Strip
strip/6.03.2017.

Ne volim boks, volim samo lovu

strip
  • Promo
  • Promo
  • Promo
Autor fotografije:
Piše: Nikola Dragomirović

Anton Vitkovski je razjaren.

Natpis na izdanju novosadskog Komika, a koji je objavljen početkom godine, najbolje ilustruje sve šta se može očekivati od Razjarenog.

Baru se opet kreće u poznatom miljeu, i to čini dinamičnije nego ikada. Domaća publika se prvi put upoznala sa radovima ovog višestruko nagrađivanog autora, i miljenika Anguilema, putem Autoputa sunca (Besna kobila 2012), spoju mange i evropskog stripa koji je Baru radio za japansku izdavačku kuću Kodanša. Potom su usledile Vrle ništarije i Kitaja bluz u izdanju Komika. Baru se u svima bavio posebnim ambijentom, radničke klase i položaja njenih gusto povezanih migrantskih i marginalizovanih slojeva društva. Ambijenta iz kog je i sam Baru potekao.

Rođen je 1947. godine u Tilu u oblasti Mert i Mozel, nedaleko od tromeđe sa Luksemburgom i Belgijom, industrijskoj zoni iz koje je beg bio rezervisan samo za nekolicinu probranih i talentovanih. Baru je bio jedan od njih. A taj beg, potajna i prećutna želja da se ne sledi put očeva koji na uštrb sopstvenog bivstvovanja, radom u teškoj industriji, obezbeđuju minimum egzistencije za svoj neobuzdani podmladak, predstavlja i centralni motiv velikog broja Baruovih stripova.

Kitaja bluz, autorov autobiografski prvenac ovenčan nagradom u Anguilemu, ispod naizgled bezbrižne naracije adolescentske proslave nove godine nosi upravo taj motiv, u kome se sumorna slika gradske železare nadvija nad omladinom, među kojom je i Baru.

Razjaren se ne razlikuje po motivaciji glavnog aktera. Anton Vitkovski je razjaren. I to željom da pobegne od korena, i zaradi novac. Ne teži tome da bude društveno priznat, voljen ili poštovan, i sve je spreman da žrtvuje za nemerljive količine novca. Nije inteligentan, niti spreman na previše odricanja, ali je talentovan za boks. Uprkos očevim stavovima, u kojima možemo nazreti i zrnce Baruove lične priče, on ostaje istrajan u tome. Baruov otac je bio veliki protivnik stripa kao karijere, i forsirao je svog sina u smeru studija fizičke kulture. Očigledno, bezuspešno. Svađe Antona i oca u Razjarenom možemo osnovano smatrati direktnim uticajem ovog odnosa.

Boks gura Vitkovskog ka begu od multikulturalnog miljea siromašnog predgrađa, oslikanog bezličnim sivim soliterima, ka životu džet seta, naslovnica tiražnih magazina i veza za jednu noć. Ali i ljubomornog ujeda nekadašnjih saplemenika iz kvarta iz koga je ponikao.

Kao još jedan od uticaja na Barua možemo prepoznati Kasijusa Kleja – Mohameda Alija – koji je gradio karijeru u sličnom ambijentu i sa istim žarom, u Americi rastrzanoj rasnim i kulturološkim predrasudama. Ništa se nije mnogo promenilo. Baru je uticaj Kleja na Vitkovskog ukomponovao sasvim direktno, skoro preslikanim ponašanjem svog junaka u ringu. Uz to, Vitkovski svoje protivnike podrugljivo izaziva, praveći od boksa scenski spektakl, u velikoj meri kao i Klej.

Ali u ovom slučaju Baru je blagonaklon prema svom junaku. Ili, bolje rečeno, prema njegovim korenima. Vitkovski ostvaruje svoj san, ali čini i pun krug, te otkriva čari potpune lojalnosti podneblja sa koga je potekao. Pomalo utopistički koncept, ali i realan.

Ako samo pogledamo grafite posvećene Đokoviću na Banjici, ili medijsku famu kada poseti beogradsku pijacu, postaje jasno zašto takav ambijent odgovara i Vitkovskom, kada konačno spozna potpunu nemilosrdnost elite ka kojoj je stremio.

Baruov crtački stil savršeno odgovara temi koju je izabrao. Ekspresivnost u boksu, kao i karakteru Antona Vitkovskog, su na visokom nivou. Baru uspeva da sa tek nekoliko linija dočara bes i eksplozivnost, a kao što je više puta rečeno – Anton Vitkovski je razjaren. Ovde je akcenat na dinamici priče, koja je u snažnom i brzom ritmu čak i u delovima koji se mogu smatrati "životnim". I toj dinamici se može zameriti samo jedna stvar – prebrzo se dođe do kraja.

Razjaren je prvobitno objavljen u dva toma 2005. i 2006, dok se Komiko odlučio na integralno izdanje iz 2010. godine. Za razliku od ostalih kod nas objavljenih Baruovih stripova, Razjaren je na većem formatu, što je uslovljeno i kompozicijom stripa, koji varira od klasične podele na četiri kaiša po tabli, pa do prizora koji se protežu na većinu ili celinu stranice.

Na kraju: da li je Anton Vitkovski morao biti bokser u stripu? Baruov odabir je razumljiv iz ugla dinamike stripa ili simbolike borbe. Ali, u suštini, mogao je biti osmišljen kao broker, pesnik, pisac, slikar, atletičar, šahista, programer ili strip-autor (što bi ipak bilo suviše lično za Barua). Kao bilo šta što bi ga moglo odvesti iz migrantsko-socijalno-radničkog miljea pariskog predgrađa i Kasovicove Mržnje. Boks je samo fizička manifestacija njegove strasti (i razjarenosti) da pobegne iz tog marginalnog okruženja u stvaran život, ali i povratni efekat kada mu životni nokaut oduzme sve mogućnosti osim povlačenja u korene.

Razjaren je priča o boksu, ambicijama i strasti, ali i Baruova studija pripadnosti i nepripadanja, ambivalentnosti ta dva suprotstavljena aspekta, kao i granica koje ih razdvajaju.

Pročitajte još:

Mračno nebo iznad Darvuda


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box