Piše: Miona Kovačević / Foto: Marko Rupena
U okviru projekta „Srpska kultura u fokusu Uneska”, koji Kaleidoskop media realizuje povodom 850 godina od rođenja Svetog Save i 20 godina Uneskove Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, jedan od fokusa usmeren je na savremenu sakralnu umetnost. Ova živa, dinamična likovna scena nudi sintezu tradicije i savremenih tokova, u kojoj se vekovno nasleđe ne čuva reprodukcijom, već stalnim kreativnim preispitivanjem.
Jedan od najrelevantnijih prostora u kome se ta sinteza danas može sagledati jeste izložba savremene sakralne umetnosti „Svetlost Logosa”, koja je u avgustu 2025. godine u Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu održana po šesti put, prvi put pod novim imenom (ranije „Portret na ikoni”), sa unapređenim konceptom i konkursom otvorenim i za ikonopisce van Srbije.
Izložba je održana uz blagoslov Njegove svetosti, Patrijarha srpskog gospodina Porfirija i pod pokroviteljstvom Uneska.
Preko 200 pristiglih radova od oko stotinu umetnika sa tri kontinenta, kao i ogromna poseta zabeležena u Galeriji Kolarčeve zadužbine – više od 600 zvanica na otvaranju, uz blizu 4.000 posetilaca – svedoče o velikoj zainteresovanosti stručne i šire javnosti za ovu vrstu umetnosti.
U okvru pratećeg programa, na dvodnevnom masterklasu zajedno su slikali vodeći rumunski živopisci: Grigori Popesku-Muščel, dr Mihaj Koman i dr Andrej Mušat, dok su domaću scenu predstavljali dr Todor Mitrović i MA Luka Novaković.
Profesor dr Todor Mitrović je bio i jedan od članova Umetničkog saveta koji je žirirao ikone pristigle na konkurs, odnedavno dekan Akademije SPC za umetnosti i konservaciju, gde predaje Ikonopis i Savremene živopisačke prakse, u razgovoru za Kaleidoskop media analizira istorijat, aktuelne tendencije i buduće pravce razvoja ove scene.
Profesor dr Todor Mitrović / Foto: Dumitru Zaharia
Kako biste ocenili ovogodišnju selekciju za izložbu „Svetlost Logosa”?
– Na konkurs je prispelo više od dve stotine radova. U krajnjoj selekciji je izabrano 125. Javilo se veoma mnogo ljudi iz inostranstva, iako mi, pri žiriranju, nismo znali ko su stranci, a ko je iz Srbije. Na kraju je, među tih 125 odabranih ikona, bilo autora iz 12 zemalja sa tri kontinenta i svi smo bili iznenađeni u najpozitivnijem mogućem smislu.
Možemo li, iz toga, zaključiti da je scena savremene sakralne umetnosti izuzetno aktivna?
– Tako je. Ikonopis se zaista razvija kao jedna dinamična scena, da se izrazim savremenim jezikom. Mora se priznati da su se veliki pomaci desili upravo zbog toga što je sve veći broj umetnika zainteresovan za autentično umetničko traganje u toj oblasti. Sve je veći broj obrazovanih umetnika koji su počeli da slikaju ikone, kako sa ovih tradicionalnih, državnih akademija za likovnu i primenjenu umetnost – koje imaju najveću tradiciju kod nas – tako i sa Akademije SPC za umetnosti i konservaciju. Sve je više i više slikara koji izlaze iz crkvene institucije, iz crkvenog konteksta i kroz taj razvoj ova umetnost počela je da oživljava. Oni su svoje talente upregli u rađanje jedne nove umetnosti, što je dovelo i do nove kreativnosti. Obrazovani umetnici ne mogu sebi da dozvole tu vrstu luksuza da ne misle o tome šta rade, da uzmu pa da mehanički prekopiraju neku srednjovekovnu ikonu ili fresku, to je za njih neozbiljan pristup. Prava umetnost se ne rađa tako. Nisu ni u srednjem veku bukvalno kopirali jedni druge, nego je učenik preuzimao likovni jezik od svog profesora, neke elemente njegovog rukopisa. Tokom srednjeg veka smo imali zaista ogroman stilski razvoj jako divergentnih stilova.
Ikona "Izlazak iz Egipta", autor profesor Todor Mitrović
Kako je tekao taj razvoj u Srbiji u 20. i na početku 21. veka?
– U početku se manje-više sve baziralo na tom kopiranju srednjovekovnih predložaka, zato što je tad otkriven ikonopis i freskopis, a sada je počeo povratak tom srednjovekovnom stilu. Počeo je on i ranije, između dva svetska rata, ali je to bilo vrlo stidljivo i sporo na toj tadašnjoj sceni.
Posle Drugog svetskog rata je bio jedan dugi period stagnacije i onda, tek devedesetih godina, kreće eksplozija interesovanja najpre za nacionalne teme, pa onda za crkvu i za veru, pa i za crkvenu umetnost. U početku kreće sa tim manje-više imitiranjem srednjovekovnih obrazaca ili čak nekih savremenih ikonopisaca iz Grčke, jer nije imalo odakle da se uči, ali s vremenom je to, korak po korak, podizano na viši nivo.
Danas imate autentičnu umetničku scenu sličnu onoj u srednjem veku, razlikuje se samo po tome što se brže razvija i što je mnogo veća ta stilska dinamika i divergencija, kao posledica jednog novog vremena i nove medijske situacije. Vi u srednjem veku niste mogli da saznate za nečiji živopis, jer ga fizički ne vidite. Da biste videli nekoliko ozbiljnijih crkava morali ste dosta da proputujete. To danas možete da radite od kuće, preko ekrana, što je ubrzalo razvoj i donelo jednu novu stilsku dinamiku koja je, po meni, kvalitet našeg vremena – stilska divergencija koja nije bila moguća u srednjem veku u istom trenutku. Tada se stil razvijao dijahronijski, iz generacije u generaciju. Kod nas se stil naprosto razvija i menja zato što je to moguće fizički, što je lepota i dinamika savremenog živopisa. I to je izložba „Svetlost Logosa” ponajbolje izrazila. Na njoj smo zaista mogli da vidimo svu širinu i svu raskoš tog razvoja kome smo svedočili.
Na izložbi „Svetlost Logosa” imali smo prilike da vidimo ne samo razne stilske rukopise, već i tehnike i formate. Zanimljivo je da se u postavci našao i jedan strip?
– Kada pogledate stare freske, pogotovo u poznijim vizantijskim crkvama gde je došlo do razvoja narativnog pristupa zidnom slikarstvu, imate zaista neke segmente u crkvi koji su segmentirani kao strip. Razdvojeni su pravougaonici u kojima su scene zaokružene kao jedna dramska celina. To je nešto što u medijskom smislu, ne u stilskom, nalikuje onome što danas zovemo strip. Može se reći da je zidno crkveno slikarstvo praktično preteča stripa i, u tom smislu, kad neko nagne u tom pravcu i nije iznenađenje, po prirodi stvari dobro funkcioniše.
"Strip" ikona "Makarijeve jagode" Gorana Rakića
U čemu se još ogleda značaj „Svetlosti Logosa” za domaću likovnu scenu?
– Značajna je po tome što je podignuta na mnogo viši nivo u svim pogledima, a pre svega po trudu Kulturnog centra Kaleidoskop i fantastičnoj organizaciji koja je iz godine u godinu sve ozbiljnija. Ta koordinacija koju je Kaleidoskop pokrenuo, saradnja svih autora koji su naslikali ikone i konkurisali, nekako je sve nas stimulisala da ozbiljnije radimo. Na kraju se desilo i to da je Unesko ušao u pokroviteljstvo izložbe i to je dobilo jedan međunarodni karakter u najpunijem, najintenzivnije mogućem smislu reči. Među umetnicima po pozivu imali smo najveća imena rumunskog, grčkog i srpskog živopisa.
Nećemo preterati ako kažemo da je ovo jedna smotra crkvene umetnosti na svetskom nivou i da je Beograd, u toku trajanja izložbe, bio centar živopisačkog sveta, centar scene savremene crkvene umetnosti.
Ikona "Dan posle potopa", autor Grigori Popesku
Pomenuli ste umetnike po pozivu, među njima je najznačajnije ime Grigori Popesku, jedan od najvećih živih živopisaca danas. Možete li nam reći nešto više o njegovom značaju za sakralnu umetnost?
– Ako ste iole osetljivi na pravu umetnost, njegova umetnost obara sa nogu i u crkvenim i u akademskim krugovima. On je napravio neku vrstu umetničke sinteze u kojoj imamo sve one kvalitete, lepote i dubinu srednjovekvne umetnosti, a istovremeno i mnoštvo elemenata savremenog umetničkog izraza, koji su dovedeni u takvu harmoniju da ih ne možete razdvojiti. Njegova umetnost je otišla najdalje u savremenom živopisu. Kada pričam ljudima o njemu, ja to ilustrujem ovako: kada bismo nju mogli da predstavimo nekom srednjovekovnom hrišćaninu, on bi to razumeo kao nešto svoje. A, opet, ako je predstavimo nekom savremenom čoveku koji, recimo, nikada nije imao kontakt sa ikonama, i on bi to mogao da prepozna kao autentičnu, snažnu, duboku savremenu umetnost.
Popesku je jedan od pionira i najvažnijih ljudi u obnovi tradicionalne tehnike slikanja na vlažnom malteru. U Rumuniji ima status nekog nacionalnog dobra. O crkvama koje je on oslikao pišu se monografije... Toliko je posvećen slikanju da se i ne pojavljuje u javnosti, te je njegov dolazak posebno dao na značaju i vrednosti ovom događaju. To što je takva ličnost došla u Srbiju da se druži i slika sa nama je i počast i kompliment samoj ovoj izložbi i, na kraju krajeva, srpskoj umetničkoj sceni i srpskom savremenom živopisu, to je događaj neverovatnih razmera.
Grigori Popesku u Galeriji Kolarčeve zadužbine
Koliko je za umetnike i studente likovnih akademija bilo važno to okupljanje i zajedničko slikanje?
– Tu vrstu okupljanja započeo je Jorgos Kordis, najveći grčki crkveni slikar dnašnjice. On je došao na ideju da započne seriju simpozijuma okupljanja živopisaca, ali ne simpozijuma iz teorijskih oblasti već praktičnih, umetničkih simpozijuma gde bi umetnici slikali pred publikom u javnosti i gde bi ljudi imali priliku da dođu u kontakt sa samim procesom stvaranja i da razgovaraju sa umetnicima o tom procesu. Prvo okupljanje je bilo u Solunu oko 2010, sledeće u Jašiju, i to se pretvorilo u praksu koja je, doduše, zadnjih godina nekako stagnirala.
Kroz te susrete su se ljudi upoznavali. Najpre je krenulo sa umetnicima iz akademskih okvira, sa profesorima sa raznih fakulteta koji se bave likovnom umetnošću, a onda se to proširilo dalje. Kad se pojavila prilika da se napravi izložba u Beogradu, pozvali smo prijatelje i oni su se odazvali, između ostalog, zato što davno nije bilo okupljanja. U Srbiji je to bio prvi put da se okupljaju umetnici na ovom akademskom nivou. Kordis je bio sprečen da dođe iz zdravstvenih razloga, ali je duhom bio prisutan i poslao je ikone. Odzivom takvih ljudi ovaj događaj je podignut na najviši mogući nivo.
Deo umetnika iz više zemalja, sa Grigori Popeskim na izložbi Svetlost Logosa, tokom master klasa u Beogradu / Foto: Dumitru Zaharia
Prilog je deo projekta Srpska kultura u fokusu UNESKA, kojim Kulturni centar Kaleidoskop obeležava 850. godišnjicu od rođenja Svetog Save i na poziv UNESCO-a se priključuje globalnoj proslavi obeležavanja dvadesetogodišnjice Konvencije o kulturnoj raznolikosti.
Projekat je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PROČITAJTE I:
SVETLOST LOGOSA: SUSRET UMETNIKA SVETA
Ikona "Josifov san", autor Todor Mitrović
Komentari