Muzika
muzika/25.12.2023.

VI: Tihi nestanak virtuoznosti umetnika

muzika
  • Žarko Andrejić
Autor fotografije:

Razgovarala: Lela Milivojević / Cover foto: Žarko Andrejić

 

Klavirski dvojac LP Duo, Sonja Lončar i Andrija Pavlović već 20 godina eksperimentišu beskrajnim mogućnostima sviranja na dva klavira, razvijajući potpuno nov pristup izvođenju i komponovanju savremene muzike.

Sonja i Andrija su spojili nauku i umetnost, kvantnu fiziku i muziku u projektu „Kvantna muzika“ koji je omogućio široj publici da se upozna sa filozofijom i idejama kvantne fizike, ali i samim umetnicima da istraže akustična svojstva zvuka koji se pojavljuje u eksperimentima u kvantnim laboratorijama.

LP duo je zato jedan od najuspešnijih klavirskih dua koji briše granice između kamernog ansambla i rok benda, pa smo upravo sa njima razgovarali o izazovima koje donosi veštačka inteligencija u muzici, u okviru serijala "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".

Foto: Laslo Antal 

Veštačka inteligencija (VI) je sve prisutnija u različitim oblastima kulture i umetnosti, od muzike do filma. Kako vidite sadašnju situaciju u ovoj oblasti posebno kad se ima na umu da se već pojavljuju dela nastala uz pomoć VI?

Sonja: Veštačka inteligencija definitivno preuzima mnoge dimenzije našeg sveta i to jeste nešto što će promeniti percepciju realnosti, odnosno, već uveliko je menja! Umetnička dela generisana veštačkom inteligencijom pokazuju svoju brzu evoluciju i razlika između umetnosti koju proizvode ljudi i VI postaje sve nejasnija. Iako ne moramo ni da spominjemo činjenicu da je očigledno da u umetnosti koju je kreirala VI nedostaje originalnost, emocija, definitivno se ta dela polako ali sigurno takmiče sa umetnošću koju su stvorili ljudi. Uopšte poređenje ove dve vrste umetničkih dela je veoma izazovno, a po mojem mišljenju i nemoguće. Za mene je ova granica još uvek veoma jasna, ali se pribojavam da će se ova granica polako sve više brisati. Ne mogu da kažem da će VI ikada dostići ljudsku kompleksnost, ali nisam sigurna da će ljudi zadržati sposobnost da uvide najvažniju razliku. Svet se ubrzano menja, a samim tim se menja i razumevanje i ispoljavanje emocija.

Sa druge strane, smatram da su alati kojima raspolaže VI nešto što umetniku veoma može da pomogne i pre svega ubrza proces nastajanja stvarnog umetničkog dela. Sve dok je čovek taj koji upravlja ovim alatima, VI će biti samo siguran partner u stvaranju. S obzirom na ovako sigurnog partnera, ono što se vremenom može izgubiti je virtuoznost samih umetnika. Bez ovakve tehnološke pomoći umetnik je uvek do sada bio prinuđen da istražuje svoje mogućnosti i tako prevazilazi svoje sopstvene granice koje na kraju i prave vanvremenska umetnička dela. Uz pomoć veštačke inteligencije virtuoznost neće biti neophodna, a kako će to uticati na razvoj umetnosti, ostaje nam da posmatramo.

Kao LP Duo gotovo dve decenije spajate muziku i kvantnu fiziku, komponujete i svirate na hibridnim klavirima. Da li i koliko VI može da se iskoristi za sam proces komponovanja?

Andrija: Zaista ne želim da VI na ikakav način pomaže u procesu komponovanja. Želim da muzika i dalje izlazi iz svog izvora, onakva kakva jeste, što autentičnija. Ako čovek ukine sve procese, onda ukida i samog sebe. Procesi su deo stvaranja i zato ih volim. Oni su neophodni za bilo kakav napredak. Neophodno je da čovek sebe stavlja u izazovne situacije a ne da boravi u zoni komfora. Jer čovek nije samo materijalno, već i duhovno biće. A ova civilizacija to zaboravlja jer odbacuje bilo šta drugo osim racionalističkog načina razmišljanja. Na taj način je čovek prepolovljen. Emocije je nepoželjno izražavati, vera je nešto mistično i ludo a sada još VI treba da nas poptuno anestezira i da postanemo apsolutno beskorisni. Ne znam otkud čoveku ideja da je najveća sreća živeti i ne raditi? Odnosno da neko drugi obavlja sve za čoveka. To je jako opasno i na ovaj način čovek sebe nesvesno poništava sa osmehom na licu.

Ono gde eventualno vidim mogućnost da nam VI pomogne je proces produkcije i obrade zvuka. Ali to ne znači da ću prekinuti da sarađujem sa mojim kolegama na ovom polju, jer to je jedini način da se razmenimo i steknemo nova iskustva. VI može da uči, ali ne i da prolazi kroz iskustva niti da reaguje intuitivno.

Foto: Laslo Antal 

Da li VI narušava integritet stvaralaštva ili može da unese novu dimenziju u muzičku industriju i otvori nove horizonte?

Sonja: VI definitivno može biti pouzdan i siguran saveznik, ali što se tiče samog komponovanja, mislim da je nemoguće prevariti ljudsko uho i ljudsko srce koje samo u određenim sklopovima harmonija, tonova i zvukova može da oseti nešto što zovemo umetnička muzika. Slušala sam na stotine kompozicija koje su nastale uz pomoć VI i ono što mi je najveći utisak je da liče na nešto što već postoji. Logično. Mislim da je VI još uvek predaleko od toga da napravi nešto što je stvarno originalno i novo, o emocijama da ne govorimo. Ali, kao što sam već rekla, ostaje nam samo da posmatramo. Momenat u kojem živimo doživljava progresivno ubrzanje koje je počelo da prevazilazi bilo kakvu našu predikciju koja bi mogla da se izvede iz našeg dosadašnjeg iskustva i mislim da u ovom trenutku apsolutno ne možemo da zamislimo na koji način će se stvari promeniti već za 10 ili 20 godina.

Koji su izazovi pred stručnom javnošću kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije u muzičkoj industriji?

Andrija: Izazov je da u svojoj narcisoidnosti pomisli da je čovek apsolutno zamenljiv. Već su mi uglavnom potpuno negledljivi i neslušljivi neautentični sadržaji koje industrija plasira ulagujući se najnižim kriterijumima potrošača. Ali industrija nema milosti. Gledaju se samo brojke, statistika i prodaja. Lajk i klik. Poslednjih decenija prisustvujemo potpunoj izdaji ideala za koje su se naši preci u prethodnim generacijama borili. Da li mislite da bi postojao dobar deo muzičke istorije da nije bilo prostora da se podrži, nastane i izvodi nova muzika? Nisam u to siguran danas. Živimo u vreme „populističkog kompilatorstva“.

Da li se radi o kreativnom alatu ili pretnji stvaraocima?

Sonja: Sve dok je čovek taj koji kontroliše situaciju nema nikakve pretnje za stvaraoce. U ovom trenutku malo je verovatno da će umetnost koju stvaraju ljudi biti zamenjena, pre svega zato što se VI zasniva na javno dostupnim informacijama, odnosno njen rad je još uvek samo kombinacija različitih aspekata iz javnih izvora. Mislim da VI neće moći da zameni ljude, bar za sada. Umesto toga, to je u ovom trenutku efikasna saradnja koja može da pomogne u postizanju boljih rezultata. Iako svako ima pristup ovim alatima, iskustvo čoveka i njegove emocije i razmišljanja su nešto što će uvek praviti razliku, sa upotrebom VI ili bez nje.

Da li je VI alatka u službi umetnika ili mislite (kao neki naši sagovornici) da se rad koji umetnici, ali i svi drugi korisnici VI ulažu u njen rast i razvoj, akumulira u džepovima krema Silicijumske doline”?

Andrija: Mislim da je to jedno kolo i da mi već dugo vremena živimo po tom principu da se korisnicima najpre dozvoljava besplatana upotreba novih tehnologija da bi se one dalje razvijale. Naravno da tehnologija koristi mnogima, ali se postavlja pitanje koliko to milijardera danas parkira svoje jahte u Jadranskom moru i da li je raspodela dobara danas ravnopravnija nego pre? Čini mi se da živimo u vremenu najvećih uslovnih sloboda i najveće kontrole podataka. Industrije i korporacije danas postavljaju i skidaju vlade, države su izgubile nezavisnost, o čemu mi odlučujemo u javnoj sferi u doba „najveće demokratičnosti“?

Kada je reč o muzici, kako vidite pitanje autorskih prava? Ko bi bio zapravo vlasnik tih prava s obzirom na činjenicu da autorska prava podrazumevaju i „uključenost čoveka“ u stvaralački proces?

Sonja: Ovo je definitivno jedno važno pitanje. Nekome ko se ne bavi umetnošću, stvaraoci mogu delovati kao preterano osetljivi na ovakva pitanja. Ali nakon godina posvećenog rada i odricanja, umetnik ima apsolutno pravo da bude nezadovoljan zbog toga što drugi koriste ili kopiraju njegova dela. Koliko sam upoznata, u većini zemalja zakon je takav da je ograničen samo na originalne intelektualne koncepcije autora, što znači zapravo da ako nema umetnika nema ni autora. Iako umetničko delo generisano veštačkom inteligencijom ne može biti zaštićeno autorskim pravima, umetničko delo koje se koristi za obuku algoritama generatora jeste uglavnom zaštićeno. Ipak, vlasništvo generisanih dela se pripisuje umetniku koji je to napravio, ali tu dolazimo do očiglednog kršenja autorskog prava. Što bude strožija zaštita autorskih prava, to će teže biti algoritmima da manipulišu. Mislim da je ovo tema kojom će se svi još više baviti, a sigurna sam da će doći i do promene zakona u vezi sa ovom temom.

Kako vidite budućnost upotrebe veštačke inteligencije u oblasti muzike? Kakve promene ili inovacije očekujete?

Andrija: Ne vidim šta bi novo moglo da se desi da bi promenilo večnu suštinu muzike, a to je mogućnost da nekoga inspiriše, pomogne, otvori i postavi nova pitanja. Kada govorimo o polju zabave, tu Vam ne mogu baš biti pravi sagovornik. Ništa me ne uzbuđuje. Bitlsi su komponovali i snimali u mono tehnici i na samo nekoliko kanala, pa je ta muzika večna i nedostižna. Ono gde VI može da pomogne je možda neka restauracija starih snimaka koji su oštećeni i mogućnost nekih zanimljivih remiksa. Opet u tom svetlu posmatram i najnoviju pesmu Bitlsa koja je nedavno objavljena („Now and Than“). Dakle, tu VI kao alatka može da nam na neki način pomogne. Možda ćemo iz starih snimaka uspevati da izvlačimo moju ili Sonjinu deonicu i onda nešto dalje radimo sa tim. Ali kažem, to je samo tehnička stvar. Zašto bismo to radili? Stvarali smo muziku i bez instrumenata, u svojoj glavi. Šta kažete na to, zar nije još uzbudljivije nego VI? Samo nema komercijalnu upotrebu, to ne može da se proda ili naplati pa nema ni velike priče povodom toga.

Gde u muzičkoj industriji može biti najkorisnija upotreba alata VI?

Sonja: Jedino pravo mesto za korišćenje alata VI u muzici vidim u produkciji, odnosno obradi zvuka. Postoji već hiljade programa koji nude korisnicima usluge generisanja novih muzičkih dela. Iskreno ne verujem u ovu oblast, odnosno ne verujem da takav program ikada može da napravi pravu originalnu umetničku kompoziciju. Ali sigurno je da će ovi programi doprineti masovnijoj proizvodnji prateće muzike koja nije u prvom planu i ne poseduje umetnički značaj. Ne mislim da je ovo dobro zbog svih kolega muzičara koji žive od komponovanja muzike za reklamne spotove ili slične namene, zato što osim toga što će mnogi jednostavno izgubiti posao, kvalitet će sigurno značajno opasti. Dobićemo masovnost, kvantitet, ali to definitivno nije ono što nam je potrebno ni sada ni u budućnosti.

Šta biste poručili mladima koji u velikom broju slučajeva danas misle da se mnoga znanja mogu steći na internetu, i uz pomoć VI, i koji smatraju da je zahvaljujući novim digitalnim alatima put do kreiranja umetničkog (muzičkog) dela lak, jer imaju ličnog digitalnog pomoćnika?

Andrija: Najpre, ne bih pravio neku distinkciju u pogledu suštine „mladosti“. To je već drugo pitanje. Poznajem mnoge ljude koji su u svojih sedamdeset i osamdeset godina mlađi, vitalniji, mudriji i otvorenijeg duha nego mnogi sa manjim brojem godina u krštenici. Ipak, razumem da me pitate za one koji možda sada počinju svoje karijere. Zavisi šta ti ljudi žele. Ako žele brz uspeh bez rada, onda eto ima tih kladionica, bitkoina i ostalih kripto valuta, naravno, pa i VI kao neka „štaka“ za invalide koja će im pomoći da što brže kompiliraju već postojeću muziku i umetnost. Ako je novac jedini cilj, onda samo napred! Međutim, da ne bude posle na kraju života većeg razočarenja, predlažem svima da što pre pročitaju kratku priču Lava Nikolajeviča Tolstoja „Smrt Ivana Iliča“. Posle toga, možemo pričati o tome šta je sreća, jer verujem da svi ljudi teže upravo tome, da imaju srećan i ispunjen život.

Ovaj razgovor bismo iskoristili i da vas pitamo o planovima za budućnost? Planirate li neke nove projekte, koncerte…

Sonja: Ova godina je bila veoma uzbudljiva. Izdvojila bih čak dva nastupa u Amsterdamu, u njihovoj najvećoj i najprestižnijoj koncertnoj sali Concertgebouw. Oba koncerta su bila rasprodata, publika je na dodatnim stolicama sedela i na bini sa nama. Svirati dva puta pred 2.500 ljudi u ovako prestižnoj sali u istoj godini je stvarno veliki uspeh. Mnogo me raduje što je zakazan i novi koncert na istom mestu 22. aprila sledeće godine! Osim toga, očekuju nas brojni koncerti širom Evrope, nove kompozicije, novi album i još jedan novi projekat koji povezuje muziku i nauku, ali o tome uskoro. Sa LP Duom nikad nije dosadno.


Intervju je deo medijskog projekta magazina Kaleidoskop media "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


PROČITAJTE I:

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I KULTURNO NASLEĐE

DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?

VI JE ALGORITAM BEZ AUTENTIČNOG SADRŽAJA

FOTOGRAFIJA I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

GOJKO BOŽOVIĆ: ŠTA NAM DONOSI VEŠTAČKA INTELIGENCIJA?

ALEKSANDAR SEDLAR: ČOVEK JE VEĆI OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.