Muzika
muzika/3.01.2020.

Raskošan glas Tamare Jokić u Karnegi holu

muzika
  • Jana Mitrović
  • Promo / Tamara Jokić
Autor fotografije:
Piše: Lela Milivojević / Foto: Fanny Bergé / Jana Mitrovic / Ema Bednarz



Tamara Jokić je srpska vokalna umetnica raskošnog glasa i neobičnog puta kojim je uplovila u muziku. Prošle godine je završila studije na koledžu Berkli, koji je upisala po sticanju diplome master filologa (prethodno je završila studije španskog i portugalskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu). 

U martu će nastupiti u čuvenoj američkoj koncertnoj dvorani Karnegi hol gde će, uz izvođače sa raznih strana sveta, izvesti numere moderne klasične, ali i tradicionalne muzike.

Mlada Valjevka je dobitnica nagrade Instituta za Mediteransku muziku bostonskog koledža, koji je prepoznao njen talenat i želju da svojom muzikom sačuva nasleđe kultura koje se protežu duž obale Mediterana. Poslednje note kao Berkli student otpevala je u okviru događaja Casa Limon & Friends na bini Madridskog teatra Sarsuela.

Iako joj je muzika do odlaska na Berkli bila hobi, za njene interpretacije na španskom jeziku kažu da su snažne i senzibilne, a da svojim glasom uspeva da ujedini balkanski i mediteranski sentiment.

Razgovaram sa Tamarom Jokić, devojkom čija muzika odiše snagom, originalnošću i inspirisana je zvukovima Balkana i Mediterana. 

Najavljen je vaš nastup u Karnegi holu.  Kako je izgledao put do ove prestižne koncertne dvorane?  

Nastup u Karnegi holu predstavlja kolektivan napor više muzičara sa raznih strana sveta. Kao ideja srpske pijanistkinje Jasne Popović, čitav koncert se odigrava pod svetlima Njujorka i zapravo je svojevrsna oda ovom gradu koji okuplja muzičare, umetnike, kreativne energije iz raznih zemalja. Otuda i naziv Port of Entry: New York. Pored Amerike, biće i predstavljenje Kina, Rusija, Koreja, Švedska... Ja sam se u tom društvu našla kao predstavnica Srbije, zajedno sa našim basistom Petrom Krstajićem. 

Odakle interesovanje za muziku? Šta je bila prekretnica da posle završenih master studija španskog i portugalskog jezika u Beogradu donesete odluku da pokušate da se upišete na Berkli?  

Sa muzikom živim od malena, volim muziku otkako znam za sebe, a rekla bih da je prekretnica bila kada sam shvatila da bez nje zapravo ne bih bila ispunjena, pa je ona tako i postala moja profesija. Ubrzo sam se prijavila i za Berkli koledž u Bostonu, dobila stipendiju i preselila se u SAD. 

Tamara Jokić u teatru Sarsuela u Madridu (foto: Fanny Bergé)

Uz Vaše ime se vezuje festival Be here and there? Možete li nam nešto više reći o tome?  

Festival BHAT je jedna lepa inicijativa koja je potekla od studenata Berklija (sada smo već bivši studenti, u međuvremenu je dobar deo nas diplomirao). Podrazumeva okupljanje ljudi i muzičara iz Srbije, a sa Berklija, zajedno sa onima koji su studirali u Gracu, Amsterdamu, Beču... i zajedno sa onima koji možda nisu studirali u inostranstvu, ali svakako doprinose i bogate beogradsku i srpsku muzičku i umetničku scenu. Iz tog razloga je ovaj festival naslovljen Be Here and There / što znači "I Tamo i Ovde". Naša misija je bila da se sve te kreativne i ljudske energije spoje u jednu sferu, bilo da smo tamo ili da smo ovde. 

Pored muzike, interesuje vas i gluma? Kakva su vam iskustva iz učešća u mjuziklu Čikago? 

To je bilo jedno lepo iskustvo ostvareno u saradnji sa Teatrom Le Studio u Beogradu. Njihova borba za nezavisno pozorište je ohrabrujuća i njihov program i prostor u kome se nalaze, takođe su inspiracija. Svakom preporučujem da bar jednom ode i pogleda neku od predstava, koncerata, džem sešna. 

Šta će publika moći da čuje na vašem koncertu u januaru u Drom sali u Njujorku, a šta u martu u Karnegi Holu?  

Repertoar u sali Drom 29. januara će biti kombinacija autorskih numera i mediteranske i balkanske muzike. Nastupiću sa divnim bendom, muzičarima iz Japana, Grčke, Kipra, Holandije...

U martu u Karnegi Holu čućemo modernu klasičnu muziku i tradicionalnu muziku sa svih strana sveta. Na repertoaru se našla i jedna autorska pesma Pere Krstajića i mene, koju smo napisali na španskom jeziku. 


Šta mislite o ovdašnjoj sceni i prilikama za mlade da se probiju? Kako privući ljude kvalitetnoj muzici i približiti je široj publici? 

Scena u Srbiji postoji, i ima veliki broj muzičara koji se bave različitim vrstama muzike na više različitih načina. Mi ne oskudevamo u talentu i posvećenosti. Pogledajte kantautore poput Marka Luisa, Petra Z, ili džez muzičare kao što su Schime trio, talentovani i mladi Ming kvartet, ili recimo sjajne vokale kao što je Nataša Guberinić, bendovi poput Stray Dogg-a i naravno doajene naše scene poput Vasila Hadžimanova. Neosporno je da postoji bogata scena na muzičkom i ljudskom nivou.

Ono što po mom mišljenju manjka jeste inicijativa da se ova muzika pročuje i da se približi ljudima, ili da je oni sami približe sebi. Da se napravi kultura slušanja muzike u određenom pravcu koji nije obeležen milionskim pregledima na YouTube-u i koji ne podrazumeva samo brend, već i neku priču. Sve ovo pričam bez osuđivanja i zazora prema istim tim milionskim hitovima, već se samo osvrćem na očigledan disbalans. 

Imate li savet za mlade ljude koji pokušavaju da se upuste u muzičke vode? Koje su prepreke na tom putu? 

Prepreke su mnoge, kao i u svakom poslu, s tim što muzika i bilo koja umetnost takođe podrazumeva i javni deo svega toga, pa je ego nekako uvek krhak i na tapeti. Tako da treba balansirati između više stvari u isto vreme. Bitno je ostati svoj u svemu tome, i ne slušati druge baš uvek. 

Tamara Jokić u teatru Sarsuela u Madridu (Foto: Fanny Bergé)

Izjavili ste da postoji tendencija da se žene ne shvataju dovoljno ozbiljno u muzici. Šta je dovelo do ovakvog mišljenja?

Postoje razne perspektive. U nekim situacijama, i u određenim društvima, da, postoji ova tendencija. Čak nije toliko ni do neozbiljnog shvatanja, koliko do toga da su klasične i tradicionalne uloge u bendovima obično muške ili maskulinizovane, pa postoji i ta dihotomija. Energija na džem sešnima, u klubovima, među menadžerima i producentima je dominantno i tradicionalno muška, ali mi je drago da vidim da se polako na sve te stvari skreće pažnja i postoji tendencija da se to i promeni.

Zažmurite i zamislite Vaš idealan koncert. Koga vidite sa sobom na bini na tom nastupu i gde vidite taj koncert?

Lepo pitanje. Teško je odgovoriti, jer mi se ideja idealnog koncerta stalno menja. Rekla bih da je to danas ova scena: Dom sindikata u Beogradu, za klavirom Amir Darabi, na basu Pera Krstajić, i u publici mnogo ozarenih lica, i poznatih i nepoznatih. Juče je bila ova: Coliseu Lisboa, duo koncert sa Marizom i njenim bendom. A sutra će možda ipak biti duo koncert sa Biserom Veletanlić u Areni u Puli, ili koncert u pratnji Bokantea u Parizu. Dosta je scenarija, moja mašta nepresušna, a muzike i ljudi za inspiraciju koliko hoćete!


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE.


PROČITAJTE I:

INTERVJU: MARIZA - FADO INSPIRIŠE SAM ŽIVOT

INTERVJU: KONČA BUIKA - NE MORAMO DA ŽIVIMO U STRAHU


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.