Fotografija
fotografija/6.03.2019.

Zamurović: Portreti Podunavskih Švaba

fotografija
  • PhotoMIX Ltd / Pexels
Autor fotografije:
Kaleidoskop media


Izložba "Unter Anderen-Među drugima (60 portreta-60 priča)" biće otvorena u četvrtak, 7. marta, u Muzeju grada Novog Sada.

Izložba je rezultat saradnje Muzeja grada Novog Sada sa Centralnim muzejom Podunavskih Švaba iz Ulma i obuhvatiće portrete Podunvaskih Švaba koji su nastanili današnju Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju.

Srpski fotograf Dragoljub Zamurović, angažovan od Muzeja iz Ulma, tokom 2015. i 2016. načinio je portrete Podunavskih Švaba u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

U istorijskim naseljeničkim oblastima duž Dunava nastali su Zamurovićevi dokumentarni snimci koji zajedno sa intervjuima pružaju uvid u svakodnevnicu Podunavskih Švaba "među drugima" i pričaju priču o malim ljudima u velikoj istoriji.

Foto: Dragoljub Zamurović / Selo Charlottenburg u Rumuniji u koje su se tokom druge nemačke kolonijalizacije 1772. godine doselile 32 familije iz Tirola, Lorena i Baden-Virtemberga. Danas u tom mestu živi samo jedan potomak tih porodica.

Dragoljub Zamurović, jedan od naših najpoznatijih i najcenjenijih fotografa o ovoj, svojevrsnoj izložbi kaže:

"Da bi se Evropa zaštitila od nadiranja Turaka, početkom 18. veka, vlasti u Mađarskoj planski naseljavaju svoje južne teritorije porodicama iz raznih delova Nemačke, ali i iz drugih evropskih zemalja. Za sve njih usvojen je zajednički naziv Podunavske Švabe, iako to nije baš adekvatan termin. Posle Prvog svetskog rata ta teritorija ostala je samo delimično u Mađarskoj, a ostali delovi pripali su državama koje su bile pobednice u tom ratu. 

Tokom Drugog svetskog rata ogroman broj potomaka tih Nemaca priključio se okupatorima i oni su počinili niz zločina nad svojim susedima. Međutim, bilo je i onih koji u tome nisu učestvovali, a neki od njih su i aktivno pomagali borbu protiv fašizma.

Po završetku rata, saradnici okupatora beže iz Jugoslavije plašeći se osvete. Ostaju oni potomci Podunavskih Švaba koji nikome nisu učinili ništa nažao. Verovali su da su zbog toga bezbedni. Međutim, "narodna vlast" donose uredbu da se Nemcima oduzme sva pokretna i nepokretna imovina i da se oni koji su radno sposobni zatvore u radne logore, a da se deca, stari i nesposobni stave u logore smrti. Tokom nekoliko narednih godina oko 70.000 nejači umoreno je u tim logorima smrti usled neljudskih uslova života u njima.

O tom zločinu koji se dogodio u socijalističkoj Jugoslaviji se ćutalo i ja sam prvi put za to saznao 2001. godine dok sam fotografisao po Vojvodini. Put me je naveo do sela Knićanina gde je od 1945. do 1948. godine bio jedan takav civilni logor u kome je umrlo oko 12.000 starih, žena i dece. Tada sam se zarekao da ću napraviti jednu izložbu o onima koji su preživeli taj zločin i njihovim potomcima koji su ostali u Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji.

Osamdesetak mojih fotografija dopunjeno je tekstovima koje su napisali Christian Glass, Leni Perenčević i Andrea Vándor predstavljeni su publici u Nemačkoj, kao i širom Rumunije i Mađarske tokom protekle dve godine. U četvrtak, 07. marta, ta izložba biće otvorena u Muzeju grada Novog Sada u Petrovaradinu u 18:00 časova. Voleo bih da je poseti što veći broj ljudi. Verujem da se ne može ići u srećniju budućnost dok se svi na ovim prostorima ne postidimo zločina koje su u naše ima počinili zli ljudi", poručuje Zamurović.


Od četrdesetih godina 20. veka broj Nemaca u Banatu i Bačkoj ili u takozvanoj švapskoj Turskoj (Mađarska), značajno je opao.

Pre Drugog svetskog rata je na ovoj teritoriji između Budimpešte i Beograda živelo više od 1,5 miliona Nemaca, a danas ih u Mađarskoj ima 132.000, u Rumuniji 25.000, u Srbiji 4.000 i u Hrvatskoj 3.000.

Ipak ove cifre nisu tačne, jer mnogi od njih imaju supružnike druge nacionalne pripadnosti pa je pitanje da li se onda njihova deca izjašnjavaju kao pripadnici nemačke nacionalne manjine ili samo neguju kulturnu tradiciju svojih roditelja i predaka ili su možda ravnodušni prema svom etno-kulturnom poreklu, poručuju iz muzeja.


PROČITAJTE I:

SMEDEREVAC NAJBOLJI FOTOGRAF U ČIKAGU

HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box