Razgovarala: Miona Kovačević / Foto: Privatna arhiva
Izazovi vezani za korišćenje veštačke inteligencije (VI) u medijima kao i za korišćenje medija od strane veštačke inteligencije u stvaranju sadržaja sve su veći i, čini se, složeniji. Detaljna regulativa o ovom pitanju još uvek ne postoji, pa se za sada svako snalazi za sebe. Međutim, kao jedan od ključnih stubova informisanja i komunikacije, mediji moraju biti dodatno oprezni u korišćenju alatki VI. One mogu doneti brojne prednosti, kao što je automatizacija pojedinih elemenata novinarskog posla ali i, na prvi pogled, mnogo brojnije izazove, poput mogućnosti zloupotrebe, etičkih dilema, problema transparentnosti i istinitosti/objektivnosti.
Da li će uskoro redakcije zapošljavati robote da im pišu tekstove ili će ljudski um i dalje biti suveren u tom pogledu, ima li šanse da pokrenemo neke tačke otpora u „Blejd raner distopiji ka kojoj veselo idemo” i kako su (i da li) mediji u Srbiji odgovorili na ove izazove, razgovarali smo sa Milanom Vukelićem, izvršnim urednikom na portalu Nova.
Koliko Vi i vaše kolege uopšte koristite VI u svom radu?
– Još uvek koristimo VI u veoma ograničenoj količini, gotovo zanemarljivoj. Praktično kompletan sadržaj na portalu Nova.rs i dalje proizovode isključivo ljudska bića. Koliko je meni poznato, još uvek nismo objavili nijedan tekst koji je napisala VI. Znam da smo koristili VI da bismo generisali ilustracije za neke tekstove, ali smo naznačili da je u pitanju veštački generisana slika, da ne bismo čitaoce doveli u zabludu.
Za šta ona može biti naročito od pomoći, a gde bi je trebalo izbegavati?
– Mislim da veštačka inteligencija može biti od pomoći prilikom analiziranja i prikupljanja velikog broja podataka koje bi trebalo iskoristiti za neki tekst, jer je mnogo manja šansa za grešku nego kada ljudi procesuiraju iste podatke. Najveća opasnost se krije u tome da VI kreira vesti koje nisu istinite ili predstavljaju oblik manipulacije, bez obzira na to da li postoji „namera” VI da to uradi ili ne. Ljudska procena istinitosti neke vesti i dalje bi morala da bude primarna, po mom mišljenju.
Milan Vukelić, izvršni urednik portala Nova.rs
Na koji način se edukujete o korišćenju VI alatki? Da li postoje neke organizovane radionice/predavanja ili su novinari primorani da se sami snalaze?
– I dalje se sam edukujem u korišćenju VI, i to kroz proces koji bih mogao opisati kao trial-and-error. Pokušam da se oprobam u upotrebi VI, pa čekam da vidim kuda će me to odvesti. Nažalost, mi u redakciji još uvek nismo imali nikakvu obuku u korišćenju VI.
Koliko je i da li je prisutan strah, konkretno među novinarima, pri korišćenju VI u svom radu? Bojazan u smislu da VI doživljavaju kao nekog robota, mašinu koja ubija kreativnost i „ljudski” faktor?
– Strah od VI među novinarima postoji, ali ne bih rekao da je u pitanju bojazan od robota koji ubijaju kreativnost. Više mi se čini da je to stari, dobri strah od novog, kao što je stara generacija novinara zazirala od interneta. Ispostavilo se da je njihov strah bio opravdan, jer ko se nije prilagodio internetu, taj više nije mogao da se bavi poslom novinara. Mislim da nismo daleko od te situacije ni kada je VI u pitanju, ali je važno da pre toga naučimo da je koristimo pametno i efektno.
MOŽDA VAS ZANIMA:
Ono čega se mnogi plaše, jeste da će VI zameniti čoveka u svim poslovima. Da li će u medijima, pa i kulturi, ljudska kreativnost ipak ostati primarni kriterijum i nešto što mašina neće moći da zameni?
– U nekim oblastima i slučajevima, VI će definitivno zameniti čoveka. Ali, rekao bih da se tu radi o sadržajima koji su već bili na granici „generičkog”. U pitanju su i novinski tekstovi i umetnička dela koji su pisani bez ikakve kreativnosti ili ličnog pečata. Mene takvo novinarstvo ili umetnost ni ranije nisu zanimali, tako da mi je, iskreno, svejedno da li je tekst o rođendanu neke rijaliti zvezde napisao robot ili Pera Perić.
S druge strane, novinarstvo i umetnost koji pomeraju granice ljudskog saznanja i nude istinski jedinstven ugao posmatranja na svet oko nas još dugo će biti polje u kojem će ljudski um i dalje biti suveren. Nisam stručnjak za VI, ali rekao bih da smo još uvek veoma daleko od toga da, recimo, neki android sa VI softverom u glavi ode na Kosovo i napravi reportažu o napetostima između Srba i Albanaca, kroz razgovor s lokalcima. U najmanju ruku, ako živite u Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici i na vratima vam se pojavi robot s pitanjem šta mislite o svojim komšijama Srbima/Albancima, najverovatnije ćete mu, prosto, zalupiti vrata. Ovo sad karikiram, ali mislim da će najbolje novinarstvo i dalje biti izvan domašaja VI još dugi niz godina.
Na koji način bi uvođenje VI moglo da utiče na medijski eko sistem?
– Odgovorno i pametno uvođenje VI u redakcije može samo da poboljša kvalitet tekstova ili video i audio radova. Mogu da budu precizniji, sa više relevantnih podataka, sa većom sposobnošću da objasne kontekst i pokriju sve uglove posmatranja. Lenj duh to, naravno, neće raditi, ali on je već lenj i već sada oproizvodi loš content. Zato ponavljam: Mene ne interesuje da li je neki loš tekst napisao robot ili neki čovek. Ali, ako recimo VI može da popravi neki tekst koji je napisalo ljudsko biće, sa zadovoljstvom ću iskoristiti input veštačke inteligencije. Osim toga, čini mi se da će upotrebom veštačke inteligencije biti sve manje „fizikalisanja” u novinarstvu, pa će novinari imati više vremena da se posvete kreativnosti, pisanju i stvaranju. Sve one dosadne poslove (skidanja intervjua, pretrage arhive, kopanje bekgraunda, dablčeking) sve će to raditi VI i hvala joj na tome.
Društvene mreže su već uveliko doprinele „razvodnjavanju” tekstova i njihovom instant sadržaju, u trci za tim ko će biti prvi/najbrži i štancovanjem (često potpuno besmislenih) klik-bejt naslova, već idemo u sunovrat. Ima li bojazni da će VI samo još brže da nas tamo dovede?
– Taj proces je, čini mi se, nepovratan. On nije samo povezan sa društvenim mrežama i VI, već sa mnogo dubljim, iskonskim ljudskim porivima za trenutnim zadovoljenjem često najnižih strasti. Propaganda, laži, poluinformacije, manipulacije su redom postojale i u antičkoj Grčkoj, i u međuratnoj kraljevini Srbiji, i u Vijetnamu i u nacističkoj Nemačkoj, a postojaće i u Blejd raner distopiji ka kojoj veselo idemo. Jedino je pitanje da li će opstati tačke otpora koje će, ipak, ponuditi ono što se i dalje može smatrati istinom ili relevantnom informacijom. Što sam stariji, sve mi se više čini da je potpuno lični doživljaj sveta najvažniji za posao novinara ili pisca i umetnika. Ogromno znanje, more infomacija, erudicija, itd. postaće zaista integrisani u nervni sistem svakog čoveka i njihova društvena vrednost će skoro potpuno iščileti. Ostaće samo originalnost ideje pojedinca.
Kako će VI promeniti način na koji publika konzumira sadržaj i kako će to primorati medijske kuće da se prilagode?
– Ne bi mi bilo teško da zamislim situaciju u kojoj VI, na osnovu satelitskih snimaka, snimaka kamera itd. napiše osnovnu vest o tome da se, recimo, desio napad izraelske vojske na izbeglički kamp u Rafi. Mislim da će većinu takvih, osnovnih vesti, koje odgovaraju na pitanja ko, šta, gde, kada, kako, u budućnosti pisati veštačka inteligencija i, čini mi se, da će veći deo publike te vesti uzimati uz zrno sumnje.
Da li je to bio napad isključivo na izbeglički centar ili na grupu boraca Hamasa? Koliko su tačne tvrdnje IDF-a da su se tu krili teroristi? Da li je zaista poginulo 1.000 palestinskih civila ili „samo” 100? Sve su to pitanja na koja VI, po meni, ne može da da pravi odgovor. To može samo novinar koji će staviti pancir i šlem, sesti u džip i ući u taj logor, a onda tamo pričati sa majkom koja je ostala bez deteta, a onda otići u jevrejski kibuc na granici sa Gazom i pričati sa roditeljima bebe koju su borci Hamasa ubili u kolevci i ponuditi njihovu stranu priče...
Veštačka inteligencija to nikad ne bi mogla da uradi, a bez takvog pristupa, pravih vesti neće ni biti. Da sam cinik, rekao bih da ih već dugo nema i da ih možda nikad nije ni bilo. Mislim da je to iskonska borba za to da Istina pobedi Laž. A Laž je u VI dobila ozbiljno pojačanje, mada ne vidim zašto i Istina ne bi koristila istu tehnologiju.
Da li je to što VI još uvek nije najveštija na srpskom jeziku predstavlja prednost ili nedostatak? I da li će ikada moći da dovede do savršenstva komunikaciju na srpskom (recimo, Google Translate i dalje vrlo nespretno to radi)?
– Veliki sam zagovornik teze da je jezik živa stvar i nikad nisam razumeo silni strah od „kvarenja” jezika, da li zbog televizije i video-igara (osamdesetih i devedesetih), društvenih mreža (dvehiljaditih) ili VI (u ovom našem Blejd raneru). VI već sada koristi srpski koji je nekome, možda, „čistiji" i „lepši” od jezika koji se koristi u prodavnici ili javnom prevozu. Suština je u sadržaju, a ne u formi. Nije mi teško da zamislim da VI napiše knjigu baš kao gospođa Bačić-Alimpić. Ali da piše kao Milena Marković ili Valjarević? No way.
Prema Pariskoj konvenciji, svaki medij treba da istakne tamo gde je neki njihov sadržaj nastao uz korišćenje alata VI. Da li smatrate da je to važno?
– Da, mislim da je važno napomenuti svaki put kada VI stvara neki content. Bez obzira na to da li je u pitanju slika ili tekst. To je pitanje poverenja između onoga ko content plasira (izdavač ili pojedinačni autor) i korisnika. Ako je nešto napravio robot, reci mi; zaslužujem da to znam.
Gde je etička granica korišćenja VI koja se ne sme preći?
– Etička granica je tamo gde je bila i pre uspona VI: Nema svesnog laganja i manipulisanja činjenicama. Ako izraelska vojska kaže da su u onom napadu ubili četvoricu terorista, ali nigde ne spomenu 100 mrtvih civila, a tu vest su napisali tako što su dali takav prompt veštačkoj inteligenciji, to je očigledan faul. Mislim da je odgovor u veoma strogoj kontroli promptova za veštačku inteligenciju i da bi regulativom trebalo propisati da svi promptovi moraju biti potpuno javni i dostupni na klik svakom korisniku. Onda bi lepo pisalo ono što je izraelska svojska tražila od VI: Napiši mi vest o napadu na Rafu, ali nemoj da bi mi igde spomenuo civilne žrtve!
Trenutno je u SAD u toku nekoliko sudskih procesa u kojima su medijske kuće (Njujork tajms, Njujork dejli njuz, Čikago tribjun) tužile osnivače VI (konkretno, OpenAI) zbog kršenja autorskih prava. Ovi mediji tvrde da, u generisanju svojih odgovora, OpenAI koristi njih kao izvore, bez navođenja i bez naknade. Sa druge strane, poslednjih meseci OpenAI je potpisao i niz ugovora sa nekim drugim medijskim kućama (npr. Aksel Špringer i Fajnenšel tajms) o korišćenju njihovog sadržaja. Pominje se cifra od 1 do 5 miliona dolara godišnje. Kako vi vidite ovu „klackalicu”?
