Identitet u amanet
identitet u amanet/21.09.2018.

Ikonostas na prelazu iz 19. u 20. vek

identitet-u-amanet
  • sr.wikipedia.org / Ikonostas u crkvi Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila u Novom Miloševu iz 1842. godine
Autor fotografije:

Kaleidoskop media

U valjevskom Narodnom muzeju danas je realizovana radionica „Ikonostas 19. i s početka 20. veka – Savremena tumačenja i problemi zaštite“. Cilj ove jedinstvene edukacije je transfer znanja između nauke i oblasti zaštite, kao i otvaranje perspektiva za zajedničku saradnju na preventivnoj fizičkoj zaštiti ikonostasa, koji su postali ugroženo kulturno nasleđe, a nisu detaljno istraženi i dokumentovani.

Ikonostas u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu (1881. godina)

Moderatori radionice su profesor dr Nenad Makuljević, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Ana Kostić Đekić, docent na beogradskom Filozofskom fakultetu i naučni saradnik na Odeljenju za istoriju umestnosti, Irena Ćirović, MA, asistent na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i istraživač saradnik u Istorijskom institutu Beograd, kao u Zorica J. Marković, istoričar umetnosti-konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo.

„Suština je da se sagleda situacija oko kompleksne zaštite ikonostasa koja uključuje više faktora i saradnju više ustanova i institucija. Trebalo bi svi da imamo istu želju i cilj da se to veliko kulturno blago sačuva. Jako je važno da se ono foto-dokumentuje, veoma precizno opiše, jer se samo na osnovu preciznih opisa i dokumentacija može preduprediti situacija nestanka, krađe ili otuđenja ikonostasa“, izjavila je moderator radionice Zorica J. Marković, istoričar umetnosti-konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo.

Zorica J. Marković, istoričar umetnosti-konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo (foto: Valjevska posla)

Prema njenim rečima Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo utvrdio je 55 crkava za nepokretno kulturno dobro ili stavio pod neki vid zaštite. „Ako se u proseku na jednom ikonostasu nalazi od 30 do 50 ikona, govorimo o bogatstvu od oko 2.200 ikona, o kojima, zato što smo ih zaštitili, treba da se staramo i da brinemo da ne budu uništene. Sad druge strane ima i dosta crkvenih objekata čije ikonostase nismo još uvek uveli u postupak zaštite i koji tek treba da budu evidentirani. To je jedan vrlo opsežan i kompleksan posao o kojem smo takođe diskutovali u okviru ove radionica“, ističe Zorica J. Marković.


PROČITAJTE JOŠ:

ISPOVEST JURODIVOG POKAJNIKA

KO JE, WTF, UZEIR HADŽIBEJLI?

KLASIČNI UMETNICI O SAVREMENOJ UMETNOSTI


U okviru radionice otvorena su pitanja vezana za stanje dosadašnjih istraživanja u okviru institucija zaštite kulturnog nasleđa, sa akcentovanjem na formiranju centralne baze podataka, kao svojevrsne lične karte ikonostasa, sa kompletnom foto-dokumentacijom i potpunim i detaljnim opisima. Jako bitna stvar u celoj toj priči je i povezivanje i „umrežavanje“ svih stručnjaka koji su uključeni u istraživanja i zaštitu ikonostasa iz perioda 19. i prvih decenija 20. veka na nivou Srbije.

Organizatori radionice posvećene ikonostasu i njegovoj zaštiti su Udruženje „Akteri“ iz Valjeva u saradnji sa Odeljenjem za istoriju umetnosti, Centrom za vizuelnu kulturu Balkana pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, uz podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo i Narodnog muzeja Valjevo. Realizaciju radionice finansijski je podržao Grad Valjevo.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box