Kaleidoskop media / Foto: Tibor Juhász / Pixabay / Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Tokom januara i februara na više lokacija u Vojvodini i Beogradu zabeleženi su mladi orlovi krstaši, koji predstavljaju kritično ugroženu vrstu, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ornitolozi ističu da tih 13 mladih orlova krstaša predstavlja dobar znak, ali da je Srbija još daleko od oporavka populacije te vrste ptica.
Mladunac krstaša u gnezdu / Foto: Tibor Juhász
Učestali slučajevi stradanja ptica koje prouzrokuju ljudi, kroz trovanje, ilegalno ubijanje, hvatanje, slučajeve elektrokucije i kolizije, uzrokuju da gotovo svake sezone u Srbiji stradaju desetine orlova. Ipak, postoji nada da bismo mogli da doživimo novi porast u brojnosti naših krstaša.
Iako se smatra nacionalnim simbolom naše zemlje orao krstaš je doveden na ivicu opstanka u Srbiji, toliko da je 2016. godine preostao jedan gnezdeći par. Zahvaljujući aktivnostima na zaštiti te vrste, članova i volontera Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u saradnji sa partnerskim organizacijama i institucijama, danas ima tri gnezdeća para orlova krstaša.
Foto: Pixabay
Mere aktivne zaštite, poput četvoromesečnog čuvanja gnezda, sprovode se od 2017. godine sa ciljem da se populacija krstaša sačuva i uveća i za sada daju odlične rezultate.
Orao krstaš u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i svaka nova jedinka izuzetno je značajna za njihov opstanak.
Ove ptice su gnezdarice, što znači da se tokom zime ne sele, već ostaju na svojim teritorijama čekajući proleće kada izvode potomstvo. Mlade jedinke ove vrste nakon uspešnog izletanja iz gnezda, narednih godina tragaju za idealnim mestom za gnezdo, gde će, ukoliko im uslovi dozvole, ostati dugi niz godina. Tokom ove potrage oni prevaljuju široka prostranstva, detaljno pregledaju teren, dostupnost plena, te traže snažna i visoka stabla koja bi mogla da podrže velika i masivna gnezda koja ovi orlovi prave.
Foto: Márton_Horváth
Nadu da će se orlovi ponovo gnezditi na mestima u Srbiji na kojima su istorijski bili prisutni, a danas su iščezli, daju novi podaci sa terena. Tokom međunarodnog popisa orlova ove zime, popisivači su, sem dobro poznatih gnezdećih parova, popisali i sedam mladih krstaša, dok je jedan viđen i u blizini stare gnezdilišne lokacije na Fruškoj gori.
Mladi krstaš preleće Frušku goru (Izvor: Google Earth, MME Hungary)
Razmenom informacija sa kolegama iz Mađarske Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije dobilo je uvid i u putanje kretanja mladih orlova praćenih satelitskim odašiljačima – čak četiri mlada krstaša sa satelitskim odašiljačima nadletala su Srbiju, takođe posećujući Frušku goru, ali i podneblje Deliblatske peščare. Još dve mlade ptice viđene su u okolini Beograda krajem februara.
Ovi podaci govore da krstaši aktivno tragaju za novim teritorijama krstareći nebom iznad Srbije. Iako ovi prizori donose nadu, postoje prepreke koje stoje na putu ponovnom naseljavanju. Svedoci smo sve češćih i masovnijih neplanskih i ilegalnih seča šuma širom Vojvodine, pa i u zaštićenim područjima.
Foto: Pixabay
Takođe, pojava novih trendova neregulisane vožnje motornih vozila u zaštićenih područja sve je učestalija. Orlovi krstaši su ptice koje su izuzetno osetljive na uznemiravanje, pre svega od strane ljudi. Buka i niz drugih ljudskih aktivnosti, ukoliko se obavljaju u blizini gnezda, vrlo često mogu da dovedu do uginuća mladunaca, kao i da nateraju ptice da u potpunosti napuste svoje gnezdo. Pretpostavlja se da je upravo uznemiravanje gnezda krstaša jedan od glavnih uzroka koji su nas doveli na korak od iščezavanja ove vrste u Srbiji.
Da li će ptica sa našeg nacionalnog grba i dalje krasiti nebo nad ravnicama i planinama Srbije, uveliko zavisi od svih nas. Kao celokupno društvo, imamo obavezu da se zalažemo za očuvanu, zdravu i raznoliku prirodu i životnu sredinu, od koje ne samo da zavisi život orlova, nego i kvalitet života i opstanak nas ljudi.
PROČITAJTE:
CVETANJE TISE - FENOMEN KOJI ODUZIMA DAH
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari