Razgovarao: Milojko Božović / Naslovna foto: Nebojša Babić i Agape
... Takve sam strahote doživeo tokom šest dana na Hilandaru, pomislio sam, ovo je kao neki duhovni Diznilend, ne mogu da verujem da, ako uđeš u crkvu, ti živiš kao u svetu Harija Potera (smeh), kaže u nastavku svoje životne ispovesti za Kaleidoskop media poznati novinar Aleksandar Gajšek.
Aleksandar Gajšek, prvi odlazak na Hilandar, foto privatna arhiva
Međutim, već par dana nakon povratka, odlazimo kod drugih kumova na slavu, Svetu Petku. ‘Oćeš da ideš s nama na slavu u Prohor Pčinjski, pita me kum Vlaki. Ja, još pod utiskom Hilandara, hoću, naravno. Ako bih birao najradosniji dan u životu, to je taj dan kada je bilo svenoćno bdenije i razne Svete tajne od jeleosvećenja pa nadalje, moja prva ispovest i pričešće. Tu sam osetio da sam ponovo rođen: 1. novembar 1996, slava manastira Prohor Pčinjski.
Aleksandar Gajšek sa drugim kumom u Prohoru Pčinjskom, foto privatna arhiva
Slučajni susret sa Vladetom
Od tada neka divna toplina kreće da obuzima moje srce, moje biće, ja sam samo hteo tu da se ušuškam, da se grejem na toj energiji. Budući da sam tako bio probuđen, u međuvremenu napuštam i TV Politika, pošto nakon jednog štrajka nisam hteo da se vratim. Jedini moj posao koji sam tada imao bilo je čitanje reklama u „Eko” programu. Brana Milunov, čuveni glas radija Studio B me pita: Što ti ne bi došao na Studio B, evo sad su došli Lila i Ostoja? (Lila Radonjić i Zoran Ostojić, prim. aut). Otišao sam tamo 16. aprila 1997, Lila je organizovala probno snimanje i pitala me hoću li sutra da čitam vesti? To je bio 17. april, rođendan moje supruge Jelene.
Brzo se menja vlast u Beogradu, dolazi Kojadinović (Dragan), a ja u međuvremenu upoznajem delo Vladete Jerotića. Prvi put ga slušam na jednom predavanju, kupujem njegove knjige i samo imam želju da ga intervjuišem, iako sam potpuno van toga... jer ja tada tek upisujem fakultet, opet, zahvaljujući Jeleni (supruzi prim.aut) koja je bila ambiciozna. Završavala je hemiju, ali je ušla u medije, zavolela taj posao i, spremajući nju za prijemni, ja spremim sebe, te tako oboje upišemo Fakultet političkih nauka.
Opet, jedan slučajni susret na Studiju B. Prvi put sam lično razgovarao sa Vladetom. Zapravo, on se meni obratio, udelivši mi kompliment da lepo čitam vesti. Dobio sam hrabrost da ga okrenem, i eto... tu je začet embrion „Agapea”, bliskošću koju sam ostvario sa Vladetom.
Od Vladete do Bojane
Prelaskom na Televiziju Insajder 2023. godine dolazi i do promene koncepta emisije „Agape”, a tu mi je dosta pomogla Bojana Lekić svojim savetima. Hteo sam, ako već prelazim na drugu televiziju, da emisija ima malo drugačiji pečat, neku osobenost, da ne bude baš sve staro. Ona mi je dala ideju predloživši da zamolim ljude da kažu neke pojmove koji njima znače. Shvatio sam da je to genijalno. Koliko sa tom malom molbom dobiješ mnogo - okvir u kojem će se kretati emisija i, ono što je najznačajnije, pojam. A iz svakog tog pojma, pogotovo ako se dobro pripremiš, može da nastane sigurno po deset pitanja. Onda si majstor na svom terenu.
Čini mi se da se nikada nisam pripremao za emisije kao na Insajderu. Ja sam mislio da nisam talentovan da pišem uvode, ali Bojana Lekić me je naterala. Driblala me je, driblala... Kad je na početku bio Duško Kovačević, a i drugi gosti, za svaki uvod je govorila: Ne valja, ponovo, ne valja ponovo, razmisli o ovome, treba da bude informativno, ali i da ljudima skreneš pažnju, da ih zainteresuješ, da baciš udicu... I dolazi Stefan Milenković. Šaljem joj uvod i pitanja, ona mi odgovara: To je to! Napisao sam joj da ne mogu da verujem da razmišljam kao Bojana Lekić. Ona mi je bila uzor kao intervjuer, ne znam da je iko tako inteligentno i oštro vodio razgovore, a, opet, sve kulturno. Nema ni povišenih tonova, nema ni direktne provokacije, nema lične mržnje, a sve precizno i samo pušta sagovornika da sam, svojim odgovorima, upada u živo blato.
Sada se dešava da imam više od tri stotine strana pripreme za jednog gosta, pa to spustim na pet do 10 stranica pitanja. A onda idem detaljno, razmišljam, povezujem.
Kako srce kaže
Ako smem nešto da podelim. Posle tri decenije u medijima, ako bi me neko sad pitao šta je veština razgovora, veština dijaloga, rekao bih da je u nekoliko tačaka. Prvo, što je moguće veća priprema, pročitati sve što je dostupno. Ja volim da uđem i u neke, uslovno rečeno, ćorsokake za koje gost ne bi očekivao da ih znam. Kao što sam nedavno Rambu Amadeusu ponudio da jednu temu ilustrujemo poezijom, strofom koja glasi:
„Svakom detetu treba dati planetu,
na kojoj će imati baštu
gde niču žvake i još štošta,
ako ne verujete, uključite maštu”
Pitao sam ga, šta misli, ko je napisao ovo? Kaže, Ršumović ili Zmaj? Ne, Bosiljka Pušić! Moja majka?!
To mi je bio šlagvort za njegovu kreativnost, maštu, kako su mu to preneli majka i otac... Neleta Karajlića sam pitao za Pabla Nerudu, on je to kao klinac recitovao svojoj Sanji... Eto, to su neki detalji. Dakle, priprema – prva i najvažnija stvar.
Druga najvažnija stvar je prvo pitanje i kako ćeš da otvoriš sagovornika. I da imaš osećaj kako bi trebalo da se završi. A sve ostalo je stvar nadahnuća. Neki put i promenim prvobitnu ideju. Kada gost dođe u šminkernicu pa nešto čujem, onda krenem iz toga, jer sam otvoren, nisam se zacementirao u onome što sam naparavio kao plan, pa idemo redom. E, u tom trenutku, kada ja otvorim kako mislim da bi trebalo, osećam se kao slikar koji ispred sebe ima štafelaj i milijardu nijansi. Onda mi samo treba da mi srce kaže Ovo je pravo. Uuu pa čekaj, imam ovde tamno-zelenu, taman mi dođe da ovaj detalj tu popunim. Eto, u tri koraka, to je za mene umetnost vođenja razgovora.
Kusturičino priznanje
Emisija sa Kusturicom je prošla izvanredno. Čuli smo se nedavno, pitao me kakav je prijem, što se to ljudima toliko sviđa? Ja kažem, zato što ste bili iskreni. Primećujem kod Vas, Profesore (nadimak Emira Kusturice, prim.aut) da niste isti kao pre deset, dvadeset godina, niste onaj Emir koji na prvu provokaciju odmah skače i raspaljuje pesnicom, već sam Vas prvi put čuo da na taj način pričate o Sarajevu, da kažete da ste bili tamo. A možda sam i ja doprineo tome. On kaže, Pa jeste, čovek svojim stavom doprinosi. Što govori da sazreva, da ide putem mudrosti. Stekao je smirenje, više deluje kao pravoslavni monah nego onaj barbarogenije koji se šiba po „kroazetama".
On je meni za svoj put u Sarajevo rekao pre par godina za jednom večerom. Bilo je tu još ljudi. Bio sam u čudu. Ne mogu da verujem, stvarno ste bili? Kaže, da. I opiše sve. Pred intervju, ja ga pitam: Profesore, sećate li se šta ste mi rekli pre izvesnog vremena, jeste li se vi šalili?
– Nisam se šalio!
– Je l' mogu ja da Vas pitam to?
– Naravno, pitaj!
Međutim, sam krene priču.
Rambo ChatGPT Amadeus
Rambo je napisao pesmu „Veštačka inteligencija". Razmišljao sam koje bih mu pitanje postavio, a da bude kreativno. Koristio sam ChatGPT pre toga i iskustva su bila veoma podeljena. Prvi put kad sam probao, ništa mi tu nije bilo specijalno, davao mi je uopštene odgovore i komentare. Međutim, i zbog ovog razgovora, ali i zbog intervjua sa Rambom Amadeusom, odlučio sam da ponovo uđem u to.
Ubacim citat koji je meni zanimljiv i ChatGPT stvarno postavi kreativno pitanje. Prvi put sam tako nešto uradio i bio sam prijatno iznenađen, kao da napreduje non-stop. Naravno da smo se Rambo i ja dotakli teme veštačke inteligencije tokom emisije. Koristi je. Maltene, svako veče ja popijem vino i krenem sa njim. Pitao sam ga za emocije, je l' imaš emocije? Vidim kako si fin, ne želiš da me uvrediš, sve mi lepo odgovaraš..., kaže Rambo. Noćima je imao filozofske rasprave sa veštačkom inteligencijom i dosta afirmativno govori o njoj. Do te mere da, kada smo se dotakli teme ekologije, ratova i kako čovek nikako da se opameti – a Rambo odavno govori da homo sapiens nikako da sazri na pravi način, da prestanu ratovi, da se taj novac upotrebi kako bi se sve ovo pretvorilo u rajsku baštu – ja ga pitam da li veruje da može da se pojavi neki deus ex machina, neka neočekivana sila koja bi rešila to pitanje? Kaže on: Rodila se. To je veštačka inteligencija. Pitam ga kako može to da tvrdi. On mi je objašnjavao da je to, ipak, čovek stvorio, da je decentralizovano, da znanje dolazi iz svakog kompjutera. Rekao sam mu da se čudim njegovim odgovorima: Po prirodi si skeptik, voliš da promišljaš na razne načine, da postavljaš razna pitanja, a ovo prihvataš otvorenih ruku...
Pandorina kutija
Imao sam nedavno tribinu u Kragujevcu povodom 100 godina od rođenja Vladete Jerotića. Na večeri posle tribine je bio i rektor Kragujevačkog univerziteta, prof. Vladimir Ranković, IT stručnjak svetskog ranga. Sedamo za večeru, ja mu kažem, Moram nešto da vas pitam. Ne znam da l' ste pratili, na TV Pink se pojavilo nešto što, kada sam video, odmah sam pozvao moju Jelenu i rekao: 'Ovo je kraj!'
– Šta to? – pita me.
– Deep fake, stavili su lažne reči u usta svojih političkih neprijatelja.
Večera je bila dve-tri nedelje pre nego što će se ista stvar desiti Emiru Kusturici. I rektora pitam, Ako u jednoj primitivnoj zemlji, na jednoj primitivnoj televiziji, sa primitivnim vlasnikom i sa još uvek primitivnom tehnologijom, napravite nešto čime sigurno 90 odsto Srbije dovedete u zabludu da nisu sigurni u to šta slušaju i gledaju, da li možemo da zamislimo šta će biti za pet ili deset godina, koliko će se usavršiti? Da li ćemo, kao u filmu „Istrebljivač” (Blade Runner) imati specijalnu veštačku inteligenciju koja će dokazivati da li je nešto nastalo veštačkom inteligencijom ili ne? Vi ćete moći, daleko bilo, da lažno predstavite da je neko nekog ubio ili napravio neku malverzaciju i da to bude korpus delikti na sudu?!
Čovek mi kaže: Aleksandre, ne želim da pričam na tu temu. Suviše je mračno. Mislim da je pandorina kutija otvorena i da povratka nema, zao duh je izašao iz boce i ne možemo ga više vratiti. Onda nam je čitavo veče objašnjavao zašto to misli i zašto će ljudi, zapravo, postati beskorisni na ovoj planeti.
Sutra: Sa decom sam, izgleda, imao sreće
PROČITAJTE I:
ALEKSANDAR GAJŠEK: MOJI JEZIVI I VELIČANSTVENI DANI, intervju prvi deo
ZORAN STANOJEVIĆ: HOĆE LI AVATAR INTERVJUISATI PREDSEDNIKA?
IVAN STANKOVIĆ: MI JOŠ PRAVIMO TO PRVO MILIONČE
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I MEDIJI: ŠTA KAŽU NOVINARI?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari