Fotografija
fotografija/9.09.2019.

Fotografije Feliksa Nadara

fotografija
  • Wikimedia Commons
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Wikimeda Commons



Galerija Matice srpske, Nacionalna galerija za fotografiju Jeu de Paume i Francuski institut u Srbiji u saradnji sa Medijatekom za arhitekturu i nasleđe Ministarstva kulture Republike Francuske, organizuju izložbu fotografija čuvenog francuskog fotografa iz 19. veka Feliksa Nadara, koja će svečano biti otvorena 13. septembra u 20 časova u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.

Portretne fotografije na kojima je Nadar predstavio najznačajnija imena francuske i evropske umetnosti i kulture, svedoče o istoriji 19. veka i predstavljaju nesvakidašnji portret jednog vremena. Na izložbi će pored 41 fotografije iz Francuske, biti predstavljena i fotografija – portret Milana Obrenovića iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti iz Beograda.



Svestrana ličnost Feliksa Nadara uspela je da od fotografije stvori umetnost i da poveže umetnost i tehniku, ostavljajući vredno nasleđe svojim savremenicima. Gledajući fotografije Šarla Bodlera, Eduara Manea, Žila Verna, Viktora Igoa ili Sare Bernar, izazvani smo da verujemo u iskru prepoznatljivog, kao kad se sretnemo sa prijateljem.

U tome leži vrednost fotografija Feliksa Nadara, fotografa, pisca, karikaturiste i avanturiste koje će publika imati prilike da vidi na izložbi u Galeriji Matice srpske.



Portret Šarl Bodlera / Foto: Feliks Nadar / Wikimedia Commons

Na svečanom otvaranju izložbe govoriće dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske i gospođa Frederik Medi, programska direktorka galerije Jeu de Paume, dok će izložbu svečano otvoriti gospodin Nikola Faj, prvi savetnik Ambasade Republike Francuske u Srbiji.

Kustosi izložbe su: Lor Veron, kustos Jeu de Paume, Jelena Ognjanović, kustos Galerije Matice srpske i dr Dubravka Lazić, profesor fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izložbu prati srpsko-francuski katalog sa raspravnim tekstovima Jelene Ognjanović i prof. dr Dubravke Lazić.

Ličnost i stvaralaštvo Feliksa Nadara inspirisala je brojne istoričare umetnosti, književnosti i kulture, profesore fotografije, da u vidu bogatog pratećeg programa izložbe petkom i subotom kroz raznovrsna predavanja, tumačenja i radionice za decu i mlade, predstave evropsku kulturu 19. veka.



Ežen Delakroa, slikar / Foto: Feliks Nadar / Wikimedia Commons

Nadar je rođen u Parizu (iako neki izvori navode Lion). Bio je karikaturista u francuskim novinama Le Šarivari. 1849. stvorio je još i jednu komičku reviju (Revue comique) i žurnal Petit journal pour rire (Male novine smeha). Prve fotografije snimio je 1853. a 1858. postao je prvi fotograf koji je slikao fotografije iz vazduha.

Oko 1863. Nadar je izradio divovski vazdušni balon kojeg je nazvao „Div“, inspirišući Žil Verna da napiše knjigu Pet nedelja u balonu. Ovaj projekat mu nije uspeo i Nadar je shvatio da je budućnost letenja u letilicama težim od vazduha. Tokom svoje posete Briselu ovim balonom Nadar je podigao pokretne pregrade kako bi osigurao sigurnost posmatrača. Do današnjih dana, u Belgiji se pokretne pregrade nazivaju “Nadarove barijere”.



Portret Žil Verna / Foto: Feliks Nadar / Wikimedia Commons

U aprilu 1874. Nadar je svoj foto-studio iznajmio grupi slikara i tako omogućio možda prvu impresionističku izložbu u istoriji. Fotografisao je Viktora Igoa na njegovom odru 1885. Zaslužan je za izdanje prvog foto-intervjua (1886.), a slikao je i erotske fotografije.

Nakon smrti 1910. sahranjen je na pariskom groblju Per Lašez. Mišel Ardan, lik iz Vernovog romana „Put na Mesec“, inspirisan je Nadarom.


PROČITAJTE I:

HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box