Film
film/21.11.2023.

Možda je nekada sreća i u samom neznanju

film
  • Igor Stevanović
Autor fotografije:

Razgovarala: Dafina Dostanić / Foto: Igor Stevanović

 

Poznata scenaristkinja Nataša Drakulić je svoju karijeru gradila studiozno i temeljno. Završila je dva fakulteta - Fakultet političkih nauka i Fakultet dramskih umetnosti, a nakon šesnaest godina od realizacije prvog serijala "Zaboravljeni umovi Srbije", trenutno potpisuje najpopularnije projekte domaće kinematografije među kojima su: "Ubice moga oca", "Dara iz Jasenovca", "Bunar", "Pevačica", "Zaspanka za vojnike"...

Drakulićeva je jedna od retkih scenaristkinja koja na snimanjima svojih projekata uvek bodri glumce i sa ekipom deli i dobro i loše. Tvrdi da joj to mnogo znači jer je snimanje kolektivna stvar i samo zajedništvom i verom u projekat, sve se postiže. Ističe da je to kao kula od karata i ukoliko se izvuče samo jedna, sve karte padaju. Otkriva da puno čita i svakodnevno "guta" knjige. Zbog toga važi za "živu enciklopediju". Ima svoje mišljenje o svemu i ne libi se da ga uvek javno iznese, kakvo god ono bilo. Svoj stav ima i po pitanju veštačke inteligencija koja je u poslednje vreme u žiži interesovanja. Magazin Kaleidoskop media pokrenuo je medijski projekat "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije (AI)", a o ovoj temi razgovaramo sa Natašom Drakulić.

Veštačka inteligencija sve više zauzima prostor u današnjem životu. Koliko ste upoznati sa ovom temom?

Nije da nisam upoznata sa ovom temom. Svaki dan čitam kako je veštačka inteligencija ili AI dešifrovala nešto što niko od naučnika nije, nešto što je staro nekoliko hiljada godina, tako da me sa jedne strane raduje pomoć u pozitivnom smeru jer ima to i svoje prednosti, ali istovremeno me i plaši jer idemo ka nekom svetu u kome ništa više nećemo moći da kontrolišemo. Sećam se kada smo ranijih godina razmišljali o tome, sve nam je to bilo nekako daleko i smatrali da se možda neće desiti za našeg života. Možda ipak hoće jer svet se dao u "šestu brzinu". Znam, laički poprilično dobro o ovoj temi i ne mogu da kažem da se baš puno radujem.

Smatrate li da kontrolisani robot može da bude kretivniji u pisanju od čoveka?

To je tema sa kojom raspravljam sa svojim kolegama. Kada je sve to počelo da se dešava mi smo se kretali da proveravamo te programe kako funkcionišu. Šta je prednost ako radite neku materiju u pisanju o kojoj ne znate mnogo? Prosto morate da istražujete i izučavate i tu je to svakako u prednosti jer AI u sekundi zna više nego što vi morate da saznate ozbiljnim naučno istraživačkim radom, koji nije samo kopanje po bibliotekama. Čak i uz sve dostupnosti nama i od najnovijeg ugla koji može da pronađe sve, tada se malo uplašite. Vidite da on kako mu zadate neke parametre tipa - likove (želim da budu takvi, da se zovu tako i da govore o tome), on će vam sve precizno i školski reći. Još uvek smatram da čovek može biti kreativniji i da to što čoveku padne na pamet i ono što nosi iz svoje duše, može da pobedi AI u tom smeru. Da veštačka inteligencija ima neke prednosti tipa skupljanje saznanja koja su nam preko potrebna i na šta nama, u dramaturškom poslu, odlazi puno vremena, on to može mnogo brže ali sa druge strane, ako vi to ne proživite u sebi, iznutra - to nije to. Mislim da sam još uvek na strani čoveka i nadam se da me ova budućnost neće demantovati.



Kako vidite posao dramaturga u eri veštačke inteligencije?

Vidim ga kao nekoga ko proba da "uslovno" iskoristi te prečice puteva do nekih istraživanja i, saznanja koja su vam potrebna ali još uvek mislim da veštačka inteligencija, odnosno robot kakav god da je ne može da zamisli sve te ljudske emocije. Mi sami sebe ne poznajemo, kao i gde će nas šture emocije nekada odvesti. Ne bih ja bežala od njega kao od podrške, odnosno pomoći, kao neke elaborate koji ti neko napravi istraživački da bi se ti možda manje mučio, ali ne želim da verujem i ne smem ni da pomislim kako bi bilo da ono počne da ovladava našim emocijama i da ih, ne daj Bože, prepliće.

Koliko će nam se u budućnosti "obiti o glavu" ovakva vrsta programa?

Ako je kontrolisana, neće. Ne možemo ni mi da zaustavimo njen razvoj. Ja ne poznajem mnogo te algoritme, ali ako je nešto veštačko i brzo može da napreduje, ko zna šta može da se desi. Ja ne bih samo volela da jednom mi živimo u njihovom svetu, odnosno da nas neko kontroliše. Moglo bi da nam se "obije o glavu".

Da li po vama robot može da bude programiran da bi bio produktivniji i pametniji od nas samih?

Da bude pametniji i produktivniji to svakako, ali ako sačuvamo emocije i ne uspe da nam ih provali, to je naš jedini spas. Potpuno razumem sve štrajkove koji su se dešavali i to nije svet u koji ja želim da uronim kao takav. Takve stvari u životu bih koristila kao istraživanje. Uvek više volim da ukoliko su mi potrebne knjige, sedim u arhivama i da kopam po bibliotekama, ako su u pitanju razgovori da razgovaram sa ljudima koji su imali iskustva vezana za ono što meni treba. Mislim da ne postoji robot koji to može za sada a nadam se da i neće da predvidi.

Na domaćem kanalu su se već pojavili roboti kao voditelji. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Skoro je u Dubaiju otvoren prvi restoran koji koristi takve efekte i kada gledate u nekom domenu zabave, čak i to nema smisla. Ali mislim da još uvek neće stasati generacije da mogu da razumeju nešto što je veštački programirano, ma koliko se "to" pravilo da nas bolje razume i da bolje funkcioniše. Pogotovu ako mu zadate parametre, jer još uvek se pravimo da mi to možemo da kontrolišemo. Samo da ne bude kao u SF filmovima u kojima se svi plaše da se oni odmah okrenu protiv nas. Naučnik nisam i ne znam kako se to kontroliše, ali još uvek verujem u čoveka i njegov um. Nismo sagledivi sami sebi i mi i ne znamo šta sve možemo. Znamo mnogo ali istovremeno moramo da znamo čega smo sve ograničeni, a negde možda i u tim ograničenjima jednog dana potražimo spas. Ne treba mnogo ni naukovati, jer "što više znaš, znaš da manje ne znaš" kao što je još davno rekao Sokrat ili da ustvari ništa ne znaš. Možda je nekad sreća i u nekom neznanju.  

Na koji način bi veštačka inteligencija mogla da pruži najveći doprinos u kulturi?

Možda da nam daju odgovore na neka pitanja gde naučnici još dan danas stoje u mraku. To se više tiče domena nauke možda manje kulture u smislu i propasti nekih civilizacija, da razumemo neke zadatosti kojima smo učeni, a učeni smo sa dostupnim saznanjima koja nismo najbolje razumeli. Da se vratim na čuveno pitanje: "Da li je bila Atlantida ili nije? Ako jeste, kakva je bila?" To bi mogle biti korisne stvari za kulturu, kao i da razumemo bolje sami sebe.

Da se vi pitate da li bi čovek trebao da se usavršava na ovom projektu?

U domenu zdravlja da. Hajde da rešimo nelečive bolesti koje danas postoje. Uvek bi ga tim putem trasirala, putem nauke, pogotovu vezano za zdravstvo jer većina napreduje iz dana u dan. Ako možemo da iskoristimo u pametnim smerovima da se produži život, da se iskorene neizlečive bolesti, posebno rak i ono što ne možemo da razumemo, ako je za progres čovečanstva, to bih volela.

Kada biste „ukrstili koplja" sa robotom scenaristom, ko bi izvojevao pobedu?

Ako igramo pošteno i fer još uvek mislim da bih ja pobedila. Osloniću se na ono što ide iz sebe jer pisanje nije egzaktna nauka kao na primer šah. Ali znam kako je rešen slučaj u šahu. Okej čovek je robot.  Kasparov je prelomio da ako njega komjuter pobedi hajde da igra jedan čovek sa jednim kompjuterom, protiv drugog čoveka i drugog kompjutera i onda je to meč koji je ravnopravan.

Da li na našim prostorima ima otpora prema ovoj temi?

Naravno da ima jer ne znamo mi mnogo o njemu, pogotovo ne od poslednjih dešavanja. Mislim da su drugi mnogo svesniji, ali svi zajedno mislim da nismo svesni gde to može da izađe. Smatram da će biti potrebna ozbiljna edukacija i da jednog dana ne možete vi protestvovati protiv njega, što će većinu čovečanstva, civilizovaniji svet, zahvatiti nego samo treba videti kako da se to ne okrene protiv nas globalno.


Intervju je deo medijskog projekta magazina Kaleidoskop media "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


PROČITAJTE I:

ALEKSANDAR SEDLAR: ČOVEK JE VEĆI OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

TRANSFORMACIJA KULTURE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.