– Ne mogu da kažem da sam potresen finansijskim gubicima korporacija poput Njujork tajmsa. Međutim, njihovo je pravo da traže pare od Sema Altmana i ja im želim sreću, jer mislim da niko nema pravo da im krade content koji nije platio. Nepohodan je kredibilan sistem verifikacije originalnog sadržaja koji se, onda, putem VI širi internetom. Onu osnovnu vest o napadu na izbeglički logor bih dao svima da dele koliko god hoće. Ali, razgovor sa majkama poginule dece mora ostati na mediju koji ga je prvi objavio i koji je svom novinaru stavio glavu u torbu kada ga je tamo poslao. Ili, da se pošteno plati, pa da se onda i ti tekstovi dalje šire po nahođenju.
Da li je moguće sagledati dugoročne posledice VI po čovečanstvo? Kao što, recimo, tek sada postajemo svesni lošeg uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje, naročito mladih ljudi. Stiče se utisak da inovacija ide jako brzo, a da regulative kojima bi trebalo obuzdati neke njene loše aspekte ili eventualne posledice, debelo kaskaju. A jednom kad je pušten duh iz boce (npr. neka lažna vest generisana putem VI), on će obići planetu za 15 min, sva naknadna objašnjenja da je vest, recimo, lažna neće imati mnogo učinka?
– Mislim da je ključ u uspostavljanju kredibilnog sistema verifikacije činjenica. Moram, međutim, da priznam da zazirem od institucionalizovanja takvog sistema. Previše me to podseća na „komesare” u zemljama sovjetskog tipa ili na teror iz nacističkih režima. Ako je danas u tim zemljama na vlasti liberalna elita, pa će mnogi tolerisati takav sistem samo zato što se s njim slažu, šta ćemo kada na vlast dođu fašisti? A eno ih, umariširaće u predsedničke palate i vlade evropskih zemalja jednu za drugom. Nije mi teško da zamislim nekakvo distopijsko EU telo kojim upravljaju desničarske ekstremističke stranke koje bi zabranilo da se u Austriji i Nemačkoj „kleveće” vlast Adolfa Hitlera i koje bi, onda, skidalo s interneta sav sadržaj koji govori o Holokaustu. Karikiram, ali ne mnogo. Ali, ako znam da, recimo, neki novinar ili istoričar kojem verujem ima tekst u Špiglu ili na svom blogu o zlodelima nacističke Nemačke, onda nema tog EU tela koje će me sprečiti da to pročitam i poverujem autoru. Jedna brana „zloj veštačkoj inteligenciji” je prosto - „dobra inteligencija”; nevažno da li je veštačka ili ljudska.
Koliko mediji u Srbiji prate digitalnu tranziciju, koliko se prilagođavaju digitalnoj revoluciji?
– Mislim da mediji u Srbiji gotovo da ne prate digitalnu tranziciju. Iz ugla VI skeptika, to je možda i dobra vest, jer, eto, bar neko zlo će nas malo zaobići. Ali, ja istinski ne verujem u urođenu izopačenost veštačke inteligencije. Ne mislim ni da je dobra ni da je loša sama po sebi. Da li će biti dobra ili loša zavisi isključivo od nas, njenih korisnika. Mediji u Srbiji bi, po mom mišljenju, morali hitno da započnu agresivnu edukaciju o VI i svim njenim zamkama i šansama.
Intervju je deo medijskog projekta "Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije u kulturi i medijima" (Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media), magazina Kaleidoskop media, koji se realizuje tokom 2024. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.kaleidoskop-media.com
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, već isključivo autora.
PROČITAJTE I:
MEĐUNARODNA PERSPEKTIVA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA
IZAZOVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA: ŠTA KAŽU MEDIJSKI RADNICI U SRBIJI
PAVLE ZLATIĆ: MEDIJSKI INTEGRITET U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DEHUMANIZOVATI KULTURU?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari