Identitet u amanet
identitet u amanet/26.12.2023.

Dragocena zbirka „Rukopisa“ Muzeja SPC

identitet-u-amanet
  • Muzej SPC
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Muzej SPC, Narodna biblioteka Srbije

 

U sredu, 27. decembra u 14 časova u Amfiteatru Narodne biblioteke Srbije u Beogradu biće održano svečano će biti predstavljena dragocena zbirka od pet knjiga pod naslovom „Rukopisi Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve: Zbirka Radoslava M. Grujića“ u izdavaštvu Narodne Biblioteke Srbije i Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve i otvaranje prateće izložbe.

Tim povodom, prisutnima će se obratiti recenzent izdanja prof. dr Tomislav Jovanović, koautor Ljupka Vasiljev, načelnik Arheografskog odeljenja NBS dr Vladan Trijić i upravnik Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve jerej dr Vladimir Radovanović.

Projekat publikovanja albuma vodenih znakova, paleografskog albuma i opisa rukopisa Grujićeve zbirke osmišljen je još početkom šezdesetih godina prošlog veka, zaslugom protojereja-stavrofora profesora Vladimira Aleksijeviča Mošina, osnivača Arheografskog odeljenja Narodne Biblioteke Srbije. Sa prvim arheografskim opisima rukopisne zbirke iz Ostavine Radoslava M. Grujića otpočeto je u periodu 1962–1964. godine. Profesor Mošin je okupio mlade saradnike i zajedno sa njima istraživao rukopise ove zbirke tokom više decenija. Za većinu rukopisa izradio je opise materijalnog stanja, pisma, jezika, sadržine i zapisa, kao i istorijat.

U nastojanju da se ovaj posao okonča posle smrti prof. Mošina, potpuno opiše zbirka i ovekoveči rad prethodnika koji je trajao više od sedamdeset godina, ostvarena je saradnja Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve i Narodne biblioteke Srbije iz koje je proizašlo izdanje „Rukopisi Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve: Zbirka Radoslava M. Grujića“.

Zajedničkim snagama, ove dve institucije su u toku poslednje decenije radile na tome da se sistematizuju sve beleške sa opisima rukopisa prof. Mošina i njegovih saradnika, ali i da se dovrši ono što nije bilo urađeno. Ljupka Vasiljev, koja je od početka sarađivala sa prof. Mošinom na obradi fonda rukopisa zbirke Radoslava Grujića, obradila je iluminaciju, povez i vodene znake, kasnije dodavši i kompletne opise više desetina neopisanih rukopisa, radi uvida u potpunost zbirke, te priredivši dve sveske Paleografskog albuma.

Dimitrije Bogdanović je proverio i dopunio do tada urađene opise, ostavivši i napomene o tome šta je potrebno da se još preduzme, a obradio je i 25 ranije neobrađenih, mlađih knjiga. Najzad, Mirjana Grozdanović-Pajić proverila je, dopunila i datovala vodene znake, pripremivši i Filigranološki album. Krajnji rezultat ovog ostvarenog projekta danas jeste preko 350 obrađenih rukopisa i pet publikovanih knjiga: Filigranološki album vodenih znakova, dva toma Opisa rukopisa i dva Paleografska albuma.

Uz predstavljanje petoknjižnog izdanja priređena je i prateća izložba.

Radoslav M. Grujić (1878–1955)

Protojerej-stavrofor prof. dr Radoslav M. Grujić jedna je od najistaknutijih ličnosti srpske nauke i kulture između dva svetska rata. Započeo je svoje obrazovanje u rodnom Zemunu, da bi posle sticanja svešteničkog čina (1899) jedno vreme radio kao veroučitelj u Bjelovaru, a potom završio Pravni fakultet (1908) i Filosofsko-historički fakultet u Zagrebu (1911). Bio je profesor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu od 1919. godine, zatim vanredni i redovni profesor i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju i Teološkog fakulteta u Beogradu.

Na poziciji predsednika Skopskog naučnog društva bio je do 1937. godine. Zaslužan je za osnivanje Istorijsko-arheološkog muzeja u Skoplju. Zajedno sa prof. Lazarom Mirkovićem radio je na osnivanju Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve. Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i jedan od osnivača Arheološkog i istorijskog instituta SANU. Tokom svog života Radoslav Grujić uspeo je da spase i prikupi preko 350 rukopisnih knjiga. Ova zbirka rukopisnih knjiga predstavlja jedan je od najznačajnijih i najobimnijih fondova rukopisnih knjiga u srpskom narodu.

Radoslav M. Grujić na terenu

Vladimir Aleksejevič Mošin (1894–1987)

Protojerej-stavrofor prof. Vladimir Aleksejevič Mošin čitav svoj život posvetio je pronalaženju, proučavanju i naučnoj obradi rukopisnih knjiga. Jedan je od prometeja srpske arheografije, paleografije i metodologije obrade rukopisnih i starih štampanih knjiga. Akademsko obrazovanje stekao je na univerzitetima u Sankt Peterburgu, Tbilisiju i Kijevu, Beogradu i Zagrebu. Posle izbijanja građanskog rata u Rusiji stiže u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1921. godine. Radio je kao gimnazijski (u Koprivnici, Pančevu i Beogradu) i univerzitetski profesor (u Skoplju i Beogradu), a stiče i sveštenički čin (1942). Posle Drugog svetskog rata radio je kao direktor Arhiva i Istorijskog instituta JAZU u Zagrebu. Osnivač je Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije. Vladimir Aleksejevič Mošin je slavistiku obogatio brojnim značajnim publikacijama.

Vladimir Aleksejevič Mošin


PROČITAJTE I:

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I KULTURNO NASLEĐE

DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.