Da li je VI dobar sluga, ali loš gospodar?

Piše: Gordana Tadić / Naslovna foto: Pixabay, Alexandra Koch

Magazin Kaleidoskop media sproveo je anketu među 50 čitalaca u okviru medijskog serijala na temu "Pravo na istinu: Izazovi veštačke inteligencije (VI) u medijima". Posle anketiranja 110 medijskih radnika čije rezultate možete potražiti ovde, cilj ove ankete je bio da čujemo mišljenja čitalaca o sve češćoj upotrebi veštačke inteligencije u medijima. S obzirom da se medijski sadržaji kreiraju za javnost, želimo da ovim istraživanjem otvorimo diskusiju o temi koja izaziva oprečne stavove širom sveta.

Analiza rezultata ankete:

Na prvo pitanje: "Koliko često i na koji način čitate članke na internetu?", odgovori su pokazali sledeće:

42% čitalaca svakodnevno prati vesti isključivo na internetu, koristeći medije koje sami biraju.

34% čitalaca svakodnevno prati vesti na portalima i društvenim mrežama.

10% čitalaca povremeno prati vesti, ali više preferira tradicionalne medije kao što su TV, štampa i radio.

3% čitalaca svakodnevno prati vesti isključivo putem društvenih mreža, preko kojih dolaze do linkova portala.

1% čitalaca prati vesti samo ako ih privuče neki naslov.

Preostalih 10% čitalaca kombinuje sve vrste medija za praćenje vesti.

Ovo nam govori da većina naših čitalaca koristi internet kao glavni izvor informacija, dok manji procenat i dalje preferira tradicionalne medije ili kombinaciju svih vrsta medija.

Na pitanje da li ste svesni upotrebe veštačke inteligencije (VI) u medijima? odgovori čitaoca i dobijeni rezultati pokazuju da:

38% čitalaca ponekad prepoznaje upotrebu veštačke inteligencije u medijima.

32% čitalaca je svesno upotrebe veštačke inteligencije.

30% čitalaca nije svesno upotrebe veštačke inteligencije u medijima.

Ovi rezultati ukazuju na to da je svest o upotrebi veštačke inteligencije u medijima podeljena. Dok neki prepoznaju ili su svesni njenog prisustva, značajan broj čitalaca još uvek nije svestan prisustva ove tehnologije u medijskom sadržaju.

Pitali smo čitaoce šta misle na koji način VI utiče na kvalitet novinarstva?

Rezultati pokazuju sledeće:

56% čitalaca smatra da veštačka inteligencija negativno utiče na kvalitet novinarstva.

24% čitalaca nema jasno formiran stav po tom pitanju.

10% čitalaca smatra da veštačka inteligencija pozitivno utiče na kvalitet novinarstva i vidi je kao napredak.

Preostalih 10% čitalaca ima različite stavove, uključujući mišljenja da je veštačka inteligencija istovremeno i pozitivna i negativna, da postoji potencijal ali nailaze na negativne primere, te da informacije koje VI generiše treba dobro proveriti pre objavljivanja.

Ovi rezultati ukazuju da većina ispitanih čitalaca ima negativan stav prema upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu, dok manji deo vidi njen potencijal ili još nije formirao mišljenje. Diskusija o uticaju veštačke inteligencije na kvalitet novinarstva ostaje otvorena i izaziva podeljena mišljenja među čitaocima.

U današnjem digitalnom dobu, gde veštačka inteligencija sve više igra ulogu u različitim aspektima života, postavlja se pitanje koliko su ljudi zapravo spremni da veruju informacijama koje generiše VI. Našim čitaocima postavili smo pitanje o njihovom poverenju u članke pisane uz pomoć veštačke inteligencije.

Da li biste verovali članku za koji znate da je pisan uz pomoć VI?

Rezultati su sledeći:

50% čitalaca nije sigurno da li bi verovalo članku pisanom uz pomoć veštačke inteligencije.

34% čitalaca ne bi verovalo takvom članku.

10% čitalaca bi verovalo članku pisanom uz pomoć veštačke inteligencije.

Preostalih šest odsto čitalaca ima različita mišljenja, uključujući proveravanje informacija u više izvora ili prihvatanje sa sumnjom.

Rezultati ukazuju na to da je poverenje u članke pisane uz pomoć veštačke inteligencije još uvek polarizovano među čitaocima. Dok polovinu čitalaca nije sigurno, značajan deo ih ne bi verovao takvim člancima, dok manjina vidi potencijal za poverenje.

Mišljenja čitalaca o poverenju u članke pisane uz pomoć veštačke inteligencije

U okviru naše ankete, pitali smo čitaoce da objasne svoje stavove o poverenju u članke pisane uz pomoć veštačke inteligencije. Njihovi odgovori pokazuju raznovrsne stavove.

Neki čitaoci veruju da veštačka inteligencija ne pravi greške i stoga imaju poverenja u takve članke. Međutim, postoje i oni koji sve manje imaju poverenja u ljude, a time i u tehnologiju koju su ljudi stvorili. Jedan čitalac je naglasio da samo etičan novinar može biti pravi "proizvođač" medijskog sadržaja.

Neki čitaoci istakli su da je za njih prihvatljivo korišćenje veštačke inteligencije za prikupljanje i jednostavnu obradu podataka, ali da nemaju poverenja u sadržaj koji je u potpunosti kreiran od strane VI, posebno kada je reč o kontekstualizaciji i ideološkom određivanju.

Takođe, bilo je odgovora koji izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti grešaka i netačnih informacija koje VI može prikupiti sa interneta. Deo čitalaca priznaje da im je oblast veštačke inteligencije još uvek nepoznata, dok bi drugi proveravali podatke ukoliko bi znali da ona stoji iza napisanih vesti.

Emocionalni i kritički stav čini osnovu poverenja za neke čitaoce, koji ne veruju mišljenjima iza kojih ne stoji osoba. Takođe, postoji zabrinutost zbog objektivnosti izvora informacija koje VI koristi.

Deo čitalaca smatra da upotreba veštačke inteligencije može otupiti istraživačko pero pravih novinara, dok drugi naglašavaju da VI mora proći kroz ljudsku proveru. Stavovi su raznoliki - od onih koji vide VI kao pomoć u navođenju teksta i bržem pronalaženju informacija, do onih koji sve informacije, uključujući tekstove pisane uz pomoć VI, uzimaju sa rezervom i veruju da ih treba dodatno proveriti.

Koje vrste članaka mislite da veštačka inteligencija može najefikasnije da piše?

I ovde čitaoci imaju različita mišljenja o vrstama članaka koje veštačka inteligencija može najefikasnije pisati:

32,7% čitalaca veruje da veštačka inteligencija najefikasnije može pisati analize.

20,4% smatra da VI može najefikasnije pisati sportske izveštaje.

16,3% veruje da VI može najefikasnije pisati vesti.

18,4% čitalaca misli da VI može pisati nešto drugo.

4,1% čitalaca smatra da VI može najefikasnije pisati reportaže.

Preostalih 8,1 odsto čitalaca ima različita mišljenja, uključujući stavove da VI može pisati vesti, ali pod nadzorom živog čoveka, dok neki veruju da VI ne može pisati ni jednu vrstu tekstova efikasno.

Rezultati pokazuju da čitaoci imaju podeljena mišljenja o sposobnostima veštačke inteligencije u pisanju različitih vrsta članaka. Dok neki vide potencijal u VI za pisanje analiza i sportskih izveštaja, drugi su skeptični i veruju da ljudski nadzor ili ljudski autoritet ostaje ključan.

Da li ste ikada koristili alatke veštačke inteligencije (npr. za pretragu, prevod, chatbot)?

Rezultati su sledeći:

68% čitalaca je koristilo alatke veštačke inteligencije.

20% čitalaca nije koristilo takve alatke.

