Ljudi
reklama
reklama
ljudi/27.07.2017.

Prostitutska delatnost - od krađa do PR

ljudi
  • Arhiva
  • Arhiva
  • Arhiva
  • Arhiva
Autor fotografije:
Piše: Nataša Šutuljić

Prostitutska delatnost u Srbiji bila je legalizovana osamdesetih godina devetnaestog veka i svaka radnja bila je pod strogom kontrolom države. Takva mesta za okupljanje morala su biti prijavljena lokalnim vlastima, jer je ta delatnost imala poseban tretman.

- Pre više od petanest godina, igrom slučaja, u valjevskom Istorijskom arhivu pronašao sam dokument u kojem stoji da svaki pojedinac najpre mora da zatraži dozvolu od gradskih vlasti ukoliko svoj lokal želi da izda u zakup čoveku koji već registrovao delatnost za prostitutsku radnju ili takozvanom “prostitutdžiji”. Nije poznato koliko je istovremeno i u kom trenutku bilo radnji za prostitutsku delatnost, ali, prema dokumentaciji, od kraja devetnaestog veka do početka Drugog svetskog rata u Valjevu je bilo više od deset takvih radnji, kako legalnih, tako i pod okriljem kafane ili mehane - priča dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja Valjevo.


Prva takva radnja u gradu zvala se „Crveni fenjeri“.

- U dokumentaciji piše da je 1891. godine vlasnik lokala ili preduzimač tražio od opštine dozvolu da izvesnom Milošu Neškoviću objekat  izdaje u zakup za obavljanje prostitutske delatnosti. Tada ulice u Valjevu nisu imale naziv, ali po opisu u aktima pretpostavljam da su se „Crveni fenjeri“ nalazili na uglu današnje Hajduk Veljkove ulice i magistralnog puta ka Beogradu - kaže Krivošejev.

Pojedini vlasnici takvih radnji pravili su odličan marketing.

 - „Prostitutdžija“ čija se radnja nalazila kod današnje Gradske pijace u Vitkovićevoj ulici, pred Drugi svetski rat, u lokalnim novinama objavio je zanimljiv oglas. U njemu doslovce piše da „prestaje da vodi radnju koju je do sada vodio (a ne spominje koju jer je sramota bila i voditi takav posao), te da će od danas voditi običnu kafanu i tim povodom dana tog i tog, u toliko i toliko sati zove sve Valjevce u kafanu na besplatan doručak!“ To je bio pravi PR potez kojim je ciljnim grupama poslao poruku da menja delatnost - ocenjuje Krivošejev.

Istorija se retko bavila svakodnevnih događaja iz života pojedinaca, ali pronađen je i akt koji svedoči o suđenju zbog krađe u radnji za obavljanje prostitutske delatnosti.

 - Neki gost ušao je u sobu jedna devojke i zaspao pod krevetom. Nešto kasnije dama je došla u sobu sa mušterijom i, kada su oboje zaspali, gost se probudio i iskoristio priliku da pokrade njenog klijenta. Kradljivac je bio uhvaćen i u sudskim aktima zabeležene su njegova i izjave svih aktera i mogućih svedoka. Na suđenju je trebalo da bude dokazano da li je ukrao stvari ili ne, ali prilikom ispitivanja otkriveno je da se radnja nalazila na tadašnjoj periferiji grada, da je imala veliki i mali salon, kao i da su se sobe nalazile na dnu dvorišta, a ne u samom objektu - opisuje Krivošejev i dodaje da je u dokumentaciji navedeno i ko je u radnji bio zaposlen, ko posetilac, pa čak i ko je bio pismen, a ko ne.

Kradljivac je bio stalna mušterija i u aktima je pisalo i da je dobio polnu bolest.

- Suđenje je moralo da bude prekinuto, jer je okrivljeni morao da se leči u bolnici. On je, zapravo, imao bolest koju je mogao da dobije samo u radnji za obavljanje prostitutske delatnosti. Poslednji dokument koji sam pronašao u fascikli jeste dopis ekonoma valjevske bolnice sudu u kojem doslovce piše: „Okrivljeni je danas otpušten iz bolnice kao popravljen“ - ističe Krivošejev.

Pokradene stvari pronađene su na nekoj livadi, jer ih je kradljivac, verovatno, bacio kada je uočio da one nemaju nikakvu vrednost. Nije bilo dovoljno dokaza, kod okrivljenog nije pronađen plen i on je oslobođen.

Pročitajte još: Branko Rosić: Buntom kroz život

Dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja Valjevo

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box