Strip
strip/15.11.2020.

Alan Ford trči počasni krug

strip
  • Promo
Autor fotografije:
Kaleidoskop media



U Muzeju Jugoslavije od 2. decembra biće otvorena gostujuća izložba „Alan Ford trči počasni krug”, koja je bila jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini. Biće prikazane 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija. Pomenutom izložbom, kao i brojnim redovnim programima Muzej Jugoslavije će u periodu od 28. novembra do 2. decembra obeležiti ovogodišnji Dan Muzeja.

Prvi broj „Alana Forda” izašao je u maju 1969. godine. Osmislili su ga Lučano Seki – Maks Bunker, kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus. Već godinu dana kasnije ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.

„Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici („Prljavo kazalište”), i na filmu („Maratonci trče počasni krug”, „Ko to tamo peva”, „Smogovci”).

Foto: Jozefsu/Wikipedia

Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki”, objašnjava autor izložbe, Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.

Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.

Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford”. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

„Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt ‛primi՚ u novoj stredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je „Alan Ford” u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja. Nikada, na primer, nije preveden na engleski.

Po mom mišljenju, postoji nekoliko razloga, koje sam u detalje obradio u knjizi. Prvi i najveći je da je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog funkcionisanja „nadrealna” farsa – ni kapitalizam, ni socijalizam, nego „nadrealizam”. Zato je strip rezonovao toliko jako. Pored toga, Alan Ford je modernizovana verzija komedije del arte, stare i arhetipske umetničke forme koja je u mnogome oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Konačno, nekoliko drugih razloga, od društvene satire, kao jake umetničke forme nekadašnjih komunističkih zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku bivše Jugoslavije, do preovlađujućeg kulta diletantskog amaterizma u našim društvima”, navodi Lazar Džamić povodom otvaranja beogradske izložbe.

U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.

U okviru izložbe „Alan Ford trči počasni krug” održaće se i prateći programi, a izložba će biti otvorena do 31. januara 2021. godine.


PROČITAJTE I:

ČOVEK KOJI JE UBIO TALIČNOG TOMA

UMEĆE STRAHA: LAVKRAFT U STRIPU


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.