Piše: Gordana Tadić / Foto: Kaleidoskop media
Magazin za kulturu Kaleidoskop media pokrenuo je medijski projekat Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije (Artificial intelligence – AI, u daljem tekstu AI). Medijski prilozi koje ćemo emitovati tokom novembra i decembra 2023. bave se tranzicijom tradicionalne kulture pod uticajem veštačke inteligencije, a otvaraju i pitanja mogućeg narušavanja integriteta kulture i kulturnih obrazaca koji se baštine vekovima.
Naš cilj su informisanje i interakcija između profesionalaca i stvaralaca u svim oblastima u kulturi i čitalaca, u cilju razumevanja uticaja novih digitalnih alata na kulturu i kreativne industrije, proučavanje inovativnih, kreativnih, etičkih, društvenih i kulturnih implikacija na njenu primenu. Projektom pokrećemo diskusiju među stvaraocima u kulturi i kulturnim radnicima u Srbiji sa jedne, i javnosti sa druge strane.
Kako bi zajedno došli do što relevantnijih rezultata o upotrebi veštačke inteligencije u oblasti kulture, mogućim zamkama i njenim pozitivnim, ali i negativnim uticajima pozivamo sve aktere u kulturi i medijima da uzmu učešće u projektu i popune upitnik koji se nalazi na linku: https://forms.gle/FV5A8aBvYurK2uA77
Projekat realizujemo kroz seriju od 14 priloga (intervjui, analitički tekstovi, video prilozi-kratki filmovi).
U periodu do Nove godine na našem portalu naći će se intervjui sa književnicima, vizuelnim umetnicima, kustosima, digitalnim umetnicima, kompozitorima...
Napredak veštačke inteligencije predstavlja revoluciju čiji razvoj pratimo uživo. Osim brojnih primena u mnogim poslovnim i sigurnosnim sferama, AI je u 2022. godini napravio krupne korake u polju vizuelnih umetnosti. Digitalne slike koje proizvodi AI su već izazvale prave male potrese i diskusije o budućnosti kreativnih industrija.
Srbija je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine čija implementacija treba da rezultira ekonomskim rastom, unapređenjem javnih usluga, naučnog kadra i razvojem veština za poslove budućnosti. Iako u ovoj Strategiji nisu implicitno odvojene oblasti kulture i kreativnih industrija one se prožimaju kroz ostale oblasti i jasno je da će se njihovo konkretno uređenje naći u sledećoj Strategiji.
U ovom trenutku kada smo svedoci munjevitog razvoja AI vrlo je izazovno identifikovati konkretne kvantitativne i kvalitativne pokazatelje sadašnjeg stanja, što i jeste povod za realizaciju ovog projekta. Ipak postoje opšti trendovi i potencijalni problemi sa kojima se ciljne grupe u Srbiji suočavaju u vezi sa ovom temom: nedostatak svestranog istraživanja koje bi pružilo dublje uvide u ovu oblast i nedostatak relevantnih kvantitativnih i kvalitativnih podataka o sadašnjem stanju i trendovima može otežati razumevanje stvarnog značaja i uticaja AI na kulturu u Srbiji.
Primena veštačke inteligencije u kulturi otvara pitanja etike, autentičnosti, originalnosti, kreativnosti, autorskih prava, kulturnog identiteta i drugih kulturnih obrazaca koji se baštine vekovima. Razumevanje i upravljanje ovim etičkim i kulturnim izazovima može biti složeno i zahtevati pažljiv pristup kako bi se sačuvali integritet kulture, kulturni obrasci i kulturna baština u Srbiji.
Podsetimo na kontroverze kada je 2022. godine umetničko delo pod nazivom „Theatre d’Opera Spatial”, autora Džejsona Alena osvojilo prvo mesto na konkursu za likovne umetnosti Državnog sajma u Koloradu u kategoriji „Digitalna umetnost/Digitalno manipulisana fotografija”. Ovo delo je napravljeno korišćenjem dobro poznatog text-to-image AI generatora Midjourney, što je izazvalo pometnju među ostalim umetnicima koji su ga optužili da ubrzava smrt kreativnih poslova.
Ilustracije radi, na Međunarodnoj manifestaciji „Art+Science”, održanoj u Beogradu 2021. prikazana je instalacija „Studija ljudskog bića”, francuskog umetnika Patrika Tresea, a u scenografiji nalik času crtanja, robot pričvršćen za školsku klupu portretisao je modele koji stanu pred njegovu kameru. U roku od 15 minuta on je „proizveo” sliku za uspomenu, koja i sama postaje deo instalacije „Studija ljudskog bića”. Tokom desetogodišnje karijere i nastupa od Londona do Tokija, ruka veštačke inteligencije stvorila je impresivnu zbirku od 40.000 portreta.
Za samo nekoliko godina, broj umetničkih dela koje su proizveli AI umetnici dramatično se povećao. Neka od ovih dela su prodale velike aukcijske kuće po vrtoglavim cenama i našle su se u prestižnim kolekcijama. U početku bilo je svega nekoliko tehnološki obrazovanih umetnika koji su usvojili kompjutersko programiranje kao deo svog kreativnog procesa, a od nedavno, AI umetnost je prihvaćena od strane masa, pošto je tehnologija generisanja slika postala efikasnija i lakša za korišćenje bez veština kodiranja. Ovo je otvorilo i pitanje kreativnog stvaranja vizuelnih umetnika, ali i uloge i načina rada kustosa.
