Kaleidoskop media / Foto: Luka Novaković
Evropski Akt o veštačkoj inteligenciji (VI), prva sveobuhvatna regulativa ove vrste na svetu, stupio je na snagu 1. avgusta 2024. godine. Prema Evropskoj komisiji, cilj Akta je da osigura pouzdanost veštačke inteligencije razvijene i korišćene u Evropskoj uniji, uz zaštitu osnovnih ljudskih prava.
Ova regulativa ima za cilj stvaranje usklađenog tržišta za veštačku inteligenciju unutar EU, podržavanje njenog razvoja i stimulisanje inovacija i investicija. Akt definiše veštačku inteligenciju kroz prizmu bezbednosti proizvoda i pristupa zasnovanog na riziku, klasifikujući VI sisteme u nekoliko kategorija.
Sistemi sa minimalnim rizikom, koji čine većinu VI sistema, nisu obavezni da prate posebne mere zbog niskog rizika po prava i bezbednost građana. Suprotno tome, sistemi sa posebnim rizikom, poput čet-botova, moraju jasno obavestiti korisnike da komuniciraju sa mašinom.
Takođe, sadržaji generisani veštačkom inteligencijom, kao što su deepfake-ovi, moraju biti označeni kao takvi, dok korisnici moraju biti informisani kada se koriste biometrijski sistemi za kategorizaciju ili prepoznavanje emocija. Pružaoci usluga moraju obezbediti da sintetički audio, video, tekstualni i slikovni sadržaji budu prepoznatljivi kao veštački generisani ili manipulirani.
Sistemi visokog rizika moraju ispuniti stroge zahteve, uključujući mere za smanjenje rizika, visok kvalitet podataka, detaljno evidentiranje aktivnosti, jasne korisničke informacije, ljudski nadzor i visoku otpornost, tačnost i sajber bezbednost. Ovi sistemi uključuju one koji se koriste za zapošljavanje, procenu kreditne sposobnosti ili autonomne robote.
Sistemi veštačke inteligencije sa neprihvatljivim rizikom po ljudska prava biće zabranjeni. Ovo uključuje sisteme koji manipulišu ljudskim ponašanjem, igračke koje podstiču opasno ponašanje dece, sisteme za "društveno vrednovanje" i određene prediktivne policijske aplikacije.
Zabranjene će biti i određene primene biometrijskih sistema, poput prepoznavanja emocija na radnom mestu i biometrijske identifikacije na javnim mestima u realnom vremenu, osim u izuzetnim slučajevima.
Regulativa takođe uvodi pravila za opšte modele veštačke inteligencije, koji su dizajnirani za širok spektar zadataka. Države članice EU imaju rok do 2. avgusta 2025. godine da imenuju nacionalna tela koja će nadgledati primenu ovih pravila i sprovođenje tržišnog nadzora.
Glavno telo za implementaciju Akta na nivou EU biće Kancelarija Komisije za veštačku inteligenciju, podržana od strane tri savetodavna tela. Većina pravila iz Akta počeće da se primenjuje 2. avgusta 2026. godine, dok će zabrane visokorizičnih sistema stupiti na snagu već nakon šest meseci, a pravila za opšte modele veštačke inteligencije nakon 12 meseci.
PROČITAJTE I:
MEĐUNARODNA PERSPEKTIVA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA
IZAZOVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA: ŠTA KAŽU MEDIJSKI RADNICI U SRBIJI
PAVLE ZLATIĆ: MEDIJSKI INTEGRITET U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DEHUMANIZOVATI KULTURU?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari