Priredila: Gordana Tadić / Foto: Đorđe Lj. Savić
Slikar Đorđe Lj. Savić dobitnik je Pohvale za autorski rad na međunarodnoj, žiriranoj izložbi Portret na ikoni 2024, a prethodne 2023. godine Đorđe je bio dobitnik Velike nagrade izložbe Portret na ikoni 2023.
Podsetimo, Umetnički savet izložbe i Kulturni centar Kaleidoskop su 2024. godine tradicionalno dodelili tri nagrade. Velika nagrada pripala je Bojani Vujić za mozaik Sveti Ilija, a dve ravnopravne Pohvale za autorski rad pripale su Đorđu Lj. Saviću za ikonu Svetog arhangela Mihaila i Anđeliji i Todoru Lepčeviću za ikonu Sveti Petar i zlatni petao.
Nagrađena ikona Đorđa Lj. Savića Sveti arhangel Mihailo
U Savićevim ikonama primetna je nesvakidašnja fuzija vizantijske tradicije i futurističke vizije, prožeta elementima fantastike. Njegov likovni rukopis u sakralnoj sferi impresionira snagom i izvornim pristupom, oslobođen konvencionalnog kopističkog manira. Stručnjaci njegov rad opisuju kao retko uspešan podvig - stvaranje autentične 'vizantijske fantastike', koncepta koji je dugo smatran nespojivim.
Đorđe Lj. Savić
Od scenografije do ikonopisa: Umetnički put Đorđa Lj. Savića
Đorđe Lj. Savić je diplomirao na Primenjenoj akademiji, na odseku za scenografiju, ali se danas bavi isključivo vizuelnim stvaralaštvom. Na početku svoje karijere, kratko nakon studija, učestvovao je na projektima vezanim za film, televiziju i pozorište, ali, kako sam priznaje, nije se pronašao u tom poslu. Već skoro petnaest godina, Savić se bavi živopisom.
"Od najranijeg detinjstva sam smatrao da sam slikar, a to moje ubeđenje traje i danas", otkriva Savić. Njegov put od savremenog slikarstva i scenografije do ikonopisa bio je neobičan. "Većinom su u mom okruženju potcenjivali ikonopis. Meni je delovalo kao da je ikonopis neka tajna u koju treba pronići i bio sam u pravu", kaže umetnik.
Nakon što je počeo da radi na terenu sa ekipom živopisaca, dva sveta su počela da se preklapaju u njegovom stvaralaštvu – savremeno slikarstvo, koje bi se moglo nazvati "vizantijskom fantastikom", i živopis i ikonopis u kontekstu crkvene umetnosti.
Odnos prema ikonopisu kao duhovnoj praksi
Za Savića, rad na ikonama predstavlja mnogo više od umetničkog izražavanja. "Mene ikonopis leči i posvećuje. Svakodnevno prisustvo Gospoda, Presvete Bogorodice i svetitelja u mom životu je napravilo veliku promenu", deli svoje iskustvo umetnik. On svoj posao ikonopisca vidi kao službu Bogu i često se čudi kako je udostojen te službe uprkos, kako kaže, sopstvenim manjakvostima.
Bez obzira na tehniku ili format – bilo da se radi o ikoni na zidu, dasci ili platnu – Savić ima isti odnos i doživljaj pri radu.
Sloboda izraza u sakralnoj umetnosti
Savićeve ikone odlikuje futuristički pristup sa elementima fantastike, što ih izdvaja od klasičnog ikonopisačkog izraza. Međutim, umetnik napominje da još uvek nije imao priliku da potpuno odstupi od "kopistike". Po njegovom mišljenju, pravo odstupanje treba da obuhvati izradu novih crteža, kompozicija i celokupnih postavki, uz poštovanje crkvenih kanona.
"Najčešća predrasuda o ikonopisu je baš to - 'po kanonu' i 'po šablonu'. Ali, svako ko je umetnik naći će put ka umetnosti", ističe Savić. On veruje da postoji prostor za slobodu izraza u sakralnoj umetnosti i da ima dosta ikonopisaca i živopisaca koji tu slobodu koriste u punom smislu.
Između sakralnog i savremenog
Savić svoj rad deli na dve sfere – sakralnu umetnost, kojom se izdržava i zahvaljujući kojoj sa suprugom odgaja decu, i nesakralne radove, koji imaju sve bolji prijem kod publike.
Na pitanje da li je uveo vizantijsku estetiku u apstrakciju ili je apstrakcija ušla u njegov stvaralački svet pravoslavne ikone, Savić odgovara: "Može se reći da sam približio crkveno slikarstvo savremenoj likovnoj umetnosti". Međutim, otkriva da je godinama u unutrašnjim previranjima. "U trenucima sumnje i pokajanja pomišljam da izdajem tajnu koju sam dobio kao blagoslov Božiji. Ponekad taj deo mog bavljenja savremenim slikarstvom doživljavam kao pad".
Savremena srpska sakralna scena
Govoreći o srpskoj sakralnoj sceni danas, Savić primećuje da se ona veoma razvija i da su sve generacije prisutne. On veruje da "ikona može da se razvija sve dok dostojanstveno prikazuje svetitelje i ne ometa čoveka da se pomoli i obrati svetitelju njenim posredstvom".
Na pitanje o poziciji ikone u srpskom savremenom stvaralaštvu, umetnik smatra da su umetnost i kultura generalno zapostavljeni u društvu. "Ikona je, hvala Bogu, u crkvi i u domovima vernika pre svega, pa onda i u galeriji. Ikona je živa koliko je vera živa, u većem problemu su savremena umetnost i kultura", zaključuje Savić.
Kada je reč o tome šta nedostaje srpskim ikonopiscima danas, Savić ima neočekivan odgovor: "Mislim da ništa ne nedostaje srpskim ikonopiscima, da imaju i previše. Od Boga su dobili priziv, dar i veliki blagoslov. Jedini glas koji može da se čuje je zahvalnost. Hvala i slava Bogu i Gospode pomiluj".
Stvaralaštvo Đorđa Lj. Savića može se videti u foto galeriji, podeljenoj u dve celine. U prvom delu predstavljeno je savremeno vizuelno stvaralaštvo, a u drugom delu sakralna umetnost umetnika.
PROČITAJTE I:
BOJANA VUJIĆ: KADA KAMEN PROGOVORI KROZ MOZAIK
ANĐELIJA I TODOR LEPČEVIĆ: IKONOPIS KAO IGRA SVETLOSTI I TRADICIJE
VIZUELNA POETIKA MAGDALINE MILADINOVIĆ
VIZANTIJSKA POETIKA MINJE TANASKOVIĆ
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I KULTURNO NASLEĐE
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
ĐORĐE LJ. SAVIĆ - SAKRALNO STVARALAŠTVO
ĐORĐE LJ. SAVIĆ - SAVREMENO STVARALAŠTVO
PROČITAJTE I:
BOJANA VUJIĆ: KADA KAMEN PROGOVORI KROZ MOZAIK
IKONOPIS KAO IGRA SVETLOSTI I TRADICIJE
VIZUELNA POETIKA MAGDALINE MILADINOVIĆ
VIZANTIJSKA POETIKA MINJE TANASKOVIĆ
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I KULTURNO NASLEĐE
DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari