a ne da se prodaje ono što je trebalo baciti.
Valjevo / Foto: Vesna Raković
U Valjevu se ovih dana desilo nešto nesvakidašnje, nešto na šta nismo navikli i što će se teško ponoviti, a kamoli omasoviti. Vlasnik ćevabdžinicee Bucko, preko puta Muzeja, u izlog je stavio obaveštenje:
„Ako ste gladni , a nemate novca, ovde možete dobiti neki obrok. Platićete kada budete imali novca, a i da ne platite – Niko ne zaslužuje da bude gladan! Vratimo veru u ljudskost!“
Foto: VAmedia
Ljubazne prodavačice kažu da u potpunosti podržavaju postupak svog gazde kojim se kako kažu vraća nada u ljudskost i pokazuje da još ima dobrih ljudi. Na njima nije lak posao jer upravo one treba da procene kome je takav beplatan obrok neophodan i da uslugu pruže na način da oni koji imaju da plate ne primete i nijednim svojim gestom ne uvrede gladnog čoveka.
„Gladnih ljudi ima, ali oni su dosta ponosni i neće to odmah reći, oni su i u tome nekako skromni. Mi nekad čim čovek uđe na vrata možemo da procenimo da li mu je potreban besplatan obrok“, pričaju prodavačice.
Ćevabdžinica radi, dobro je posećena i teško će bilo ko uočiti ko je od kupaca dobio besplatan obrok. Ipak kažu ima i onih koji dobrotu vlasnika radnje žele da zloupotrebe. Na svu sreću njih nema mnogo.
Foto: VAmedia
Iako je standard Valjevaca iz godine u godinu sve lošiji i oni koji imaju neke prihode teško preživljavaju, broj lica koja se hrane na narodnom kazanu i dalje je 500. Pravila su takva da lice koje bi u svakom pogledu trebalo da dobije jedan besplatan obrok dnevno to ne može ostvariti ukoliko se na njemu recimo vodi neka livada u nekom valjevskom selu koju ne mogu ni prodati, a koja je u najvećem broju slučajeva stečena nasleđem.
Gest i odluka vlasnika ćevabdžinice Bucko utoliko je veća i značajnija , a o pohvali da i ne govorimo. Zahvalnost sigurno stiže od pogleda onog ko je dobio besplatan obrok jer ga nije mogao platiti. U tom pogledu biće zahvalnosti i sreće, nade i zaista vere u ljudskost. I nek im je prijatno.
Gorčina treba da ostane onima koji ne mogu popiti kafu bez bajadere.
Komentari