Zdravlje
zdravlje/8.03.2019.

Virusni strani investitor

zdravlje
  • Darko Stojanović / Unplash
Autor fotografije:
Piše: ZnaTRа


Ljudski organizam predstavlja jedinstvenu, integralnu i nezavisnu državu, sa precizno uređenim društvenim sistemom. Sastavljena je od manjih integralnih jedinica, koju čine pokrajne, sistem i organa, pa tako imamo respiratori, kardiovaskularni, gastrointestinalni, lokomotorni, urinarni, genitalni i druge sisteme organa. Osnova svakog društva je ćelija. Ćelija je osnovna jedinica života koja je sposobna da se brine o sebi, stvori dovoljno hranljivih materija, diše i omogući kontakt sa susedima i svetom.

Snagu države predstavlja njegova vojna snaga, raspoređena na svim punktovima, i u svakom trenutku spremna da prepozna stranog napadača koji pokušava da se infiltira u zajednicu. Obaveštajne službe, tajni agenti, policijski nadzor i vojna ćelijska sila ove države su na visokom nivou, tako da svako ko pokuša da uđe je do detalja proveren i pretresen. Ukoliko ova odbrambena vojska nađe bezviznog upadača, isti biva odstranjen. Takođe njena brojnost i mogućnost brzog stvaranja velikog broja specifičnih ćelijskih vojnika omogućava brz i specifičan odgovor na napad velikog broja stranih napadača. Ova sila čini naš imuni sistem.

Tokom rasta i osnaživanja svoje države, i naš organizam se nalazi pred mnogobrojnim izazovima. Sve zemlje u razvoju, nalaze se pred izazovom nametanja određenog režima koji im govori da će promene koje se dešavaju državi omogućiti bolje funkcionisanje i brži napredak. Živimo u vremenu kada strane investicije i njihova ulaganja u infrastrukturu zemalja u razvoju predstavljaju stub za ekonomsko i privredno jačanje države. Često ne znamo ni ko je taj strani investitor, zašto baš želi da uloži u našu državu i kakav benefit imaju stanovnici.

Jedan vid stranog investitora, koji ima epidemijske razmere su virusi. Virusi su male čestice, koje ni danas sa sigurnošću ne znamo da li su živa bića, jer nisu sposobne da se brinu o sebi, stvore sebi hranu, vrše metaboličke procese ili se samostalno razmožavaju. Idealni strani investitor, čije je jedino znanje kako da izabere najplodnije zemljište za svoj rast i razvoj. Ovaj specifičan odabir određenog virusnog investitora prema organu naziva se tropizam.

Naravno nestrpljivo očekivan radi postizanja prosperiteta naše države, već na samom ulazu je dočekan po starom srpskom običaju solju i pogačom, kolom i počastima, ostaje neproveren od strane vojske i smešten u najbolje što država nudi, da bismo pokazali poznatu dobrodošlicu.

Cilj virusne investicije je prenošenje svoj genetskog materijala u ćeliju domaćina prema kojoj ima tropizam. Ako i oseti otpor lokalnog stanovništva, obično će se dodatno mimikrirati, bilo da je to da obuče jelek i opanke (neki virusi imaju lipoproteinski omotač sličan našim ćelije), ili da asfaltira dve sporedne ulice do gradilišta, ne bi li pokazao zainteresovanost i sličnost svom domaćinu.

Cilj je jednostavan ali duboko prekriven, jer ako se integriše u zajednicu, on konačno dobija sopstvenu ćelijsku fabriku da vrši sve one procese koje nije mogao samostalno, odnosno dobija priliku da oživi. Ekonomski benefit ove nove strane investicije država zamišlja multiplicirano, pa je ovom dobročinitelju dozvoljeno sve. Njegov naredni potez je da stvori virusni tim koji će moći da obučava domaće ćelije za sopstveni rad.

Isti proces virusi rade u nastanku bolesti. Neprimetno prodiru u organizam. Obično idu velikim vijaduktima kakvi su respiratorni sistem od nosa do pluća, gastrointestinalnim autoputem od usta do creva ili cirkulacijom. Na ovom putu oni su i dalje neprimentni, sastavljeni od jednostruke ili dvostruke, RNK ili DNK obavijeni jednostavnom proteinskom opnom (kapsid), i enzimima koji omogućavaju integraciju virusnog genetskog materijala u ćeliju domaćina. Ovako razgledajući prirodna bogatstva organizma i tražeći najpogodnije tlo da investiraju.

Zašto baš u ćeliju? Ćelija predstavlja nezavisnu zajednicu koja sama za sebe može da stvara energiju i hranu za opstanak, pa kao takva predstavlja idealan smeštaj za virusnu integraciju.

U ćeliju ulaze na više načina, preko bakteriofaga (bakterije zaražene virusom), koju virus koristi da bi izgledao moćnije. Virus se i ne prezentuje nego preko vezanog bakteriofaga, već samo ubacuje svoje gene u ćeliju. To su oni strani investitori što dođu na otvaranje sopstvenim avionom, niko ih nikad i ne vidi, samo se preseče crvena vrpca i fabrika kreće u pogon.

Druga mogućnost je da se čitav virus procesom koji se naziva endocitoza priljubi uz ćelijski zid, obmota njime i tako polako uđe u samu ćeliju, kao mađioničar koji nestaje ispod zavese na sceni.

Kada uđe u ćeliju virus koristi svoje molekule i enzime da ubaci svoj genetski materijal u ćelijin, što se može objasniti modernizacijom pocesa rada u ovoj fabrici. Vremenom sama ćelija stvara proteine i genetski materijal virusa, koji se pakuju u nove bakteriofage ili nove virusne komplese koji se nazivaju virioni. Hiljade novostvorenih virusa povećavaju pritisak u ćeliji koja na kraju puca, oslobađajući nove virusne investitore da brzo prošire delatnost u susednim ćelijama.

Drugi mehanizam da se ovako stvoren integrisan novi genom ćelije i virusa umnožava kroz generacije ćelija, gde investitor kad oseti pogodan trenutak za povećanje proizvodnje integriše stvaranje novih viriona u svim ćelijama sa izmenjenim materijalom.

Tako investitor umnožava svoju delatnost, ostavljajući pustoš i destrukciju iza sebe.

Naravno, ne deluju svi virusi isto, neki prođu kao virusna prehlada, dečije bolesti poput boginja ili zauški, ali mogu izazvati i teška oboljenja sa kratkotrajnim ili permanentnim posledicama.

Izazov sa kojima se savremena medicina suočava su virusi koji imaju poznat teratogen (oštećuju plod tokom razvoja u materici), mutageni (genetski trajno modifikuju ćeliju domaćina) i onkogeni (uzrokuju pojavu malignih tumora) potencijal.

Organizam sve ove investitore pamti preko svog imunog sistema, beleži njihov izgled, kod, osobine, način ulaganja i delovanje, prenoseći informacije od značaja ministarstvu odbrane koje stvara specijalne odrede i jedinice koje se postavljaju na carinske punktove (limfne čvorove) da prate mogući ponovni ulazak, i odstrane poznatog stranog investitora. Država organizam pamti i uči na svojim greškama!

Da li je rušenje integriteta države zvane organizam stvar koju treba zaboraviti? Ne treba zaboraviti činjenicu da jedna takva virusna infekcija, može uništiti čitave generacije mladih ćelija, izazvati promene koje će se odraziti na funciju organa u budućnosti (hronična oboljenja) ili dovesti do destrukcije čitavog državnog organizma. Da li učimo iz svojih grešaka, i zašto ih onda ponavljamo?

Da li mi spavamo, umesto da učestvujemo u izgradnji svoje države? Da li samo slepo vršimo instrukcije, nezadovoljni, jer ne verujemo da smo deo nje? Da li je naš glas u svemu tome bitan? To ostavljam vama da odgovorite i odlučite.


PROČITAJTE I:

DA LI SU SVI MUŠKARCI PO MALO ŽENE?

PRIGUŠIVAČ ZA DECU

INSULIN - KETERING SLUŽBA ORGANIZMA

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box