Japanski strip nisu samo dečje i omladinske mange, ima tu i stripova za odraslu publiku, a pod tim ne mislim ni na šta erotsko, već na stripove koji govore o ozbiljnim temama kao što je strip “Tako se desilo” Fumia Obate.
Bez obzira što je Japan jedna od najrazvijenijih zemalja sveta položaj žena je i dalje određen tradicionalnim shvatanjima. Ovo je priča o jednoj mladoj Japanki Jumiko koja se drznula da prevaziđe ograničenja, ode u London, i tamo stvori sebi karijeru. Vraćajući se u Japan da sahrani oca ona se suočava sa sobom i preispituje svoju ličnost, svoje odluke i shvatanja.
Ovaj grafički roman je podeljen na tri dela, tri čina. U prvom Jumiko je u Londonu i saznaje za očevu smrt i ovaj deo se završava povratkom u Japan. U ovom delu je predstavljen njen život u Londonu, i naziremo korene sukoba koji je isključivo unutrašnji. Karakteristično je da kada Jumiko sazna za očevu smrt obaveštava o tome svoju šeficu, ali ne želi da odsustvuje sa posla tog dana. Njena šefica komentariše kako je to valjda način kako se oni, Japanci, nose sa tim stvarima, što je jedan klasičan stereotip zapadnjaka, ali kao i svaka predrasuda ima i osnovu u stvarnosti.
U drugom delu je fokus na tradicionalnoj japanskoj sahrani koja za Jumiko nema previše smisla i koja je smatra izveštačenom konvencijom. Suzdržana, možda i previše u svojim osećanjima ona će tek nakon sahrane osetiti navalu emocija. O ocu se kroz ova prva dva dela govori kroz njena sećanja na njihove razgovore pre njenog odlaska i tokom jedne ranije posete Japanu tokom letnjeg odmora.
U trećem delu Jumiko se suočava sa svojom majkom koja je 20 godina ranije preduzela vrlo hrabar korak i razvela se. Čini se da ona najzad prihvata majčinu odluku i uviđa sličnosti između njih dve.
Tokom cele priče provlači se i junakinjino razmišljanje o No pozorištu, u kome ona vidi ogledalo tradicionalne kulture, ali i svojih korena. Danas kad je ceo svet jedno globalno selo i gde čak i ljudi koji nisu napustili svoju zemlju trpe uticaje drugih kultura, a posebno ljudi koji se presele u drugu zemlju sa drastično drugačijom kulturom. Mislim da je ova grafička novela o traženju sopstvenog identiteta jedne emigrantkinje danas zanimljiva i u kontekstu stvarnosti naše zemlje koja ima sve više emigranata.
Ovo je jedna izuzetna psihološka priča sa predivnim crtežima, tako da u njoj mogu uživati i oni koji inače stripove ne konzumiraju. Zanimljivo je da autor stripa kaže da su na njegovo građenje ovakvog ženskog lika uticali ženski likovi iz filmova Kšištofa Kišlovskog, koji pokazuju snažne emocije, a bez sentimenta i sa odmakom od stvarnosti.
Čestitamo “Modesty stripovima” na izboru ovog dela i nadamo se objavljivanju i drugih sličnih stripova.
Pročitajte još:
Nikola Dragomirović: Umeće straha: Lavkraft u stripu
Komentari