Identitet u amanet
identitet u amanet/21.09.2018.

Ikonostas na prelazu iz 19. u 20. vek

identitet-u-amanet
  • sr.wikipedia.org / Ikonostas u crkvi Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila u Novom Miloševu iz 1842. godine
Autor fotografije:

Kaleidoskop media

U valjevskom Narodnom muzeju danas je realizovana radionica „Ikonostas 19. i s početka 20. veka – Savremena tumačenja i problemi zaštite“. Cilj ove jedinstvene edukacije je transfer znanja između nauke i oblasti zaštite, kao i otvaranje perspektiva za zajedničku saradnju na preventivnoj fizičkoj zaštiti ikonostasa, koji su postali ugroženo kulturno nasleđe, a nisu detaljno istraženi i dokumentovani.

Ikonostas u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu (1881. godina)

Moderatori radionice su profesor dr Nenad Makuljević, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Ana Kostić Đekić, docent na beogradskom Filozofskom fakultetu i naučni saradnik na Odeljenju za istoriju umestnosti, Irena Ćirović, MA, asistent na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i istraživač saradnik u Istorijskom institutu Beograd, kao u Zorica J. Marković, istoričar umetnosti-konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo.

„Suština je da se sagleda situacija oko kompleksne zaštite ikonostasa koja uključuje više faktora i saradnju više ustanova i institucija. Trebalo bi svi da imamo istu želju i cilj da se to veliko kulturno blago sačuva. Jako je važno da se ono foto-dokumentuje, veoma precizno opiše, jer se samo na osnovu preciznih opisa i dokumentacija može preduprediti situacija nestanka, krađe ili otuđenja ikonostasa“, izjavila je moderator radionice Zorica J. Marković, istoričar umetnosti-konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo.

Zorica J. Marković, istoričar umetnosti-konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo (foto: Valjevska posla)

Prema njenim rečima Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo utvrdio je 55 crkava za nepokretno kulturno dobro ili stavio pod neki vid zaštite. „Ako se u proseku na jednom ikonostasu nalazi od 30 do 50 ikona, govorimo o bogatstvu od oko 2.200 ikona, o kojima, zato što smo ih zaštitili, treba da se staramo i da brinemo da ne budu uništene. Sad druge strane ima i dosta crkvenih objekata čije ikonostase nismo još uvek uveli u postupak zaštite i koji tek treba da budu evidentirani. To je jedan vrlo opsežan i kompleksan posao o kojem smo takođe diskutovali u okviru ove radionica“, ističe Zorica J. Marković.


PROČITAJTE JOŠ:

ISPOVEST JURODIVOG POKAJNIKA

KO JE, WTF, UZEIR HADŽIBEJLI?

KLASIČNI UMETNICI O SAVREMENOJ UMETNOSTI


U okviru radionice otvorena su pitanja vezana za stanje dosadašnjih istraživanja u okviru institucija zaštite kulturnog nasleđa, sa akcentovanjem na formiranju centralne baze podataka, kao svojevrsne lične karte ikonostasa, sa kompletnom foto-dokumentacijom i potpunim i detaljnim opisima. Jako bitna stvar u celoj toj priči je i povezivanje i „umrežavanje“ svih stručnjaka koji su uključeni u istraživanja i zaštitu ikonostasa iz perioda 19. i prvih decenija 20. veka na nivou Srbije.

Organizatori radionice posvećene ikonostasu i njegovoj zaštiti su Udruženje „Akteri“ iz Valjeva u saradnji sa Odeljenjem za istoriju umetnosti, Centrom za vizuelnu kulturu Balkana pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, uz podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo i Narodnog muzeja Valjevo. Realizaciju radionice finansijski je podržao Grad Valjevo.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.