Bojan Perkov: Rizici VI u medijima

Razgovarala: Lela Milivojević 

Veštačka inteligencija (VI) postaje sve prisutnija u medijima, ali koliko je njena primena korisna i kakve rizike nosi? Bojan Perkov, koordinator digitalnih politika SHARE Fondacije u razgovoru za naš magazin, upozorava da „većina medija, a naročito mejnstrim, češće posmatraju VI iz promotivno-optimističnog ugla koji se servira kako od industrije tako i od država, umesto da problematizuju brojne rizike sa kojima se suočavamo."

Bojan Perkov, koordinator digitalnih politika SHARE Fondacije / Foto: privatna arhiva

On ističe važnost kritičkog pristupa tehnologiji, koji je neophodan za istinito i blagovremeno informisanje građana. U intervjuu na temu Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije u kulturi i medijima Perkov govori i o izazovima zloupotrebe VI u širenju dezinformacija, sajber prevarama, ulozi otvorenih podataka u novinarstvu, kao i o radu SHARE Fondacije na implementaciji evropskih digitalnih regulativa na Zapadnom Balkanu.

- Veštačka inteligencija je sve prisutnija u različitim oblastima, uključujući i medije. Koje je Vaše mišljenje, koliko se pametno i svrsishodno koristi, u kojem pravcu će se cela situacija razvijati i kako da se ljudi zaštite od neproverenih informacija?

Veštačka inteligencija jeste interesantan koncept, posebno građanima koji nisu previše upućeni u to kako tehnologija radi generalno ali žele da imaju korisne alate koji im olakšavaju obavljanje određenih zadataka ili su jednostavno zabavni. Međutim, meni se čini da se stvara prevelika fama u vezi sa mogućnostima trenutnih alata zasnovanih na modelima VI, koji iako jesu napredni u odnosu na neke ranije verzije ipak ne mogu da imaju kapacitete kakvim se često predstavljaju, npr. da u potpunosti zamene ljudska bića ili budu superiorna u odnosu na nas po kognitivnim sposobnostima.

Zaštita od neproverenih informacija je kompleksno pitanje i ne tiče se samo VI, već i načina na koji funkcioniše "krvotok" današnjeg onlajn informisanja, a to su kanali društvenih mreža. Imajući u vidu da društvene mreže kontrolišu privatni akteri sa ciljem maksimizacije profita, teško je očekivati da će se njihovi vlasnici odlučiti da se bliže pozabave uzrocima masovnog širenja dezinformacija i propagande umesto saniranja posledica koje nastanu. Građanima ne preostaje mnogo toga osim da pažljivo pristupaju informacijama koje dobijaju, a naročito u kontekstu zloupotrebe VI.

- Da li ste imali iskustva sa sajber prevarama izvedenim uz pomoć veštačke inteligencije, odnosno koliko su takve prevare učestale u Srbiji?

Ono što je bilo aktuelno u medijima su bile različite prevare u vezi sa prodajom određenih proizvoda, gde su korišćeni lažni snimci brojnih javno istaknutih lekara poput Danice Grujičić, bivše ministarke zdravlja. Takvi sadržaji su plasirani na društvenim mrežama poput Fejsbuka, gde se konstantno kreira toliko sadržaja da korisnici, a naročito oni koji nisu dovoljno digitalno opismenjeni, mogu da poveruju da je u pitanju autentičan snimak.

- Šta mislite o uticaju medija na teme koje tretiraju veštačku inteligenciju, da li pratite medije u toj oblasti...

Deluje mi da većina medija, a oni mejnstrim naročito, češće posmatraju VI iz promotivno-optimističnog ugla koji se servira kako od industrije tako i od država, umesto da problematizuju brojne rizike sa kojima se suočavamo a koji mogu biti dodatno podstaknuti primenom VI. Kritički pristup društvenoj situaciji, pa samim tim i tehnološkom kontekstu u kome živimo, neophodan je za istinito, potpuno i blagovremeno informisanje građana. 

- Predmet interesovanja su Vam i otvoreni podaci i njihova obrada... Koliko veštačka inteligencija može da pomogne novinarima prilikom obrade podataka i, naravno, tu je i tema njene zloupotrebe...

Veliki setovi podataka mogu biti blago za istraživačke novinare, posebno ako se otkriju veliki skandali ili afere u koje su umešani moćni i uticajni ljudi. Alati koji se zasnivaju na VI svakako mogu biti od pomoći novinarima, jer kada se radi sa potencijalno stotinama gigabajta procurelih ili hakovanih podataka to može predstavljati ogromnu količinu materijala koju novinari treba da obrade kako bi pronašli informacije koje su od javnog interesa.  

- Da li i šta trenutno istražujete sa multidisciplinarnim timom SHARE Labsa pošto ste se ranije bavili različitim internet fenomenima na globalnom nivou?

Naš multidisciplinarni tim radi na analizi mogućnosti za implementaciju nove evropske regulative u oblasti digitalnih tehnologije, tj. Akta o digitalnim uslugama, Akta o digitalnim tržištima i Akta o veštačkoj inteligenciji, na području Zapadnog Balkana i potencijalnog priključenja jedinstvenom digitalnom tržištu Evropske unije. Nedavno smo objavili opsežnu studiju koja analizira tri spomenuta akta i pravi paralelu sa trenutnim stanjem na Zapadnom Balkanu kada su digitalne politike u pitanju.

- Kako prosečnog "konzumenta" medija možemo usmeriti da prepozna sadržaje napravljene uz pomoć veštačke inteligencije?

Ako za nešto pomisle da je neverovatno da je istinito, najčešće i nije istinito. Alati zasnovani na VI jesu sve bolji kada je reč o generisanju prividno autentičnog sadržaja, ali i dalje postoje neke sitnice koje na prvi pogled možda nisu uočljive. Položaj usana tokom izgovaranja rečenica ili neprirodna gestikulacija koja se ne uklapa sa dinamikom izgovorenih reči su neki od primera kada gledamo generisani video sadržaj u kome neka javna ličnost navodno govori o određenoj temi.

- Smatrate li da je poželjno u redakcijama implementirati čet botove kao "pomoć" novinarima u izradi medijskih priloga?

Ako bi im to omogućilo da kvalitetnije obavljaju poslove treba razmisliti o tome, ali standardi profesionalne etike moraju biti na prvom mestu svakom novinaru.

Prilog je deo medijskog projekta "Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije u kulturi i medijima" (Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media), magazina Kaleidoskop media, koji se realizuje tokom 2024. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.kaleidoskop-media.com

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, već isključivo autora.

PROČITAJTE JOŠ NEKE OD PRILOGA IZ OVOG SERIJALA:

MAJA UZELAC, INTERVJU: CVETA VI OLIGARHIJA KOJA VLADA PODANICIMA

ZORAN POPOVIĆ, INTERVJU: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA - POMOĆ ILI APOKALIPSA KOJA STIŽE?

MEĐUNARODNA PERSPEKTIVA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA

IZAZOVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA: ŠTA KAŽU MEDIJSKI RADNICI U SRBIJI

PAVLE ZLATIĆ: MEDIJSKI INTEGRITET U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DEHUMANIZOVATI KULTURU?

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE