Piše: Gordana Tadić / Cover foto: Uroš Krčadinac
Iako smo samo pre par meseci predviđali da veštačka inteligencija (VI) ima potencijal značajnog uticaja na kulturu, kako u smislu načina na koji stvaramo i konzumiramo medije, tako i na način na koji komuniciramo jedni s drugima, krajem 2023. smo svedoci njenog intenzivnog uticaja u javnom i kulturnom diskursu.
Sredinom 2023. magazin Kaleidoskop media otpočeo je projekat “Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije”, sa ciljem da se u medijskom prostoru razmotre njeni uticaji na kulturu i sagledaju kako pozitivni, tako i negativni aspekti VI. Za samo nekoliko meseci analize i praćenja globalnih trendova otvoren je ogroman brisan prostor sa nebrojeno mnogo problema koji prete da svojim negativnim posledicama izmene sliku kulture i medija kakve do danas poznajemo.
Jedan od glavnih načina na koji VI utiče na kulturu je kreativno stvaranje i konzumiranje medija. Algoritmi sa veštačkom inteligencijom se sve više koriste za generisanje širokog spektra sadržaja, od novinskih članaka i postova na društvenim mrežama do muzike i videa. Ovo, sa jedne strane, ima potencijal da na novi način otvori široki medijski prostor i distribuciju sadržaja širem krugu ljudi i organizacija. Istovremeno, sve je veća zabrinutost da sadržaj generisan veštačkom inteligencijom može da se koristiti za manipulisanje javnim mnjenjem.
Foto: Uroš Krčadinac
Na samom kraju 2023. svedoci smo tužbe koju je američki list Njujork tajms podneo protiv komapnije OpenAI i Majkrosofta za krađu intelektualne svojine i kršenje autorskih prava. U tužbi se navodi da modeli veštačke intelegincije dve kompanije protivpravno koriste sadržaj koji list naplaćuje, a zatim se posredstvom četbotova korisnicima nudi besplatno. Iako se ne navodi konkretna suma, procenjuje se da bi odšteta mogla da vredi više milijardi američkih dolara.
Njujork tajms, arhivska fotografija / Foto: Pixabay, janeb13
Prethodno je britanski Gardijan zaključao svoje arhive, kako bi sprečio da OpenAI da koristi alate za masovno prikupljanje sadržaja.
Nedavno usvojena Pariska povelja (Reporteri bez granica, uz podršku medijskih asocijacija) o upotrebi alata veštačke inteligencije u medijima ističe važnost medija civilnog društva koji treba da služe kao pouzdani posrednici za društvo i pojedince i budu kamen temeljac demokratije. U Povelji se naglašava da sistemi VI mogu u velikoj meri pomoći medijima u ispunjavanju ove njihove uloge, ali samo ako se koristi transparentno, pošteno i odgovorno u uređivačkom okruženju koji čvrsto podržava novinarsku etiku.
Foto: Uroš Krčadinac
Zbog zabrinutosti da firma OpenAI koristi nelicencirani sadržaj za kreiranje svojih alata pisci, novinari i kreatori sadržaja počeli su da podnose tužbe protiv kompanije, tražeći zaštitu intelektualne svojine.
U SAD je pokrenuta velika peticija, koju su potpisali najpoznatiji pisci, intelektualci i umetnici, koji traže od velikih globalnih platformi da im plaćaju autorska prava, u segmentu korišćenja njihovih dela za "hranjenje" VI. Svedoci smo tužbi protiv OpenAI, koje je federalnom sudu u Njujorku podnelo Udruženje autora, američka grupa koja zastupa pisce. OpenAI je optužen da se bavi „sistematskom krađom u ogromnim razmerama". Tužbom je ukazano na širu zabrinutost u medijskoj industriji - da ova tehnologija „uklanja sadržaje" koje stvaraju ljudi.
Prethodno su i digitalni umetnici tužili kompanije Stabiliti AI i Middžurni.
Ključni izazovi sa kojima se društvo suočava u munjevitom razvoju VI su: njena komercijalizacija pre potpunog shvatanja posledica koje donosi, etički principi i autorska prava koji su, takođe, na udaru. U Srbiji se radi na izradi i usvajanju Etičkih smernica za upotrebu veštačke inteligencije, ali s obzirom da je to terra incognita i za društva kao što su EU, SAD ili Kina, pitanje je koliko će dugo trajati put do uvođenja zakonske regulative kod nas.
A šta kažu kulturni poslenici i medijski radnici u Srbiji? Magazin Kaleidoskop media je anketirao 123 aktera u kulturi i medijima. Trećina naših ispitanika su novinari, a ostali ispitanici učesnici u kreativnom sektoru. Skoro polovina (47,8 odsto) anketiranih su u starosnoj grupi između 46 i 55 godina života, dakle na vrhuncu svojih profesionalnih aktivnosti. Identičaj je broj starijih od 55 godina i grupacije u rasponu 26 do 35 godina (po 17,4 odsto). Grupu od 36 do 45 godina predstavlja jedan odsto ispitanika, a najmanje je odgovora u grupi od 18 do 25 godina (4,3 odsto). Čak tri četvrtine njih (75 odsto) u svom radu ne koristi veštačku inteligenciju kao digitalni alat.
Nema pravilnosti u korišćenju veštačke inteligencije kod preostalih 25 odsto njih koji je upotrebljavaju. Odgovori idu od toga da je koriste nekoliko puta mesečno, povremeno, kada im je potrebno brzo rešenje (najčešće kod prevoda teksta) ili kao "asistenta za izradu teksta" i po potrebi, za projekte ili izradu neke teme, rada... Dve trećine ispitanika je upoznato sa konceptom veštačke inteligencije u oblasti svog profesionalnog delovanja.
⊕ U ovom trenutku ne utiče, ali će kasnije sigurno naneti štetu.
⊕ Na različite načine, ima zloupotrebe ali i dobrih primera upotrebe kao pomoćnog sredstva.
⊕ Za sada katastrofalno. U prevođenju književnih i teorijskih radova pravi ogromnu štetu, a studente čini još opuštenijima i produbljuje njihovo neznanje. Pisanje studentskih radova i drugi načini falsifikovanja postaju bezobalni.
⊕ VI ima fantastičan uticaj.
⊕ Utiče u smislu mogućnosti VI da kreira likovna dela, fotografije - sve vizuelne sadržaje generalno. Utiče i na pisanje o kulturi (korišćenje ChatBot-a). Za ostale oblasti kulture, trenutno ne vidim očiglednu primenu.
⊕ Menja koncept autorstva.
⊕ Ima za posledicu manjak ličnog izražavanja.
⊕ Nemam spoznaju.
⊕ Još je u formi eksperimenta.
⊕ Ovo je tek početak uticaja na kulturu i umetnost, te se može reći da se veštaška inteligencija integriše u neke segmente kultre i umetsnoti, spaja s njima, menja ih preoblikuje, iskrivljuje kao i krivom ogledalu...
⊕ Pogubno.
⊕ Još uvek neosetno, bar u Srbiji.
⊕ Tragično.
⊕ Sve više, na loš način.
⊕ Valjda dobro.
⊕ Prirodno svetlo je moja oblast. AI tu ne dopire.
⊕ Doprinosi bogatijem sadržaju i dostupnosti informacija.
⊕ Niti pomaže, niti odmaže.
⊕ Može da ponudi odličan koncept rada ako ima potrebne podatke.
⊕ Može doći do manjka mogućnosti kreativnog izraza u filmu.
⊕ Čini stvari dosta kompleksnijim.
⊕ U novinarstvu VI već menja ljude, ne samo da će nestajati radna mesta, nego će i proces pisanja i izveštavanja biti automatizovan i bez davanja ličnog pečata medijskim prilozima.
⊕ Ne utiče.
⊕ Piše umesto čoveka.
⊕ Trenutno nimalo.
⊕ Nikako.
⊕ Ne utiče.
⊕ Proširuje neke aspekte, dok druge sužava ili preusmerava na "izabrani pravac".
⊕ Uprošćava složene zadatke.
⊕ Nemam spoznaju da se koristi u oblasti klasicne muzike.
⊕ Ne puno.
⊕ Može da bude od koristi iako se lično ne oslanjam previše.
⊕ Nikako.
⊕ Vreme će pokazati.
⊕ Prednost je samo brzina u obradi podataka, a nedostatak primena isključivo deskriptivne logike.
⊕ Proširuje se znanje i stiču nove veštine, ali je ta umetnost sumnjivog kvaliteta.
⊕ Prednosti su što mnoge procese stvaranja može olakšati, a mane su što se gubi lično i kreativno izražavanje stvaralaca.
⊕ Može da unapredi stvaralački proces, nedostaci su ti jer čovek postaje sve pasivniji i kreativno osiromašen ukoliko veštačka inteligencija preuzme vođstvo.
⊕ Prednost: sistematizacija. Mana: Sve slabija upotreba mozga da bi se došlo do kreativnih rešenja.
⊕ Daje ideje.
⊕ Prednosti- lakše pretrazivanje sadržaja. Mane- inercija.
⊕ Mislim da ih u umetnosti nema. Apstraktne čovekove misaone procese veštačka inteligencija ne može zameniti.
⊕ Prednost je brzina, nedostatak je nerazmišljanje i stvaranje svojim mozgom i svojim dušom.
⊕ Prednosti nema.
⊕ može da bude samo ubrzavanje procesa ukoliko se koristi veća baza podataka.
⊕ Kreativce podstiče da budu kreativniji, a kreativnu industriju da bude brža i produktivnija. Ova faza koja odlazi posle masovne proizvodnje je hipermasovana proizvodnja kulturnih artefakata za društvo, a bez uticaja čoveka.
⊕ Prednosti mogu biti u testiranju stvaralačkog procesa dok nedostatak se može već videti u poštovanju autorskih prava.
⊕ Osnovno pitanje je gde su tu ljudi/umetnici izvođači?
⊕ Ako VI može da stvori delo u određenom stilu na osnovu datih uputstava, postavlja se pitanje ko je autor - čovek ili mašina. Pitanje autorstva je posebno važno. Takođe, takva dela ne mogu biti autentična.
⊕ Sklonost ka manipulaciji. Opasan teren.
⊕ VI može imati drugačiji stvaralački proces, ali je neophodno uputstvo za bilo kakav njen koncept.
⊕ Veštačka inteligencija je instrument.
⊕ To su zasebne oblasti i razvijaju se nezavisno.
⊕ Zato što je jako bitno izvorno ljudsko izvorno stvaralaštvo.
⊕ Pomaže umetniku da premosti delove gde je "zaglavio"
⊕ Zato sto mašina nikada ne može da zameni čoveka i njegovu emociju.
⊕ Vi je modelovan sistem.
⊕ Iz razloga sto ce se ljudi oslanjati na to pre nego na svoji intuiciju i svoju kreativnost.
⊕ Zato što nije reč o inteligenciji, već o sklapanju gotovih obrazaca. Mašina ne stvara. Ona sklapa ono što postoji. Ona ne izumeva.
⊕ Ona je već narušena, a u osnovi VI je plagijarstvo.
⊕ Šta uopte znači autentičnost veštačke inteligencije? U kojem smilsu je autentična mašina koja obrasce kupi od masovnog broja unetih podataka i keširanja informacija?
⊕ Autentičnost traži više od reprodukcije dosadašnjih kulturnih obrazaca.
⊕ Može da se manipuliše činjenicama, izmene istorijske činjenice.
⊕ Izrazi Tradicionalno i Veštačka inteligencija jednostavno nisu kompatibilni.
⊕ Nije isto kada radi mašina i i kada radi čovek.
⊕ U dosadašnjem razvoju tehnologije bilo je trenutaka kada se mislilo da nam više neće biti potrebni prevodioci, da se všse neće kupovati knjige i sl. pa je tako sada u žiži VI.
⊕ Tako što će tradicionalna kultura nastaviti da bude to što i jeste, bez upliva veštačke inteligencije.
⊕ Upornim i doslednim stavom i - radom.
⊕ Tako što će tradicionalna kultura nastaviti da bude to što i jeste, bez upliva veštačke inteligencije.
⊕ Upornim i doslednim stavom i - radom.
⊕ Tako što će tradicionalna kultura nastaviti da bude to što i jeste, bez upliva veštačke inteligencije.
⊕ Nekorištenjem VI.
⊕ Statusom kulturnog dobra.
⊕ Isto kao i sada.
⊕ Dobrim idejama.
⊕ Kreiranjem i primenjivanjem zakona o veštačkoj inteligenciji.
⊕ Suptilnim rukovođenjem veštačke inteligencije što je jako delikatno.
⊕ Povratkom na tradicionalne obrasce, tako reći očuvanjem sećanja na motivacione faktore u stvaralaštvu. Kao i vraćanjem čoveka čoveku i čoveka prirodi kao neiscrpnim izvorima inspiracije.
⊕ Mislim da ga ai nece ugroziti.
⊕ Tužbama.
⊕ Nikako.
⊕ Ne može se očuvati.
⊕ Konstantnom dostupnošću uz korišćenje novih tehnologija. Novi inovativni programi za korisnike kao i konstantna edukacija.
⊕ Veoma malo.
⊕ Boljom njenom prezentacijom i vrednovanjem.
⊕ Nastaviti sa radom.
⊕ Negovanjem tradicije.
⊕ Teško.
⊕ Ukoliko se koristi VI, voditi racuna da se ne zloupotrebljava.
Pogledajmo šta misle naši ispitanici u kojim oblastima kulture (uključujući i medije) bi bile najpotrebnije ove edukacije.
⊕ Film, pozorište... Tamo gde je važna scenografija, fotografija. Pa i u muzici! Veliki spektakularni koncert podrazumevaju ponekad robote na bini u smislu vizuelnog ugođaja. Primer: Grupa Iron Maiden i ogromni robot - lutka, maskota benda EDI, koji se stravično kreće i stvara horor scenografiju...
⊕ Vizuelne umetnosti, muzika, pisanje.
⊕ Vizuelnoj, ali ne u fotografiji.
⊕ Obrazovanje.
⊕ U svim oblastima kulture budući da se radi o alatu-
⊕ U svakoj podjednako.
⊕ Ne znam, u principu u širem spektru kulturnih delatnosti.
⊕ U svim oblastima treba predočiti negativne faktire uticaja, jer se ljudi skloni radoznalosti danas lako privikavaju na mašinski jezik i lako savaladavaju nešto što je tek u procesu validacije. To može biti velika zamka.
⊕ Dizajn, muzička industrija, mediji.
⊕ U svim, kako bi se ljudi informisali.
⊕ Obrazovanje, mediji, naučni radnici.
⊕ Eventualno u testiranju istinitosti informacija stvorenih veštačkom inteligencijom.
⊕ U svim oblastima može da posluži kao pomoćno sredstvo, uštedi pretraživanje.
⊕ Svim. Pre svega zbog negativne konotacije koja može da bude produkt neznanja u vezi sa VI.
⊕ Edukacija na svim poljima.
⊕ Svi treba da imaju osnovno znanje.
Edukacije vezane za upotrebe veštačke inteligencije tek su u zamahu. Naši ispitanici u ogrmonom procentu (87,5 odsto) nisu imali priliku d aučestvuju u edukativnim programima ili radionicama koje se bave primenom veštačke inteligencije u njihovoj oblasti.
Na pitanje o budućnosti kulture i umetnosti u kontekstu rapidnog razvoja veštačke inteligencije naši ispitanici nisu mnogo optimistični, ipak ima i onih koji smatraju drugačije. Pogledajmo neke od odgovora:
⊕ Sa i bez veštačke inteligencije kultura i umetnost će opstati!
⊕ Svakako će se menjati, ali pitanje je kojom brzinom. Ukoliko bi se nekako mogla regulisati upotreba VI u kulturi, te promene bi bile manje kompleksne za čitav kulturni sistem. Budućnost će verovatno zavisiti i od primene VI u drugim oblastima (npr. obrazovanju). Ne verujem da će kultura najviše promena pretrpeti; obrazovanje je u većem problemu.
⊕ Ne sviđa mi se takva budućnost.
⊕ Izuzetno bogato.
⊕ Jednako rapidno u smislu razvoja.
⊕ Budućnost umetnosti nije moguće predvideti osim što nakon nekog pokreta uvek sledi kontra udarac.
⊕ Pomeranje stvari, ali ukoliko dođe masovnosti upotrebe veštačke inteligencije i strah od potencijalnog gubljenja autentičnosti.
⊕ Ne veseli me, jer čak i mnogi umetnici pokušavaju da pribegnu "lakim rešenjima", koja su nezamisliva u stvaralaštvu.
⊕ Lamentiranje o ugroženosti, a zapravo opadanje kreativnosti.
⊕ Vrlo trnovit i neizvestan put.
⊕ Bućnost je loša.
A koje promene u oblasti kulture i umetnosti očekuju naši ispitanici u narednim godinama usled napretka VI?
⊕ Bolje cenografije, VI radovi, fotografije, pirotehnika, robotika i sl.
⊕ Ne znam, verovatno će svako ko ume da koristi ChatBot biti proglašen umetnikom. Autorska prava će morati da se regulišu na nov način.
⊕ Promene na gore, gubitak integriteta.
⊕ Širu ponudu.
⊕ Uspostavu stila 21. veka.
⊕ Nikakve krucijalne, upravo stoga što je ideja najvažnija.
⊕ Ukoliko se VI bude upotrebljivala izgubiće se lično i kreativno izražavanje stvaralaca.
⊕ Sve više digitalnih sadržaja na uštrb manuelne kreativnost.
⊕ Digitalnu poplavu, digitalne cunamije, gde će se autori sami teško prepoznavati. Teško će biti da se dopre kvalitetnim ličnim sadržajima do publike. Jer, digitalni marketing je već sada sve, a kapital koji stoji iza njega ne prepoznaje velike stvaraoce.
⊕ Više "umetnika".
⊕ Dostupnost informacija ce biti veća.
⊕ novinarstvu.
⊕ Nazadovanje u sopstvenom znanju, snalaženju, stvaranju, osećaju...
⊕ Sve brže propadanje srži umetnosti: fikcijom govoriti istinu. Mašina to nije u stanju da pojmi. Zato što nije u stanju da ovlada pojmom. Mašina govori samo istinu. A to je pakao. To je pogubno i po umetnost i po svet.
⊕ Drastične u prvi mah, dok mehur ne pukne.
⊕ Veću integraciju i manipulaciju.
⊕ Demokratizaciju.
⊕ Možda u razvoju arhiviranja građe i njene digitalizacije.
⊕ Mnogo vise fake stvari ali i dobre primere pametnog koriscenja VI.
Koje bi inovacije ili mere podrške naši ispitanici predložili kako bi se osiguralo da veštačka inteligencija doprinosi kulturnoj raznolikosti i integritetu umetnosti? Neki od odgovora učesnika naše ankete:
⊕ Šta god da se radi u inovacijama ne sme se ugroziti autentičnost umetničkog izraza.
⊕ Nove mere vezane za zaštitu autorskih i srodnih prava.
⊕ Ko fotograf, povratak na analognu priču, da se shvate osnove.
⊕ Definisanje autorstva.
⊕ Nemam ideju.
⊕ Više razgovora na tu temu.
⊕ Zakon o VI.
⊕ Veštačku inteligenciju bih isključivo implemetirala u zaštitu, digitalizovanje i očuvanje kulturnog nasleđa. Sve ostalo bih stavila u posebnu "nišu" koju ne bih vrednovala na isti način kao i stvaralaštvo koje kreira isključivo čovek.
⊕ Samo zakonske i obrazovne.
⊕ Zaštititi prava autora i obezbediti im primarnost.
⊕ Da sve što je napravljeno sa VI bude pod obavezno obeleženo, naznačeno da je pravljeno na taj način.
⊕ Veštačka inteligencija ne može ni na koji način da doprinese umetnosti.
⊕ Podršku i učestvovanje i tribinama, panelima, naučnim skupovima, medijima.
⊕ Briga za umetnička i autorska prava.
⊕ Nemam ideju.
⊕ Stvarno ne znam.
Debata o autorskim pravima i generativnoj veštačkoj inteligenciji postaje sve važnija u današnjem digitalnom dobu. Kao što smo izvestili na početku teksta, tužbe protiv OpenAI već pljušte i čini se da će VI biti pogubna za autorska prava.
Pogledajmo šta naši ispitanici kažu ko je vlasnik autorskih prava kada umetnik/stvaralac/kulturni radnik stvara uz pomoć veštačke inteligencije?
Kada je u pitanju razmišljanje o budućnosti čoveka uz suživot sa veštačkom inteligencijom mišljenja su podeljena. Identičan broj odgovora naših ispitanika ima odgovor i da i ne (po 41,7 odsto). 12,5 odsto nih ne razmišlja o tome, a 4,2 odsto smatra da je to neminosvnost koja ne zavisi od nas.
Anketa i tekst su deo medijskog projekta magazina Kaleidoskop media "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PROČITAJTE I:
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I KULTURNO NASLEĐE
DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U MUZICI: TIHI NESTANAK VIRTUOZNOSTI UMETNIKA
VI JE ALGORITAM BEZ AUTENTIČNOG SADRŽAJA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari