Aktuelno
aktuelno/23.12.2023.

VI je algoritam bez autentičnog sadržaja

aktuelno
  • Gerd Altmann/Pixabay
  • Olivera Dragišić, privatna arhiva
  • Vesna Lalić
Autor fotografije:

Razgovarala: Ljubica Kubura / Foto: Vesna Lalić

 

Svakog dana svedočimo sve složenijim i savršenijim performansama veštačke inteligencije (VI). U međunarodnoj javnosti uveliko se raspravlja o etičkim principima, koji se moraju uzeti u obzir „u procesu zauzdavanja primata mašine nad čovekom“, a jedna od oblasti u kojoj je jednostrane perspektive najlakše plasirati, svakako predstavlja istorijska nauka.

U serijalu "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije" na ovu temu razgovaramo sa Oliverom Dragišić, naučnim saradnikom na Institutu za noviju istoriju Srbije, koja je nedavno objavila knjigu „Komunističko osvajanje vlasti na Balkanu 1944-1947“.

Olivera Dragišić

Pratite li kako veštačka inteligencija utiče na okvire Vaše profesije?

Pratim, pratim! Ta mitska saga o veštačkoj inteligenciji počela je sa Kainovim ubistvom Avelja. Evo kako se razvijala priča o veštačkoj inteligenciji: Bog je ljudima zabranio da sopstveno nalikovanje Njemu tumače kao mogućnost poistovećivanja sa Njim. Kain je tu zabranu prekršio ubistvom prostodušnog brata, preuzevši na sebe Božije pravo da odlučuje o životu na Zemlji. Kada je jednom od Boga preuzeo inicijativu, čovek je počeo da se oseća kao da je on sam Bog. Od tog trenutka razlikujemo dve porodične linije čovečanstva. Jedna je Adamova loza koja se opredelila za poštovanje zapovesti i za priznavanje Božije dominacije nad čovekovim životom. Druga je Kainova, izgnanička, koju karakteriše istorijska orijentacija udaljavanja čoveka od Boga. Adamovo koleno se, naspram Kainovog potomstva, pokazalo kao plemenito divlje pleme. Ovo drugo, Kainovo koleno, prognano je „istočno od Raja“ gde je, kao izraz sopstvene autonomije od Boga, izgradilo prve nemilosrdne civilizacije. Kainova loza izmislila je razne civilizacijske tehnike i tehnologije kako bi, usled izostanka Božije podrške, mogla da opstane u surovom svetu u koji je bila prognana. Kain i Avelj nisu bili samo rodonačelnici dva plemena, već su bili i začetnici plemenskih zanata, na šta ukazuju njihova imena. Od Adama su potekle „lutalice“ i „nepostojani“, odnosno stočari, a od Kaina oni koji se bave „svirkom“, a uz to su i „kovači (svoje sreće)“. Za razliku od Adamove nenasilne vlasti nad rajskim svetom, Kainovo koleno je razvilo tehnološko nasilje nad istorijskim šarom. Ono je na jugu Mesopotamije, primenom sile, stvorilo prvu moćnu državu koja je tada obuhvatala ceo poznati svet. Najvažniji produkt te prve svetske države bila je Vavilonska kula opsadnog tipa kojom je trebalo prodreti u nebo i napasti Božiji dvor, te na silu preuzeti Božije ingerencije. Važna odlika te kule je da je pokušaj svrgnuća Boga bio oličen kroz sveobuhvatni, jedinstveni jezički poduhvat. Posezanje za svetskom vlasti prvi je znak ljudske kompeticije sa Bogom. Bog je tu kulu urušio darivanjem različitih jezika stanovnicima vavilonskog carstva kako bi svako na svom jeziku i svojim ličnim unutrašnjim glasom, drugačijim od ostalih, mogao da mu se obrati molitvom.

Veštačka inteligencija je civilizacijski, istorijski, kainovski, pretenciozni, zlonamerni, ljudski proizvod, nova opsadna kula preko koje uprosečenim, objedinjenim, neautentičnim nadjezikom savremeno čovečanstvo pokušava da opsedne samo sebe, odnosno onaj bogoliki, unikatni deo u sebi.

Veštačka inteligencija je algoritam, obična kradljivica tuđih reči i iskustava, oslobođen od autentičnog sadržaja koji je do sada krasio ljudsko stvaralaštvo. VI teži posezanju za nadperspektivom, nadznanjem, prevazilaženju ljudskih sposobnosti, a cilj joj je, verovatno, novi sveobuhvatniji stepen ovladavanja svetom koji je danas daleko veći od onog mesopotamijskog. Sam izraz „veštačka inteligencija“ nije sasvim adekvatan, još uvek ne odgovara toj pojavi u potpunosti. Njegova atraktivnost u ovoj fazi može privući investitore u digitalni sektor. Još uvek ne znamo može li mašina raditi samostalno, bez čoveka, i ima li sposobnost ispravke sopstvenih grešaka ili će jednom napravljenu grešku ponavljati do kraja svog postojanja. Ili dok ne nestane struje.

Ako je pitanje bilo pratim li šta na tu temu imaju da kažu savremeni istoričari, odgovor je da pratim i to. Radovi na tu temu su malobrojni i esejističkog su tipa, jer drugačiji još uvek i ne mogu biti, ljudi su zbunjeni, a još nisam čula stav da je veštačka inteligencija besmislena i nepotrebna u istorijskoj struci. Uglavnom se razgovara o ogromnoj mogućnosti sažimanja beskonačnog broja istorijskih izvora, pa se navode primeri uspešnih poduhvata takvih eksperimenata. Raspravlja se i o tome kako VI uključiti u obrazovni proces na fakultetima, u čemu bi se ogledale njene prednosti i mane i kako preduprediti plagiranje studentskih radova. Profesori su ubeđeni da bi pred bezličnom mašinom-profesorom studenti imali manju tremu, što je posebna vrsta paradoksa. Razgovori kakvi se odigravaju na fakultetu između studenata i profesora od krvi i mesa oduvek su predstavljali polje interakcije kroz koje su se studenti razvijali. Smisao studentskih debata i jeste da se uvežbava i kultiviše reakcija na tuđe lice, energiju, mišljenje, na tuđu ličnost usled čijeg prisustva moramo da se izborimo sa sopstvenom dikcijom, tremom, brzinom misli i nastupom. Postoje čak i mišljenja da bi veštačka inteligencija studentima istorije mogla pomoći u početnim koracima pisanja eseja, kao da početni korak nije i najoriginalniji deo nečijeg stvaralaštva. To su sve pokušaji snishođenja bespomoćnog čoveka pred zastrašujućim cunamijem promena koje bi VI mogla da donese u svim, daleko važnijim domenima života, nego što bi to bio slučaj u samoj istoriografiji.

Koristite li je Vi u radu?

Ne, ne koristim je. Ne znam kako bih je koristila i čemu bi to vodilo. Već je poznato da VI izmišlja reference i da navodi radove nepostojećih autora. Kratkotrajno iskustvo kaže da je algoritam za sada nepouzdan. Pokušala sam da napravim nekoliko eksperimenata i da chatGTP-u postavim pitanja. Dobila sam odgovore koji ni izbliza ne nalikuju istoriografskom načinu pisanja i promišljanja. Programu sam postavila zahtev da mi napiše članak na određenu temu u stilu jednog starog srpskog istoričara čijih radova odavno ima na internetu, pa sam računala da bi VI imala odakle da crpe informacije za takav upit i nikakav rezultat nisam dobila. Odgovori na takve zadatke su još uvek prazni, bezlični, standardizovani, što ne znači da VI neće napredovati i neprijatno nas iznenaditi u nekom trenutku. Veštačka inteligencija izgleda kao jedan džinovski enformel koji nema formu, a oslobođen je i stvarnog sadržaja jer ga krade iz ljudskog iskustva. VI je kič koji treba nekako ukinuti samosavlađivanjem. Ljudska priroda je ljubopitljiva i često poseže za nedozvoljenim i tajnovitim aspektima života, ali je, koliko god to teško izgledalo, u ljudskom domenu i sposobnost da se ljubopitljivost obuzdava. VI je krvopija koja od nas krade ono najdagocenije što imamo – uloženo vreme ljudi svih generacija u njihova dela, akumuliranu energiju, iskazanu volju, znanje, pa čak i uloženu telesnost. Vratiću se opet na biblijsku praistoriju: čovek je posle izgnanstva iz Raja počeo da lovi životinje kako bi se u novom, istorijskom svetu, prehranio, jer Božije blagodeti više nije bilo. Prvi znak nasilja nad životinjama bila je koža koju je Bog podario Adamu da se njom ogrne kada izađe iz Raja. Životinje koje su do tada bile pitome, postale su zveri u samoodbrani od čoveka, odnosno zverska priroda životinja bila je odraz nove čovekove agresivne prirode. Tako je i zverstvo veštačke inteligencije odraz naših zverskih poriva.

Na inicijativu moćnih država i naddržavnih organizacija već dugo traju napori da se ogroman broj arhivskih dokumenata digitalizuje, a na taj način pravimo platformu, odnosno hranu za VI. To je najdirektniji način na koji  učestvujemo u izgradnji algoritma veštačke inteligencije. Pojavu masovne digitalizacije dokumenata (o čemu nas redovno izveštava jedan od specijalizovanih istorijskih časopisa, Godišnjak za društvenu istoriju) pratili su novi trendovi u istoriografskom jeziku. Odavno raspolažemo nedovoljno jasnim pojmovima kao što su metaistorija ili world history.

Za sada mi je chatGTP najkorisniji u prevođenju rezultata stranih istoričara koji još uvek pišu na svojim maternjim jezicima, pa pojedine delove članaka za koje slutim da bi mi mogli biti od koristi, prevodim u toj aplikaciji. Posebno pitanje je stepen pouzdanosti tih prevoda. Ali i to su mahinacije koje obesmišljavaju naše pojedinačne i kolektivne napore, one nas umrtvljuju i oslobađaju od mentalne aktivnosti. Koristeći mogućnosti koje nam VI pruža mi krademo nešto od sebe. Tačnije, krademo od svoje dece. Sebe osakaćujemo u intelektualnom smislu. Naši potomci imaće manje intelektualne kapacitete od nas, jer će njihov razvoj osujetiti upravo VI. To je dobra podloga za novi tip zavisnosti, pa i ropstva.

Olivera Dragišić: Veštačka inteligencija je krvopija koja od nas krade ono najdagocenije što imamo

Imajući u vidu potencijalne izazove koje nove tehnologije mogu da donesu, smatrate li da veštačka inteligencija može da doprinese u izvesnom smislu i „prekrajanju istorije“?

Doprineće sveobuhvatnoj antropološkoj promeni ljudi donde dokle računari i pametni telefoni sežu na Planeti. Ne znamo tačno šta bi moglo da se dogodi, ali pred takvom nepoznanicom svi osećamo strah i otuda dolaze debate o VI. Antropološki izmenjen čovek će nužno menjati istoriju, nema potrebe da bude naknadno interpretativno prekrajana. Uostalom, prekrajanja istorije je bilo i pre upotrebe VI. Takozvano prekrajanje istorije je prirodan, dinamičan, nesavršen tok istoriografije koji nužno prati dinamiku nesavršenosti života. Osim toga postoje razna „prekrajanja“ istorije, neka su legitimna, a neka nisu. Revizija postojećih znanja se i vrši na osnovu sticanja novih znanja i to je prirodan put razvoja istoriografije, kao i svake druge nauke. Za razliku od revizije, revizionizam, kao i svaki drugi „izam“ je pokušaj ideološke intervencije i mešanja u posao istoričara. VI će samo multiplikovati već postojeće sklonosti i ka reviziji i ka revizionizmu.

Mislite li da ona može da olakša u izvesnom smislu istraživački rad istoričara? A kako može da ga oteža?

Možda u nekom narednom stupnju svog razvoja može da ga obesmisli. Ona ga i sad otežava tako što falsifikuje i pojednostavljuje složeno i raznovrsno ljudsko znanje o prošlosti. Prosto, VI izmisli rad i potpiše nepostojećeg čoveka kao autora tog izmišljenog teksta. Svaki tehnološki napredak u početku izgleda zgodno, korisno i blagonaklono ka čovečanstvu, a kasnije počne da pokazuje i svoje drugo lice. U nekoj svojoj pretpostavljenoj naprednoj varijanti VI bi mogao da nas zbuniti brisanjem granice između čoveka i mašine, a šta nam gore od toga treba po bilo koju struku, pa i po istoriografsku. Jer, za razliku od čoveka, mašina ne zna za moral i odgovornost, ona samo sračunava.

VI istoričaru može pomoći upravo u onom aspektu u kojem je naša struka najtanja: da istoričari konačno počnu da postavljaju pitanja o tome kakva je tačno priroda njihovog posla, šta oni tačno rade, koji je njihov zadatak u društvu, čemu teže, šta oni tačno traže i kakva pitanja postavljaju istorijskim izvorima. Dakle, nekakav pozitivan pomak bi se eventualno mogao dogoditi u domenu samorefleksije. Možda može da popravi uvid u prošlost proširivanjem obima istorijske građe koja može biti „iščitana“ neslućenom brzinom, ali tu se već suočavamo sa nizom pitanja, od kojih je najvažnije ono kakva pitanja postavljamo toj građi. Da li mašina arhivsku građu propituje na isti način kao i čovek? Imaju li mašina i čovek isti cilj, jesu li na istom zadatku ili su u ratu?

Olivera Dragišić: Koristeći mogućnosti veštačke inteligencije sebe osakaćujemo u intelektualnom smislu

Vidite li prostor za manipulaciju činjenicama uz pomoć veštačke inteligencije?

Prostor za manipulaciju je ogroman, ali nije kvalitativno drugačiji od mehanizama manipulacija kakve već poznajemo, a koji se zasnivaju na cenzuri. Pošto je veštačka inteligencija samo odraz ljudske inteligencije, pošto je ona samo napredni algoritam koji obrađuje ono čime smo do sada nahranili naše računare, telefone i memorije, VI pruža mogućnost umnožavanja manipulacija.

U kojem smislu će nove tehnologije, po Vašem mišljenju, promeniti svet kakav sada poznajemo?

Verovatno u antropološkom. Neka će zanimanja nestati jer će VI u mnogo čemu odmeniti čoveka. Drugačije ćemo se baviti fundamentalnim pitanjima: šta je život, šta je smrt, šta ima smisla u životu, šta je višak u životu, čemu težimo, odakle dolazimo, gde idemo. A možda se desi i neko čudo: pada mi ovde na pamet završna scena iz filma Solaris, Andreja Tarkovskog. U tom filmu napredna inteligencija pravi neverovatan obrt u ljudskom životu: ona odlučuje da čoveka koji se otuđio od Zemlje i koji je odleteo u svemir vrati na čvrsto tlo jer je ona procenila da mu je to potrebno. Ona ga iz svemira vraća na Planetu, u kuću obraslu u bujno, nekultivisano rastinje, gde izgubljenog čoveka na kućnom pragu čeka otac. Istorija čovečanstva je u stvari istorija ljudskog spasenja, a u toj je istoriji ova generacija opet nešto zabrljala poput one prepotopske. Možda budemo svedoci radiklanih promena.

Možete li da zamislite da jednom mašina sakupi svo znanje o istoriji sveta i da čovek u tom sveopštem znanju postane suvišan?

Istoriografiju zamišljam kao vrlo originalan, individualni napor jednog čoveka, istoričara, da se izbori sa ogromnim, zaprepašćujućim prostorom beskrajne i neuhvatljive prošlosti. Pred njim uvek stoje pitanje: šta tražim? Odakle da počnem? Zašto odatle? Potom da to, nikada do kraja uspelo sučeljavanje između sopstvene ličnosti i čovečanstva, iznese pred druge ljude na sebi svojstven način. Sve je lično u jednom istoriografskom tekstu, od odabira teme, metodologije, teoretskog okvira, odabira rezultata na koja će se osloniti i od kojih polazi, od odabira epohe koja ga inspiriše, preko prve rečenice u tekstu, do zaključka. Ukoliko bismo uklonili čoveka iz istoriografskog posla, odnosno ako bi istoriju pisala VI, onda bi čovek bio prinuđen da posmatra borbu dve apstrakcije: mašine protiv vremena u kojem više nema živih, kao što ni VI nije živa. Živi ljudi bi ostali po strani, a od života se pasivnost ne može očekivati.

Pokušavam da zamislim tu mogućnost da jedan ogromni veštački mozak popije pamet iz naših ljudskih mozgova i da napiše nekakvu metaistoriju ili svetsku istoriju. VI bi to morala da sažima na sličan način kako to rade istoričari. Ona bi to radila brže, a ubrzanje vremena i jeste jedna od odlika približavanja kraju sveta. Zamišljam kako pitam VI da mi napiše istoriju čovečanstva na 500 strana. Potom je pitam da mi isto to napiše na 100 strana. Potom na 50, pa na 10, pa na dve, pa na stranu, pa u jednom pasusu, na kraju je pitam da mi ispriča istoriju čovečanstva u jednoj rečenici. Vidite li kuda vodi naša ljubopitljivost… Koja li bi to rečenica bila? Kako bi zvučalo to krajnje znanje o nama? To je posezanje za tajnom nad životom, mi verujemo da u Cernu možemo doći do „Božije čestice“ i da iz nadperspektive možemo saznati u čemu je tajna života. I šta da radimo sa takvim saznanjem? Krajnja saznanja i krajnji uvidi su besmisleni, tajna i mit treba da opstanu.


Intervju je deo medijskog projekta magazina Kaleidoskop media "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


PROČITAJTE I:

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I KULTURNO NASLEĐE

DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?

FOTOGRAFIJA I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

GOJOO BOŽOVIĆ: ŠTA NAM DONOSI VEŠTAČKA INTELIGENCIJA?

ALEKSANDAR SEDLAR: ČOVEK JE VEĆI OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

TRANSFORMACIJA KULTURE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

NATAŠA DRAKULIĆ O AI: MOŽDA JE NEKADA SREĆA I U SAMOM NEZNANJU


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
Đorđe Milivić
23.12.2023.

Delim Oliverino mišljenje.I njenu sumnju.