12% čitalaca nije sigurno da li su ikada koristili alatke veštačke inteligencije.

Ovi rezultati pokazuju da većina naših čitalaca već ima iskustvo sa korišćenjem alatki veštačke inteligencije, dok manji deo ili nije koristio takve alatke ili nije siguran u svoje iskustvo. Ovo može ukazivati na rastuću prisutnost i primenu veštačke inteligencije u svakodnevnim aktivnostima naših čitalaca.

Pitali smo čitaoce: Ukoliko ste koristili neke od alata veštačke inteligencije (VI) - Koliko ste zadovoljni rezultatima koje VI alatke pružaju? (Ocene od najniže 1 do najviše 5)

Rezultati su sledeći:

11,9% čitalaca dalo je najnižu ocenu (1 zvezdicu).

23,8% čitalaca dalo je ocenu 2 zvezdice.

42,9% čitalaca dalo je srednju ocenu (3 zvezdice).

21,4% čitalaca dalo je ocenu 4 zvezdice.

Niko od čitalaca nije dao najvišu ocenu (5 zvezdica).

Prosečna ocena zadovoljstva alatkama veštačke inteligencije među čitaocima je 2,74. Ovo nam govori da većina čitalaca smatra da VI alatke pružaju prosečne rezultate, dok je manji deo zadovoljan ili nezadovoljan njima.

Etički izazovi korišćenja veštačke inteligencije (VI) u medijima

Naši čitaoci izneli su svoja mišljenja o etičkim izazovima korišćenja veštačke inteligencije u medijima. Njihovi odgovori su osvetlili različite aspekte i problematike koje prate ovu tehnologiju.

Jedan od najčešće pominjanih izazova je pouzdanost izvora i objektivno informisanje. Čitaoci su zabrinuti da copy/paste informacija bez dodatne provere može dovesti do potpune dezinformacije. Takođe, neki smatraju da je bitno učešće ljudskog bića u kreiranju informacija, jer VI može biti korišćena kako za informisanje, tako i za dezinformisanje javnosti.

Nedostatak empatije je takođe istaknut kao problematični aspekti VI. Čitaoci veruju da smo postali copy/paste civilizacija, što može dovesti do zakržljavanja ljudskog mozga i povećanja medijskih manipulacija i spinovanja.

Zloupotreba, kršenje autorskih prava i ugrožavanje radnih mesta su još neki od etičkih izazova koje čitaoci vide u korišćenju VI. Manipulacija i navođenje izvora su takođe važni aspekti koje treba uzeti u obzir.

Neki čitaoci smatraju da mediji moraju da se oslone na svoje izvore, osećanja i humanost, dok drugi ističu da VI nema intuiciju i želju, te da preuzima "posao" od živih novinara. Kapitalistički pristup novinarstvu je takođe pomenut kao izazov, jer tehnologiju kreiraju i regulišu ljudi koji često nemaju etičku pripremu ili su usmereni na profit i lični interes.

Nepouzdanost i dehumanizacija su još neki od izazova koje čitaoci vide u korišćenju VI. Preveliko poverenje u VI i nedostatak provere teksta koji nudi VI mogu dovesti do problema sa izvorima informacija, njihovim tumačenjem i kontekstom.

Na kraju, čitaoci ističu da već imamo puno neproverenih i lažnih informacija, te da VI može samo dodatno doprineti ovom problemu. Lažne i polulažne informacije, kao i dirigovane informacije, predstavljaju ozbiljan etički izazov u korišćenju veštačke inteligencije u medijima.

Da li bi trebalo transparentno obeležavati sadržaj koji je stvoren uz pomoć VI?

Rezultati su sledeći:

88% čitalaca smatra da bi sadržaj stvoren uz pomoć veštačke inteligencije trebalo transparentno obeležavati.

10% čitalaca nema stav po ovom pitanju.

2% čitalaca veruje da obeležavanje nije potrebno.

Ovi rezultati pokazuju da velika većina naših čitalaca veruje u važnost transparentnosti kada je u pitanju sadržaj stvoren uz pomoć veštačke inteligencije. Manji deo čitalaca nema formiran stav, dok samo mali procenat ne vidi potrebu za obeležavanjem takvog sadržaja.

Koliko mislite da je bitna ljudska intervencija u procesu kreiranja medijskog sadržaja?

Rezultati su sledeći:

54% čitalaca smatra da je ljudska intervencija veoma važna i da medijski sadržaj treba da stvara isključivo novinar.

24% čitalaca smatra da je ljudska intervencija relativno važna i podržavaju pomoć novih tehnologija u kreiranju medijskog sadržaja.

18% čitalaca veruje da ljudska intervencija postaje skoro nevažna i da se teži potpuno automatizovanom procesu.

2% čitalaca nema stav po ovom pitanju.

2% čitalaca smatra da je kombinacija ljudske intervencije i tehnološke pomoći vrlo važna, posebno kada su novinari preopterećeni.

Ovi rezultati pokazuju da većina čitalaca smatra ljudsku intervenciju ključnom u procesu kreiranja medijskog sadržaja, dok manji deo čitalaca podržava pomoć tehnologija ili veruje da je ljudska intervencija postaje manje važna.

Kako biste ocenili trenutni nivo prisustva VI u domaćim medijima?

Rezultati su sledeći:

67,3% čitalaca izjavilo je da ne prepoznaje sadržaje sa VI (ocena 4).

22,4% čitalaca ne podržava korišćenje VI u medijima (ocena 5).

4,1% čitalaca ocenilo je prisustvo VI sa najnižom ocenom (1 - nedovoljno).

4,1% čitalaca dalo je ocenu 2 (zadovoljavajuće).

2,1% čitalaca ocenilo je prisustvo VI sa ocenom 3 (odlično).

Prosečna ocena zadovoljstva prisustvom VI u domaćim medijima je 4,00. Ovi rezultati pokazuju da većina čitalaca ne prepoznaje sadržaje koji su kreirani uz pomoć veštačke inteligencije ili ne podržava njenu upotrebu u medijima.

Da li VI može doprineti objektivnosti u izveštavanju ili bi mogla stvoriti još veće pristrasnosti i manipulacije?

Rezultati su sledeći:

78% čitalaca veruje da polje za manipulaciju i pristrasnost postaje veće sa upotrebom VI.

10% čitalaca smatra da VI doprinosi objektivnosti.

8% čitalaca nema stav po ovom pitanju.

2% čitalaca veruje da VI reflektuje ljudsku prirodu, što ne smatraju pozitivnim.

2% čitalaca misli da je teško reći jer je novinarstvo već palo nisko i ne vide da VI ima kapacitet za značajnu promenu.

Ovi rezultati pokazuju da veliki deo čitalaca veruje da upotreba veštačke inteligencije može proširiti polje za manipulaciju i pristrasnost, dok manji deo čitalaca vidi potencijal za doprinos objektivnosti ili nema formiran stav.

Kako veštačka inteligencija može pomoći u borbi protiv lažnih vesti?

Naši čitaoci izneli su svoja mišljenja o mogućnostima veštačke inteligencije (VI) u borbi protiv lažnih vesti. Njihovi odgovori donose različite perspektive i stavove.

Mnogi čitaoci priznaju da nemaju ideju kako VI može pomoći u ovoj borbi. Neki smatraju da VI može izbaciti lažnu vest isto kao i čovek, te da je teško videti njen doprinos bez ljudske intervencije. Pojedini čitaoci ističu da je ključna zakonska regulativa i angažman institucija u okviru država kako bi se borili protiv lažnih vesti.

Detaljna provera i analiza informacija su predloženi kao način na koji VI može doprineti borbi protiv lažnih vesti. Takođe, vidljivo isticanje delova teksta koji su napisani uz pomoć VI može pomoći u transparentnosti. Prepoznavanje preuzetih sadržaja i ukrštanje i provera izvora takođe su navedeni kao potencijalne metode za borbu protiv lažnih vesti.

Ipak, neki čitaoci veruju da VI ne može sama da se bori protiv lažnih vesti dok ne bude programirana za to od strane ljudskog faktora. Oni smatraju da je problem ličnog morala ključan i da je VI samo alat koji reflektuje ljudske vrednosti i etiku.

Koliko ste informisani o potencijalima i rizicima veštačke inteligencije (VI)?

Rezultati su sledeći:

54% čitalaca izjavilo je da su nedovoljno informisani.

44% čitalaca smatra da su delimično informisani.

2% čitalaca veruje da su potpuno informisani.

Ovi rezultati pokazuju da većina čitalaca smatra da nemaju dovoljno informacija o potencijalima i rizicima veštačke inteligencije, dok manji deo čitalaca ima delimično ili potpuno informisanje o ovoj temi.

Da li biste voleli da saznate više o tome kako VI funkcioniše u medijima?

Rezultati su sledeći:

84% čitalaca odgovorilo je "Da".

8% čitalaca odgovorilo je "Ne".

8% čitalaca odgovorilo je "Ne znam".

Ovi rezultati pokazuju da najveći broj čitalaca želi da sazna više o načinima na koje veštačka inteligencija funkcioniše u medijima, dok manji deo čitalaca nema stav ili ih ova tema ne zanima.

Koliko verujete informacijama generisanim od strane veštačke inteligencije (VI) u poređenju sa onima koje generišu ljudi?

Rezultati su sledeći:

48% čitalaca više veruje novinarima koji sami kreiraju sadržaj.

26% čitalaca više veruje veštačkoj inteligenciji.

10% čitalaca nema stav.

6% čitalaca ne veruje nikome u današnje vreme.

4% čitalaca više nikome ne veruje.

2% čitalaca malo veruje i jednim i drugim.

2% čitalaca više veruje ljudima, čak i kad lažu.

2% čitalaca veruje proverenim novinarima i TV stanicama.

Ovi rezultati pokazuju da većina čitalaca više veruje informacijama koje generišu novinari nego veštačkoj inteligenciji. Međutim, značajan deo njih veruje VI ili nema stav, što ukazuje na mešovite stavove po ovom pitanju.

Budućnost veštačke inteligencije (VI) u novinarstvu i medijima

Čitaoci su izneli raznolike stavove o budućnosti veštačke inteligencije u novinarstvu i medijima. Njihovi odgovori nam govore o različitim očekivanjima.

Neki smatraju da će upotreba VI biti sve veća, ali je potrebno doneti pravnu regulativu kako bi se sprečile zloupotrebe. Veruju da će VI igrati značajnu ulogu u pisanju sportskih izveštaja i materijala sa konkretnim podacima, dok će u komentarisanju društvenih i političkih događaja primat i dalje imati novinari.

Drugi čitaoci vide budućnost VI kroz loš uticaj na domaće medije. Veruju da će veće korišćenje VI ubrzati procese, ali da mora biti kontrolisana dok se maksimalno ne usavrši. Neki čak ne žele da vide budućnost VI uopšte.

Postoji zabrinutost da će polje manipulacije i zloupotrebe porasti s većom prisutnošću VI. Mnogi čitaoci veruju da će novinari raditi druge poslove, a velike redakcije će ulagati u alate VI koji će zameniti ljude. Budućnost vide kao mračnu i distopijsku.

S druge strane, neki čitaoci smatraju da će VI biti sve prisutnija, dominirati i preovladavati. U njoj vide potencijal za prosperitet, ali uz adekvatnu regulaciju i etiku na širem društvenom planu. VI bi mogla doprineti smanjenju humanosti u medijima i haotičnom stanju u sferi informisanja koje trenutno imamo u Srbiji.

Šta vas najviše brine kada je u pitanju sve veća upotreba VI u medijima?

Čitaoci su izneli različite brige kada je reč o sve većoj upotrebi veštačke inteligencije u medijima. 

Najčešće pominjane su zloupotreba i plasiranje laži. Mnogi čitaoci izražavaju zabrinutost zbog prepisivanja informacija bez kritičkog pristupa i odsustva ljudskog faktora u kreiranju sadržaja. Takođe, nedostatak kontrole i neprovereno plasiranje informacija predstavljaju ozbiljan problem.

Neki čitaoci ističu apsurd do kojeg smo stigli, gde se sve može "programirati", i izražavaju zabrinutost zbog potpunog odsustva ljudskog faktora. Konfuzija, lažne informacije i obmana su takođe često pominjani izazovi.

Uvećanje manipulacije je još jedna važna tema, a čitaoci ističu probleme sa etikom i regulacijom. Takođe, brine ih i dalji nedostatak medijske i tehnološke pismenosti.

Čitaoci veruju da je ključ u etičkom pristupu i slobodi novinara da bude kreativan i samostalno proizvodi medijski sadržaj. Izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti slepog verovanja digitalnim tehnologijama i naglašavaju važnost ljudskog mozga u procesu kreiranja sadržaja.

Na kraju, neki čitaoci veruju da je već došlo do urušavanja medijske sfere, dok drugi vide mogućnost masovnog generisanja sadržaja i manipulacije od strane VI kao ozbiljne pretnje.

Predlozi za etičku upotrebu veštačke inteligencije (VI) u medijima

Čitaoci su izneli svoje predloge za etičku upotrebu veštačke inteligencije (VI) u medijima. Njihovi odgovori osvetlili su različite perspektive i rešenja.

Jedan od najčešćih predloga je uvođenje i poštovanje strogih zakona i dopuna etičkog Kodeksa novinara, kako bi se osigurala veća transparentnost i zaštita od zloupotreba. Mnogi čitaoci veruju da je ključno da VI ostane alat koji pomaže novinarima pri istraživanju i pisanju osnovnih informacija, dok bi dalje oblikovanje priče trebalo da bude u rukama ljudi.

Neki čitaoci predlažu obaveznu proveru od strane novinara i vidljive oznake koje bi označavale delove informacija kreirane od strane VI. Takođe, ističu važnost prijavljivanja i ispravljanja pogrešnih informacija.

Regulacija kreiranja tehnologija, a ne samo upotrebe, takođe je važan predlog. Čitaoci veruju da je potrebno raditi na medijskoj, tehnološkoj i etičkoj pismenosti profesionalaca u medijima kako bi se osigurala odgovorna upotreba VI.

Najzad, mnogi čitaoci iznose zabrinutost da etika više ne "stanuje" u Srbiji i da bi prvo trebalo sprovesti korenite promene u društvu i državi pre nego što se uvedu zakonske regulative. Takođe, predlažu strogu kontrolu i veće kazne za zloupotrebe.

PROČITAJTE I:

ZORAN STANOJEVIĆ: HOĆE LI AVATAR INTERVJUISATI PREDSEDNIKA?

IVAN STANKOVIĆ: MI JOŠ PRAVIMO TO PRVO MILIONČE

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I MEDIJI: ŠTA KAŽU NOVINARI?

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE

Ovaj prilog je deo serijala "Pravo na istinu: Izazovi veštačke inteligencije u medijima" koji magazin Kaleidoskop media realizuje tokom 2024/25. godine. 

U medijskim prilozima na ovu temu bavimo se uticajem veštačke inteligencije (VI) na medije i društvene interakcije sa fokusom na autorska prava, intelektualnu svojinu i etičke principe, kroz sagledavanje izazova kroz koje prolaze tradicionalni mediji pod njenim uticajem. Istražujemo pozitivne i negativne uticaje VI na kreiranje i percepciju medijskih sadržaja, uticaj na komunikaciju preko društvenih mreža, kao i marketing sredstava javnog informisanja koji koriste VI u svojoj delatnosti.

Sve priloge možete pogledati u našoj rubrici MEDIJI.