Slična stvar se dešava i u muzici, dizajnu, fotografiji... Neki od navedenih primera otvaraju pitanja da li je etički da veštačka inteligencija stvara umetnost, da li se vremenom gubi stvaralački impuls, koja je uloga AI u kulturi i stvaralaštvu 21. veka?
PROČITAJTE I:
Veštačka inteligencija ima potencijal da izvrši značajan uticaj na kulturu, kako u smislu načina na koji stvaramo i konzumiramo medije, tako i na način na koji komuniciramo jedni s drugima. Kako veštačka inteligencija nastavlja da napreduje i postaje sve zastupljenija u našim životima, važno je razmotriti načine na koje ona može uticati na kulturu i preduzeti korake kako bismo osigurali da se koristi od ove tehnologije široko dele.
Jedan od glavnih načina na koji AI utiče na kulturu je stvaranje i "konzumacija" medija kojima smo maksimalno izloženi u digitalnoj eri 21. veka. Algoritmi sa veštačkom inteligencijom se sve više koriste za generisanje širokog spektra sadržaja, od novinskih članaka i postova na društvenim mrežama do muzike i videa. Sve ovo ima potencijal da demokratizuje medijski pejzaž, jer omogućava stvaranje i distribuciju sadržaja širem krugu ljudi i organizacija. Međutim, takođe postoji opravdana zabrinutost da sadržaji generisani veštačkom inteligencijom mogu biti iskorišćeni za manipulisanje javnim mnjenjem.
Jedan od primera je upotreba veštačke inteligencije za generisanje muzike. Poslednjih godina bilo je slučajeva pesama generisanih veštačkom inteligencijom koje su postale popularne na platformama za striming, kao što je Amper Music, kompanija koja koristi AI algoritme za komponovanje i proizvodnju originalnih muzičkih numera. Ovo omogućava korisnicima da lako kreiraju prilagođenu muziku za svoje video zapise, podkastove i druge projekte bez potrebe za ljudskim muzičarima. Ovu tehnologiju su usvojile mnoge medijske kompanije, kreatori sadržaja i nezavisni producenti, omogućavajući im da proizvode muziku uz minimum finansijskih izdvajanja i vremena u odnosu na isti proces koji bi uradili pravi muzičari.
Drugi način na koji AI utiče na kulturu je njen uticaj na društvene interakcije i odnose. Kako komunikacioni alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji postaju napredniji, mogu se koristiti za zamenu interakcija licem u lice, što bi moglo imati negativan uticaj na društvenu povezanost. Pored toga, kako mašine i algoritmi postaju sve bolji u razumevanju i reagovanju na ljudske emocije, može doći do promene u načinu na koji komuniciramo jedni s drugima.
AI takođe utiče na način na koji razmišljamo o kreativnosti i umetnosti. Sposobnost AI da generiše umetnost, pisanje i muziku postavlja pitanje šta čini „kreativnost“ i „umetnost“, kao i da li se rad generisan od veštačke inteligencije može smatrati zaista kreativnim. Ovde se otvaraju etička pitanja o autorstvu, vlasništvu i intelektualnoj svojini dela generisanog veštačkom inteligencijom.
Primer za to je umetnost generisana veštačkom inteligencijom, koja postaje sve zastupljenija u svetu umetnosti. 2018. godine portret napravljen od veštačke inteligencije prodat je u aukcijskoj kući Kristi za 432.500 dolara, postavljajući novi rekord za najskuplje umetničko delo koje je stvorila veštačka inteligencija. Ovo je izazvalo debatu o tome da li se umetnost generisana veštačkom inteligencijom može smatrati zaista kreativnom i da li joj treba odati isto priznanje kao umetnosti koju su stvorili ljudi.
O učešću AI u procesima stvaralašva za naš magazin su govorili kompozitor Aleksandar Sedlar; scenaristkinja Nataša Drakulić; profesorka fotografije dr Aleksandrija Ajduković; književnica Ljubica Kubura; digitalni umetnik Ivan Tarle; profesor dr Uroš Krčadinac, digitalni umetnik i programer; književnik i izdavač Gojko Božović; doktorand, master slikar-konzervator Luka Novaković, saradnik Instituta za evropske studije; docentkinja i ilustratorka Marina Milanović; istoričarka umetnosti i kustoskinja Nela Tonković; kustoskinja i istoričarka umetnosti Tijana Duka; samostalni istraživač u oblasti nacionalne istorije muzike i menadžerka u kulturi Marijana Dujović.
Naši sagovornici daće dragocene odgovore koliki je uticaj AI na kulturu u njihovim oblastima, kako u smislu načina na koji stvaramo i konzumiramo medije koji prenose kulturne sadržaje, tako i na način na koji komuniciramo jedni s drugima. Takođe, otvaramo pitanja negativnih uticaja i donosimo preporuke kako da ih ublažimo.
Tekst je deo medijskog projekta magazina Kaleidoskop media "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PROČITAJTE JOŠ:
DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?
ALEKSANDAR SEDLAR: ČOVEK JE VEĆI OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
TRANSFORMACIJA KULTURE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
NATAŠA DRAKULIĆ O AI: MOŽDA JE NEKADA SREĆA I U SAMOM NEZNANJU
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari