Piše: Gordana Tadić / Foto: Miljan Vitomirović, Gordana Tadić, TO Sremski Karlovci
Nekada duhovni i kulturni centar života srpskog naroda na teritoriji Austrougarske, danas bajkoviti gradić duge tradicije i bogate kulturne baštine. Grad duhovnosti, prosvetiteljstva, baroka, dvorova, vinograda, zakrivljenih šorova. Mesto gde vekovima ljudi različitih veroispovesti slave Gospoda, u hramovima izuzetne duhovno-istorijske vrednosti.
Ekipa magazina Kaleidoskop media se u okviru projketa “Identitet u amanet - Mladi u fokusu” sa velikim interesovanjem zaputila u Sremske Karlovce. Četiri učenice Karlovačke gimnazije bili su naši vodiči. One su mapirale neke od najvažnijih tačka na karti raznolikog kulturnog nasleđa svoga grada.
Bajkoviti Sremski Karlovci imaju manje od 10.000 stanovnika, a najveći broj učenika ovdašnje Gimnazije dolazi iz drugih mesta. Iva Mioković je iz Futoga, Nina Lukić, Uma Zuban i Jovana Grabež iz Novog Sada. Spojila ih je Gimnazija, a sećanja na prvi kontakt sa Karlovcima su emotivna.
Iva, Uma, Jovana i Nina, učenice Karlovačke gimnazije
Vrata riznice Sremskih Karlovaca sa ponosom nam otvaraju četiri gimnazijalke i pozivaju nas da vidimo i doživimo ono najlepše, što Karlovce razlikuje od drugih gradova Vojvodine i Srbije, a svakog njegovog gosta ostavlja bez daha.
- Čitavi Karlovci nose neki nostalgičan duh. Kada dođemo ovde uopšte se ne osećamo kao da smo u 21. veku. Čitavo mesto ima tu neku toplinu i taj istorijski osećaj, posebno je, izuzetno, unikatno. Mislim da svi koji smo upisali Karlovačku gimnaziju nosimo te divne uspomene iz detinjstva kada smo kao mali dolazili često ovde, započinje priču Nikolina Nina Lukić.
Njena drugarica Uma Zuban priseća se svog prvog susreta sa Karlovcima:
- Meni je prvo sećanje na Karlovce iz trećeg razreda osnovne škole kada smo zapravo došli na ekskurziju ovde i znam da sam se odmah zaljubila, zato što mi je bilo tako malo mesto koje mi se tada činilo ogromno i jako udaljeno od Novog Sada. Jako mi se svidela priroda i sve mi je bilo oličenje žute boje. Sve mi je bilo tako žuto i lepo, odmah mi se svidelo i htela sam već tada da upišem Karlovačku gimnaziju.
Iva Mioković kaže da je ovde prvi put bila kao mala, ali se tog momenta ne seća.
- Prisećam se svog prvog dana provedenog u ovoj školi - danu otvorenih vrata, na koja sam došla pre nego što sam upisala Gimnaziju. Sećam se koliko mi je sve bilo veliko i koliko mi je sve bilo novo, ali neći nikada zaboraviti osećaj pripadnosti, emotivna je Iva Mioković.
I upravo taj osećaj pripadnosti koji je vekovima unazad vezivao, kako same Karlovčane tako i sve one koji bi se slučajno ili namerno obreli u ovom gradu, razvijao je, čuvao i sačuvao svoje raznovrsno kulturno nasleđe, do današnjeg dana.
Uma, Nina, Iva i Jovana, učenice Karlovačke gimnazije
Karlovačka gimnazija, prva je srpska gimnazija. Osnovao ju je davne 1791. godine mitropolit Stefan Stratimirović.
- U 16. i 17. veku jedino su Srbi koji su bili izuzetno imućni imali tu privilegiju da svoju decu pošalju na školovanje. Školovali su ih u manastirima pretežno i nastava se najviše odvijala na srpskom i grčkom jeziku. Godine 1791. mitropolit Stevan Stratimirović, koji je bio izuzetno ponosan Karlovčanin, odlučuje da osnuje prvu gimnaziju i u jednom neformalnom razgovoru odlazi u dom Dimitrija Anastasijevića, imućnog i znamenitog karlovačkog trgovca i tada se njih dvojica dogovaraju o osnivanju gimnazije, čiji je Dimitrije bio finansijer, počinje priču o Karlovačkoj gimnaziji Nina.
Samo godinu dana nakon osnivanja, 1792. Karlovačka gimnazija počinje sa radom i postaje središte srpske prosvete, kulture i duhovnosti.
Gimnazija, Sremski Karlovci
Osnivanje Karlovačke gimnazije je bio trijumf srpskog naroda u oblasti obrazovanja iz razloga što je Srbija u tom momentu bila pod vlašću Austrougarske i Karlovačka gimnazija je bila početak neke nezavisnosti koju je Srbija dobila na Berlinskom kongresu 1878, podseća nas Iva.
Prvih sedam direktora karlovačke gimnazije bili su Slovaci. Osmi, Jovan Gerčić, bio je Srbin.
- godina bila je prva školska godina kada je i devojkama zvanično bilo dozvoljeno da upišu Karlovačku gimnaziju.
Sama zgrada gimnazije impresivno je zdanje, a njena Spomen-biblioteka, verni je čuvar jedinstvenih dela od kojih su mnoga stara i nekoliko vekova.
- Spomen biblioteka Karlovačke gimnazije osnovana je kada i sama Gimnazija i ona je najstarija i knjigama najbogatija školska biblioteka u Srbiji. U njoj se nalazi 18.198 knjiga i u pitanju su neke od najznačajnijih naslova ne samo na srpskom jeziku, već i na mnogim svetskim jezicima, navodi Nina.
Uma dodaje da se u Spomen-biblioteci nalaze prva izdanja rukom pisanih dela Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, pesme Branka Radičevića, kao i fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja koje je za potrebe škole lično poklonio kralj Aleksandar Obrenović.
Spomen-biblioteka se nalazi u jednoj od reprezentativnih prostorija Karlovačke gimnazije i proglašena je spomenikom kulture.
Karlovačku gimnaziju završili su mnogi znameniti ljudi ili su pak bili njeni profesori: Jakov Gerčić, Jovan Sterija Popović, Milan Jovanović Batut, Branko Radičević…
Duh Branka Radičevića oseća se u svakom kutku Sremskih Karlovaca, kojima je najveći srpski liričar posvetio najlepše stihove. Glavn trg koji danas nosi njegovo ime središnji je prostor starog jezgra grada. Ta kulturno-istorijska celina proglašena je za dobro od izuzetnog značaja.
Spomenik Branku Radičeviću u dvorištu Karlovačke gimnazije
- Branko Radičević je, možemo slobodno reći naš najpoznatiji učenik. Proveo je sedam godina u Gimnaziji tokom 19. veka. Gimnaziju su takođe završili njegov otac i njegov brat. Branko je sve svoje tople uspomene koje je osećao prema ovoj školi opevao u poemi Đački rastanak, kaže Nina.
- Branko je zapravo rođen kao Aleksije u Slavonskom Brodu. Nakon što završava Karlovačku gimnaziju on upisuje pravo u Beču , ali kada se razboljeva od tuberkuloze upisuje medicinu kako bi pronašao lek, nadovezuje se Uma.
Jovana nastavlja:
- Iako se razboleo Branko nastavlja da piše do kraja svog života i u njegovoj drugoj zbirci pesama preovladjuje elegija, a jedna od najpoznatijih i najlepših srpskih pesama jeste njegova pesma Kad mlidijah umreti.
- Branko u Beču umire 1853. godine na rukama Ane, žene Vuka Stefanovića Karadžića, od tuberkuloze - te opake bolesti od koje mu je umrla većina članova porodice, zaključuje Nina.
Trideset godina kasnije, njegovi ostaci iz Beča preneti su u Sremske Karlovce. Po sopstvenoj želji sahranjen je na Stražilovu, udaljenom četiri kilometra od Sremskih Karlovaca.
Jedna od najvelelepnijih građevina u čitavoj Srbiji, Patrijaršijski dvor nalazi se u Sremskim Karlovcima i jedan od najlepših primera vladičanskih dvorova u Srpstvu.
Patrijarški Dvor
Izgradnja dvora završena je 1895. a do 1920. godine bio je sedište Patrijarha srpskog.
Patrijarški Dvor u svojoj Riznici i Muzeju Srpske pravoslavne crkve čuva neprocenjive dragocenosti, zlatne i srebrne putire, ikone, vredne stare rukopise, knjige kao i 13 portreta episkopa i mitropolita koji su vladali Karlovačkom patrijaršijom.
Ove godine u Dvoru je obeležen veliki crkveno-istorijski jubilej – sto godina od proglašenja Srpske patrijaršije.
U blizini Patrijarskog dvora nalaze se Saborna crkva Svetog Nikole i prva srpska Bogoslovija.
Bogosloviju Svetog Arsenija, baš kao i karlovačku gimnaziju osnovao je davne 1794. mitropolit karlovački Stefan Stratimirović.
Sve ove škole, dvorovi i hramovi sa svojim sačuvanim, predstavljaju najznačajnija duhovna, kulturna,i istorijska mesta od izuzetnog značaja za Srbiju.
Bogoslovija "Sveti Arsenije Sremac"
Karlovačke gimnazijalke otkrivaju nam i jedno od svojih omiljenih mesta u Karlovcima - Muzej pčelarstva porodice Živanović, koji postoji nešto više od pola veka. Pčelarska tradicija ove karlovačke porodice duga je gotovo 160 godina. Njen začetnik je Jovan Živanović koji se danas smatra ocem našeg modernog pčelarstva.
- Moje omiljeno mesto je Muzej pčelarstva. Nisam mislila da bi nešto takvo moglo da me interesuje, ali kada smo sa razrednom posetili Muzej bilo mi je zapravo jako interesantno i naučila sam mnogo novih stvari, kaže Iva.
A kako je sve počelo podseća nas Uma:
- Profesor Jovan Živanović je bio prvi srpski doktor filologije, profesor srpskog jezika u Karlovačkoj gimnaziji i u Bogosloviji. On je osnovao katedru za pčelarstvo gde je obrazovao ostale mlade pčelare. Propagirao je moderno pčelarstvo što znači pčelarstvo bez ubijanja pčela.
Na Umu se nadovezuje Jovana:
- U Muzeju postoje makete pčelinjaka, odnosno košnica. Imamo stare bečke mape o biologiji pčele i jedna cela soba je posvećena samo anatomiji pčele. Tu su i knjige i slike ljudi koji suznačajni za pčelarstvo i koji su sarađivali sa doktorom Živanovićem.
U Sremskim Karlovcima, gotovo na svakom koraku, utkani su tragovi kulture naroda koji su se doseljavali. Stari nemački kolač kuglof nasleđe je koje su Karlovčanima ostavile Podunavske Švabe.
- Jedan od simbola Sremskih Karlovaca jeste poslatica kuglof, kojem su Karlovci posvetili i jedan čitav Festival. Manifestacija se održava jednom godišnje, kada vredne žene naprave razne vrste kuglofa sa raznim ukusima, a posetioci i turisti mogu da ih probaju, ali i kupe, zaključuje priču o kulturnom nasleđu Sremskih Karlovaca Nina.
PROČITAJTE I:
VALJEVO: KORACIMA SLAVNIH PREDAKA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari