Aleksandar Sedlar: Čovek veći od AI

Razgovarala: Dafina Dostanić / Foto: Milan Đakov

Umetnik Aleksandar Sedlar je i među poštovaocima klasične, ali i zabavne muzike godinama cenjen jer je uspešan, produktivan i angažovan i kao kompozitor, i kao dirigent, i kao autor, i kao multiinstrumentalista.

Završio je master studije iz kompozicije u Los Anđelesu (USC Thornton). Muzički poznavaoci ga znaju kao nekoga čija su dela izvođena od Kolarca do sale Berlinske filharmonije, televizijski gledaoci kao muzičara koji je svirao u brojnim šou programima i sa mnogim pop zvezdama, studenti kao profesora Fakulteta umetnosti u Nišu, a mlađa publika kao lidera grupe "Sale i Sedlari".

Najznačajnija dela njegovog dosadašnjeg opusa su: "Magbet" (koncert za violinu i orkestar, 2005.), "Elegija za orkestar (diplomski rad, 2006.), "Idi vidi dedu!" (porudžbina akademskog hora Collegium Musicum, 2010.), "Spring in Japan" 2011. (porudžbina violiniste Nemanje Radulovića, izdata za diskografsku kuću DECCA Universal), "Mesečeva kći" (bajka - varijacije za violončelo, orkestar i naratora, porudžbina dirigenta Liora Šambadala, a i orkestra Berliner Symphoniker, premijerno izvedena u sali Berlinske filharmonije, 2014.).

Sedlarovi aranžmani pojedinih kompozicija nalaze se na novim albumima Nemanje Radulovića, Patrisije Petibon i Kamil Tomas u izdanju Deutsche Grammophona. Trenutno je na doktorskim studijama na FMU u Beogradu, a svoj prvi album „Sale i Sedlari" je objavio prošle godine za PGP RTS. Skoro celo leto je proveo na turneji sa našim poznatim violinistom Nemanjom Radulovićem.

Na početku razgovora nam iznosi svoje mišljenje o trenutnoj ekspanziji veštačke inteligencije i da li je po njemu AI dobila mnogo više prostora od onoga što zaslužuje.

- Teško je pričati o tome koliko veštačka inteligencija "zaslužuje". Tehnološki napredak u svim oblastima ima svoj razvojni put koji je nemoguće zaustaviti ili sputati, već mu se valja prilagoditi na način koji je po meri čoveka - priča Aleksandar Sedlar.

Smatrate li da veštačka inteligencija doprinosi kulturi i umetnosti ili možda umanjuje značaj ovih oblasti?

- Mislim da može da posluži kao alat za ubrzavanje određenih tehničkih procesa pri kreaciji nečega, ali nikako ne da zameni čoveka ili umanji značaj umetnosti. Sa druge strane, živimo u vremenu kada se svašta nešto kategorizuje kao umetnost.

Koliko je AI već sada zastupljena u muzici?

- Veštačka inteligencija je u muzici zastupljena od početka osamdesetih godina prošlog veka pojavom prvih midi sekvencera i ritam mašina. Kombinacijom toga i ljudskog faktora su nastali brojni žanrovi koji su nezamislivi na drugi način. Bilo da je u pitanju disko osamdesetih ili kasnije tehno sa mnogim podvrstama, nemoguće je zamisliti tu muziku bez ritam mašine. Kada taj isti bit svira živ čovek (bubnjar), nije to to. Mnogi žanrovi su bukvalno rođeni iz mašine, i to im je čar. No, najbolji rezultati su po meni oni gde su zastupljena oba faktora; sekvencer - utisak "robota", i čovek (zanatlija) koji daje dušu. Mnoge pesme iz osamdesetih su još uvek aktuelne zbog te idealne spojke. Danas je zamka što je zanat postao nebitan, a bez njega je apsolutno nemoguće napraviti išta što bi se moglo nazvati umetničkim delom.

Da li se kontrolisani robot može oteti kontroli?

- Videćemo (smeh).

Hoćemo li više izgubiti ili dobiti unapređivanjem veštačke inteligencije?

- To je stvar upotrebe, odnosno čoveka. You Tube je po meni možda najbolja svar koja se desila čovečanstvu u relativno skorije vreme. Ali korisne stvari koje će od vas da naprave boljeg umetnika ili čoveka, teško da ćete naći u trendingu. Tako da nemam ništa protiv unapređivanja veštačke inteligencije, više me brinu ljudska interesovanja.

U kojim oblastima su roboti za sada najefikasniji?

- Nisam preterano upućen, ali verujem da su oni mali robot usisivači, i generalno taj tip poslova nešto gde bi roboti komotno mogli da zamene čoveka na obostrano zadovoljstvo.

Da li će koriščenje veštačke inteligencije više doprineti kvalitetu ili kvantitetu kada je muzika u pitanju?

- AI već neko vreme pravi određenu generičku muziku, recimo za reklame i slično. To je specifična upotrebna vrednost, gde je muzika u drugom planu, i kao što programu ChatGPT možete dati instrukcije da vam napiše esej o nečemu, tako možete dati instrukciju da vam robot napravi veselu muziku, srednjeg tempa, i da to bude sasvim dovoljno i adekvatno kao pozadina za neku reklamu. No bilo šta ozbiljnije, potpuno je nemoguće. Kao i programi za obradu fotografija. Ja recimo volim Prizmu. Vi ubacite fotografiju a program uradi kao da vas je neko naslikao. Neki algoritmi izgledaju fenomenalno. Ali robot ne može imati ideju. Robot može biti donekle sofiticirani randomajzer podataka kojima je pohranjen, i to mu je maksimum.

Smatrate li da je potrebno što više informisati javnost o ovom projektu budućnosti, jer se za sada kod nas malo zna o ovoj temi?

- Ni za internet mnogi ljudi nisu znali u prvo vreme. Verujem da će šira javnost saznati kada im projekat bude dostupan. Iskreno, i ja sam neinformisan.

Da li će veštačka inteligencija imati više mogućnosti u ostvarivanju autorskih prava od čoveka? Ko je tu vlasnik autorskih prava?

- Veštačkoj inteligenciji ne trebaju pare. Ili sam neupućen. Dakle novac od autorskih prava ubira vlasnik kompjutera koji mu je i dao instrukcije po kojima je ovaj napravio muziku za reklamu ili šta god. Stvar je etike i morala, u zavisnosti i od oblasti, da li će gazda da uposli kompjuter umesto čoveka zarad većeg ličnog profita.

Da se Vi pitate šta po Vama trenutno treba menjati u AI programima?

- Programi su u redu, treba menjati ljude. Odnosno, mi ljudi, treba da se podsetimo šta znači biti čovek. Šta znači empatija, humanost, poštenje, umetnost, razne stvari. Možda nas baš roboti podstaknu na to.

Intervju je deo medijskog projekta magazina Kaleidoskop media "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PROČITAJTE I:

TRANSFORMACIJA KULTURE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE