Piše: Milojko Božović / Naslovna foto: Luka Novaković
Jedno retoričko pitanje: Kako bi reagovali novinari i urednici da se jednog dana probude i na svom portalu zateknu uredno postavljen tekst koji je, umesto njih, napisao i emitovao njihov novi prijatelj i kolega čet bot (Chat Bot)? Sem što nam je skratio muke istraživanja, sažimanja, kucanja, njegov tekst se i jako dobro čita, donosi veliki broj klikova, već su ga preneli konkurentski mediji, tema mu je aktuelna i sadrži sve one podatke koje smo prethodnih dana i nedelja objavljivali ili čuvali u „svojim“ računarima i pametnim telefonima?
Mobilni telefoni novijih generacija svako malo nam brljaju po intimnim slikama i prave priče precizno složene po ljudima, mestima, datumima. Dodaju odnekud i muziku i sve to lepo izgleda. Osim jedne stvari – mi im to nismo tražili. Ipak, često nam se dopadne, pa ne obrišemo.
Verovatno je veštačka inteligencija (VI) oličena u raznim programima od kojih je najpoznatiji Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT) – koji novinari, povremeno, više ili manje stidljivo, javno ili tajno, koriste – već sposobna za tako nešto, ali je onaj koji je (za sada) kontroliše još ne (zlo)upotrebljava na taj način. Ponovljeno pitanje za nas novinare glasi: Da li bismo ostavili i tekst koji nije naš, iako je skoro sve pogodio što smo hteli da kažemo i donosi nam tako potrebnu čitanost i vidljivost, novac i eventualnu slavu?
U mnogim današnjim medijima klik (jednako više reklama, jedanko više vidljivosti, jednako više novca) je vrhunski i jedini član nenapisanog kodeksa novinarstva, stoga bi i odgovor na gorepostavljeno pitanje za mnoge bio težak.
Novinari pomalo zaziru od negativnog uticaja veštačke inteligencije, ali u odgovorima u anketi Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije (VI) u kulturi i medijima ovog straha nema.
Strah od postojećeg
Čega se novinari plaše kada je u pitanju VI? Reklo bi se onoga što već uveliko postoji.
– Da nisam bio obavešten da je reč o veštačkoj inteligenciji, pomislio bih da je reč o strahovima novinara zbog aktuelne medijske situacije u zemlji – kaže za Kaleidoskop media Radmilo Marković, novinar BIRN-a, komentarišući moguće negativne posledice upotrebe veštačke inteligencije izražene u anketi.
Sažeto, to su: neproverenost informacija, gubitak autentičnosti i kvaliteta sadržaja, manipulacija informacijama, gubitak radnih mesta, urušavanje profesionalnosti, ograničenost kreativnosti i ljudske interakcije i zavisnost od tehnoloških kompanija.
Radmilo Marković, novinar BIRN-a, foto Marija Janković
– Neke od ovih kategorija koje se pominju u istraživanju, i potencijalni su izvori straha novinara, postoje i bez veštačke inteligencije: neproverenost informacija, manipulacija informacijama, nepouzdanost i urušavanje profesionalizma... U našoj su medijskoj stvarnosti – konstatuje i urednik Blica nedelje Miroslav Kos.
On je novinar sa dugim stažom koji spaja eru modernih mašina za kucanje iz druge polovine 80-ih prošlog veka kada je počinjao, sa godinama postepenog, ali neumitnog prodora kompjutera u novinarstvo, da bi se sada, godinu pred penziju, upoznao i sa čet botom.
– Moje je mišljenje da novinari ne bi trebalo da zaziru ili se plaše od upotrebe veštačke inteligencije. Zašto bismo se plašili nečega što može da nam pomogne? Jedino pravo pitanje u ovoj temi je koliko je ko ovladao novinarskim zanatom i kojim talentom, moralom i obrazovanjem raspolaže, pa i talentom da na pravi način koristi veštačku inteligenciju ako mu je uopšte potrebna – smatra Kos.
Šta ako se VI usprotivi
Kada je reč o strahu „broj jedan” da upotrebom VI neproverene ili netačne informacije mogu dovesti do dezinformacija i zabluda javnosti, Radmilo Marković kaže da oni koji inače „paze šta objavljuju, paziće i ubuduće”.
– Novinari i urednici često, zbog potrebne proklete brzine, puštaju neproverene vesti, pa ih posle doteruju ili povlače, ukoliko se ispostavi da su objavili neku glupost. Moguće je da će upotreba VI još više ubrzati širenje lažnih vesti, ali sve to zavisi od novinara i urednika. Može i kontra pitanje: šta ako se VI toliko unapredi, da postane nemoguće dostavljanje netačnih informacija ovim putem? Da li će to neke urednike učiniti nezadovoljnima, pa će morati sami, opet da izmišljaju?
Marković naglašava da upotreba VI nema ništa ni sa sveprisutnim srozavanjem kvaliteta u našim medijima, odnosno, nedostatkom originalnosti i novinarske autentičnosti.
– Kvalitet sadržaja je već sada porazan i na prste obe ruke mogli bi da se nabroje novinari čiji biste tekst mogli da prepoznate, a da ne gledate ko je potpisan. Sa druge strane, publici je potpuno uništena pažnja, tako da, pretpostavljam, da su i čitaoci i mediji u silaznoj spirali zajedno. Veštačka inteligencija nema ništa s tim – ističe novinar BIRN-a.
Medijski radnici (učesnici ankete koju smo sproveli) se plaše gubitka radnih mesta, masovnog otpuštanja usled upotrebe veštačke inteligencije. Radmilo Marković je izdanak kompjuterske ere u novinarstvu. Kako kaže, još ne upotrebljava veštačku inteligenciju najnovije generacije u svakodnevnom poslu, a inače se, kroz dugogodišnji rad, specijalizovao za ekonomske teme.
Šta da rade pravi novinari
U pogledu gubitaka radnih mesta reč je o pipavom pitanju – kaže on i dodaje:
– Mašina je, za sada, daleko od toga da može da zameni posao novinara. Problem nastaje ukoliko su vlasnici medija i urednici toliko srozali svoje „objavljotine”, da bi VI zaista mogla da proizvodi takav sadržaj bez ičije pomoći. Ipak, na kraju dana, neko svestan i razuman mora da obavi telefonski razgovor sa ljudima o kojima se piše, ukoliko i to nije postalo suvišno.
Miroslav Kos veruje da „nama u novinarstvu nije problem veštačka inteligencija, već domaća glupost i većina medija koji više liče na propagandne biroe nego na redakcije”.
– Doduše, ono malo pravih novinara, što je još ostalo da radi u našoj medijskoj sferi, možda bi zaista i trebalo da se plaši gubitka posla jer, kako se (ne) razvija naše novinarstvo, pravi novinari uskoro više neće biti potrebni nikome, već isključivo propagandisti. A to uspešno može da obavi i veštačka inteligencija – naglašava Kos i konstatuje:
– Strah uglavnom dolazi iz nesigurnosti ili od nepoznatog.
Miroslav Kos, foto: privatna arhiva
Ako bi nekontrolisana upotreba veštačke inteligencije mogla uticati na nepouzdanost i urušavanje profesionalnosti, odnosno, da neprovereni podaci, nepouzdani izvori i nedostatak provere informacija mogu dovesti do neprofesionalnog izveštavanja i gubitka poverenja publike u medijske sadržaje – onda bi se mogao steći (pogrešan) utisak da je VI dugo prisutna u našoj medijskoj sferi.
– Već je bilo reči o ovome. Treba samo pogledati onlajn džunglu u Srbiji, koja je bez ikakvog nadzora – Savet za štampu reaguje na onlajn pisanije tek ako im se neko požali na njega – i postaće jasno da su svi problemi vezani za nepouzdanost i urušavanje profesionalnosti postojali mnogo pre VI – ističe Radmilo Marković.
Daleko je ChatGPT sunce
I, konačno, poslednji iskazani strah u anketi mogao bi se nadovezati na pitanje s početka teksta: Da li će upotreba VI uticati na preveliku i dominatnu zavisnost od tehnoloških kompanija koje razvijaju VI alate, da li to može dovesti do gubitka kontrole nad informacijama i sadržajem?
Radmilo Marković odgovara da „bi se i za ove probleme moglo reći da već postoje, pre nego što je VI ušla u široku upotrebu”.
– Oduzmite novinaru telefon i kompjuter – ostaće bez svojih kontakata, bez svojih priča, bez svoje arhive; neće znati šta ga je snašlo i pitanje je koliko bi mu trebalo da se ponovo vrati „u sedlo”, a da nema pomoć redakcije i kolega.
Na kraju, Marković izriče jednu konstataciju:
– Deluje da problemi, koji se ovde navode, gledaju u daleku budućnost, kada će VI biti „in charge”, pa će ona odlučivati koje informacije idu u javnost, a koje ne. Pretpostavljam da smo daleko od tog scenarija.
Napomena: Ovaj tekst urađen je bez upotrebe ChatGPT. Od alata korišćeni su word, viber, gmail i mobilni telefon. Sagovornici su novinari koje autor poznaje, čiji rad prati i imao je sreću da s njima sarađuje.
Prilog je deo medijskog projekta "Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije u kulturi i medijima" (Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media), magazina Kaleidoskop media, koji se realizuje tokom 2024. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.kaleidoskop-media.com
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, već isključivo autora.
PROČITAJTE I:
MEĐUNARODNA PERSPEKTIVA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA
IZAZOVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA: ŠTA KAŽU MEDIJSKI RADNICI U SRBIJI
PAVLE ZLATIĆ: MEDIJSKI INTEGRITET U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DEHUMANIZOVATI KULTURU?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari